— Piše Branko Veljković —
Samozvani je studente Srbije proglasio za talibane.
U želji da bude ubedljiv, objasnio je poreklo reči – taliban. Ono što je zaboravio da kaže jeste da pojam „taliban“ na paštunskom ne označava samo učenika već i „nekog koji traga“, „tragaoca“, te da je u pitanju versko učenje i traganje, a ne svetovno. Naravno, ovo nije prvi put da samozvani svojim izjavama vređa, prlja i gadi pripadnike drugih naroda i konfesija, sa jednakim žarom, kako to sve ove decenije zapravo čini i „svom“ narodu. To je osnov cele njegove „karijere“.
Zaboravio je samozvani da kaže da je ta organizacija nastala kao odgovor „običnog“ naroda protiv sveopšte korupcije, nepotizma i bestijalnih zuluma vlasti, protiv ratnih profitera, ubica i kriminalaca u svojoj zemlji, i da su 20 godina uspešno branili svoju državu od svih mogućih stranih koalicija i osvajača i na kraju su u tome uspeli. Naravno da su njihovi metodi i načini koje su odabrali da se odbrane od svega onoga što oni vide kao pretnju nama strani i strašni, ali talibani nisu uzrok, oni su posledica. U krajnjem, talibani su odgovor primeren tim ljudima. Nije na nama da ih uzimamo za primer, ni za zlo ni za dobro, ne poznajemo te ljude ni njihove razloge. Ono što znamo je rezultat medijske slike stvorene po meri onih koji su ih napali.
Što se tiče tih, stvarnih talibana, onih iz Avganistana, pa dobro… kad budu pročitali ovaj tekst, razmisliće, opredeliće se prema nekom ko ih na taj način sa pozicija političke vlasti javno stigmatizuje i omalovažava, sačekaće četvrtak i pitaće šta im je činiti. Pitanje sa istoka obrnuće krug i do nekog sledećeg četvrtka rodiće se ideja.
Ono što mi možemo jeste da se, u duhu svih strahova ovog „našeg“ samozvanog, setimo samih početaka moderne „talibanštine“ kod nas. Pojam, reč „taliban“, u ovom tekstu koristi se u kontekstu kako ga je u javnu sferu uveo onaj koji sebe sada vidi kao „prvog“ talibana Srbije.
Dakle, kada je samozvani početkom 90-ih godina upisao Pravni fakultet u Beogradu, niko nije ni slutio da će toliko godina kasnije sam sebe proglasiti za najboljeg talibana od svih tadašnjih talibana pravnih nauka. Tako mladog, a već dušebolnog, prepoznao ga je jedan drugi taliban, koji takođe kaže da je bio najbolji među svim talibanima u svoje vreme, ali ne na beogradskom, već na sarajevskom univerzitetu. Taj stariji je u svoje vreme toliko „zavredeo“ da je nagrađen titulom doktora talibanskih nauka. Ovaj taliban za sebe voli da kaže da je bio najmlađi doktor talibanštine u SFRJ i najmlađi taliban među svim doktorima. Taj deo, „ja sam vredan“, prati ovog starijeg ceo njegov talibanski život i stalno se trudi da „kome treba“ da do znanja da „on može još uvek da bude koristan“, da „doprinese“. Takav, „koristan“, u duhu „kvara“ koji je u njemu hranjen, tražio je i dobio „pol“ mesto na listi svih balkanskih krvnika pred još jedno organizovano „jugoslovensko“ klanje koje se spremalo. U decenijama koje su usledile, istakao se u srbovanju, pozivanju na ubijanje, širenju mržnje. Odlično je funkcionisao u saglasju sa istim takvim krvnicima koji su „poređani“ po drugim balkanskim narodima. Nauk ovog vremena, a zapravo nauk svih vremena, glib koji spaja sve te krvnike iz različitih naroda nije u samim narodima. Da bi bili takvi, njih „prave“ i oni su sekta za sebe, sebe vide „iznad svih naroda“. Ogrću se zastavama svojih naroda, a preziru ih, obraćaju se narodima, a mrze ih.
Zato sam vam, kada je trebalo, napisao „Kurti VS Kurti“.1
A onda je i egzaltirani junoša dobio svoj deo javnog prostora da pozove narod na „vađenje očiju zarđalim kašikama“. Izrekao je i to.
„Mudra“ politika ovog talibanskog tandema i njima pripadajućih satrapa Srbiju je svela na kontejner na Jarinju, vizni režim za građane Srbije ako hoće da uđu i borave na teritoriji sopstvene zemlje, i nebrojena groblja pobijenih.
