— Пише Бранко Вељковић —
Самозвани је студенте Србије прогласио за талибане.
У жељи да буде убедљив, објаснио је порекло речи – талибан. Оно што је заборавио да каже јесте да појам „талибан“ на паштунском не означава само ученика већ и „неког који трага“, „трагаоца“, те да је у питању верско учење и трагање, а не световно. Наравно, ово није први пут да самозвани својим изјавама вређа, прља и гади припаднике других народа и конфесија, са једнаким жаром, како то све ове деценије заправо чини и „свом“ народу. То је основ целе његове „каријере“.
Заборавио је самозвани да каже да је та организација настала као одговор „обичног“ народа против свеопште корупције, непотизма и бестијалних зулума власти, против ратних профитера, убица и криминалаца у својој земљи, и да су 20 година успешно бранили своју државу од свих могућих страних коалиција и освајача и на крају су у томе успели. Наравно да су њихови методи и начини које су одабрали да се одбране од свега онога што они виде као претњу нама страни и страшни, али талибани нису узрок, они су последица. У крајњем, талибани су одговор примерен тим људима. Није на нама да их узимамо за пример, ни за зло ни за добро, не познајемо те људе ни њихове разлоге. Оно што знамо је резултат медијске слике створене по мери оних који су их напали.
Што се тиче тих, стварних талибана, оних из Авганистана, па добро… кад буду прочитали овај текст, размислиће, определиће се према неком ко их на тај начин са позиција политичке власти јавно стигматизује и омаловажава, сачекаће четвртак и питаће шта им је чинити. Питање са истока обрнуће круг и до неког следећег четвртка родиће се идеја.
Оно што ми можемо јесте да се, у духу свих страхова овог „нашег“ самозваног, сетимо самих почетака модерне „талибанштине“ код нас. Појам, реч „талибан“, у овом тексту користи се у контексту како га је у јавну сферу увео онај који себе сада види као „првог“ талибана Србије.
Дакле, када је самозвани почетком 90-их година уписао Правни факултет у Београду, нико није ни слутио да ће толико година касније сам себе прогласити за најбољег талибана од свих тадашњих талибана правних наука. Тако младог, а већ душеболног, препознао га је један други талибан, који такође каже да је био најбољи међу свим талибанима у своје време, али не на београдском, већ на сарајевском универзитету. Тај старији је у своје време толико „завредео“ да је награђен титулом доктора талибанских наука. Овај талибан за себе воли да каже да је био најмлађи доктор талибанштине у СФРЈ и најмлађи талибан међу свим докторима. Тај део, „ја сам вредан“, прати овог старијег цео његов талибански живот и стално се труди да „коме треба“ да до знања да „он може још увек да буде користан“, да „допринесе“. Такав, „користан“, у духу „квара“ који је у њему