Niko zapravo ne zna koliko je naroda stradalo, raseljeno, unesrećeno zbog „mudre“, „zato što sam pametan“, politike ova dva diplomirana talibana. I to, naravno, nije slučajno. Jer oni su deo jedne „sveopšte“, „mudre“ politike koja se ovim prostorima razvlači vekovima i u okviru koje je normalno da se i jasenovački genocid2 polako, po logici stalnog smanjivanja broja pobijenih, pretvara u „izdvojeni slučaj“. Jer, pisao sam vam o tome, postoji jedan monstruozni ugao sagledavanja istorijskih događaja koji je negde između genocidne politike i puke statistike, po kome se u velikim ratnim sukobima svako stradanje koje u broju stradalih „ide“ ispod 100.000 tretira kao „izolovani slučaj“. Tako da je ponašanje ova dva talibana zapravo deo sveopšteg plana koji se sprovodi u cilju potpunog satiranja srbskog naroda, a koji plan sprovode otuđene, demonizovane srbske političke „elite“. Od plana pobiti-raseliti-prekrstiti se zapravo nikada nije odustalo. U 20. veku počelo se sa genocidnim teranjem onolikog naroda na marš smrti preko Albanije, pa sve do stvaranja političkih uslova za izbijanje rata 1999. godine. To je sve ista politika, samo sa različitim identitetima političara i u drugačijim istorijskim i političkim kontekstima.
Ono što se danas dešava jeste završna faza. Samozvani i slični njemu stvaraju sve „potrebne“ uslove da se izbijanjem građanskog rata u Srbiji konačno „reši“ srbsko pitanje na Balkanu.
Pored nekolicine pojedinaca, studenti Srbije su jedini masovni pokret građana ove zemlje, ikada, koji se u tom obimu suprotstavio ovom genocidnom planu. Otuda, za one koji se dvoume, insistiranje na mirnim protestima i delovanju bilo je uslov svih uslova sve ovo vreme. Tako je, zapravo, ubicama naroda oduzeta moć. Zato je, od strane režima, sve činjeno da društvo potone u haos i stradanje. To čine i dalje.
Srbija je, po logici izjava samozvanog, jedinstven slučaj u istoriji gde režim zamera narodu što je „propustio šansu“ da silom osvoji vlast!
Sve to je dobro prepoznao i Profesor koji je u svojoj izjavi postavio odlično pitanje: „Pa dobro, kad već govore da je propuštena šansa 15. marta, a za šta je to propuštena šansa? Šta je to trebalo da se desi? Znači, trebalo je da se jurne u osvajanje institucija?“
U celom tom procesu blagi ljudi su uradili svoj deo.
S tim u vezi, samozvani, onaj emisar sa nepristojnim pitanjima, kao što si odmah obavešten, vratio se kući sa čudnog francuskog ostrva. Sada mu prija blaga klima pokrajine Friuli – Venecija Đulija. Ne bih sada o detaljima, ali to je u redu. Neka odmori. Domaćin je ispravno postupio, iako se tom druženju nije nadao, niti ga je tražio. No, u tom svetu, nepristojna pitanja imaju svoju cenu. Domaćin će učiniti po svom dobrom naumu, a tebi, samozvani… nema još jednog kvartala!
Kreč sa zida biće vam previše!
Ako je tebi nesrećni Koka-Kokeza glavni „pregovarač“ na Floridi, pa je l’ stvarno misliš da ti možeš da saznaš išta od onoga što su Englez i prisutni mađioničar odsanjali za vek koji sledi. Ili možeš da posle mirisa spaljenih šišarki ostaviš u amanet da ti neko javi kakvu će seriju da snimi neki novi „ovo je malo i moj grad“ za jedno sto godina.
Sada, da se vratimo na temu talibanštine u nas. Naravno da se oko ova dva talibana okupio nesoj mnogih drugih talibana sličnih njima. Jedan od njih je i ovaj koji se uživeo u ulogu načelnika Generalštaba Vojske Srbije, ne, naravno, Srbske vojske, on to ne bi smeo ni da izgovori. E taj, Mojsije, bivši Srbin, valjda taliban vojnih nauka, je „svoju“ instituciju sveo na „viđeno“ mesto u lokalnom medijskom prostoru, gde je u jednoj emisiji, po formatu i gostima u savršenom skladu sa mestom koje Mojsije, bivši Srbin, zapravo zauzima u oba sveta, konačno izgovorio ono zbog čega ga šef svih talibana gaji i zbog čega ga je i poslao u TV šou. U pomenutoj emisiji, pre neki dan, Mojsije, bivši Srbin, je izgovorio: „…A u ratu će (vojska) biti zaista oštar mač za sve one koji misle drugačije u odnosu na stanje!“. Tu se ovaj bivši Srbin malo zapetljao jer je imao kratak sudar između uglomera i šestara, ali u njegovom slučaju to nije od značaja.
Mojsije, bivši Srbin, je rečenim upravo najavio rat svima onima „koji misle drugačije!“.
Ovako nešto može da izgovori samo general vojske Srbije. General Srbske vojske nikada ne bi tako nešto rekao. Zbog takvih sam vam napisao „Kako nastaju generali“3, jer, pored svega, treba narod da zapamti da smo u ovom vremenu imali talibana-generala koji se istakao u najbržem preparkiravanju haubica bez bojeve municije u istoriji Srbske vojske, pardon, vojske Srbije.
I sada želim da razumete kako je sve ovo povezano i zašto je samozvani studente Srbije nazvao talibanima?
Ne zato što je svog načelnika Generalštaba sveo na hit-tvit generala, ne zato što mu se gadi što „on“, „šef nad šefovima“, sada mora da paja po lokalnim odborima i da pospanom, „dva dinara druže“, dovedenom narodu priča priče o platama za 2035. godinu, već zato što on za studentski pokret nema rešenje!
Otuda, kako je ozbiljno umobolan i dušebolan, on ne vidi nijedno drugo „rešenje“ nego da napravi okvir, ram u kome će studenti Srbije biti proglašeni za unutrašnje neprijatelje, pa makar to bili i talibani, jer onda, „on“, „nepogrešivi“, ima „razlog“ da sa svim tim „neprijateljima“ postupi isto onako kako su strane sile postupale prema talibanima u njihovoj zemlji. Zato… talibani.
Sada se setite one njegove „poruke mira“ od prošle godine…
Zbog toga sam vam napisao „Poruku mira“, „Unutrašnji neprijatelj“ i „Ne verujte političarima“.4 Jer, ako ćemo u duhu samozvanog i njegove ideje da studente „izjednači“ sa talibanima, onda je u redu da podsetimo samozvanog da je on političar, ali da je i Adolf Hitler bio političar!
Zato se sada u medijskom prostoru afirmišu i oni koji su u stranim uniformama ubijali narod po Avganistanu, „birajući ciljeve“, jer stvara se narativ za još jednu umobolnu „predstavu“, pa valja obezbediti i glumce. Tako posmatrajte i ono što je zanemoćali „još sam koristan“ doktor talibanštine neki dan izjavio u Kuli, da je upravo on „formirao jedinicu“, te da mu je životna želja da to učini opet. Niti je taj taliban tu jedinicu pravio, niti je on ikada išta stvarao. Demonski nakot ne ume da stvara. Oni umeju, kao i njihov vlasnik, samo da plagiraju, otimaju, blate, prisvajaju tuđe i uništavaju. Ono što se već zna, i ovaj put su prvo napravili spiskove onih koje treba, po receptu još jednog talibana tog vremena, Bokana – kokana, „streljati ili prebiti“, pa su tek onda odlučili da prave formaciju sa kojom bi voleli da to učine, „po zakonu“.
U te svrhe već su formirali neke „jedinice“ i „uprave“ koje su se već „istakle“ u hapšenju, prebijanju i pljačkanju poljoprivrednika, traktorista, dece, studenata i naroda.
E, moji službenici…
U čijoj ste službi?
Dušu nemate…
Zapamtimo, sve što ovi dušebolni budu formirali služiće samo za proganjanje i ubijanje naroda ove zemlje!
A ako se „čopor“ ikada bude okupljao, to sigurno neće biti u organizaciji političkih hijena i ubica.
Čopor mogu ponovo da sazovu samo Bog i narod Srbije!
Radujte mu se!
Što se tiče svih tih gmazova kojima ste podelili sveže skrojene crvene beretke i oznake jedinice da se šepure sa insignijama koje im ne pripadaju, valja da vam kažem nešto. Jedinica u svesti pripadnika koji su stvarno bili u njoj pripada mrtvima. Ne pripada ni preživelima, ni oficirima, a najmanje političarima.
Jedinica pripada mrtvima!
Ako vam neko, na vreme, objasni smisao ove rečenice, razumećete i zašto niko do onih koji su bili u jedinici ne reaguje na taj vaš demonski igrokaz u kome se predstavljate da ste bili ono što niste.
Za sada… čekaju.
Čekaju jer znaju.
Mrtvi imaju jedan čudan običaj kad ih neko tako uznemirava…
- (više o tome na ovom sajtu u tekstu: „Udario Kurti na kurtija“ od 07.12.2022.) ↩︎
- (više o tome na ovom sajtu u tekstu: „Genocid“ od 15.08.2025 ↩︎
- (više o tome na ovom sajtu u tekstu: „Kako nastaju generali“ od 08.05.2025.) ↩︎
- (više o tome na ovom sajtu u tekstovima: „Poruku mira“ od 01.11.2025., „Unutrašnji neprijatelj“ od 05.09.2023. i „Ne verujte političarima“. od 23.04.2024.) ↩︎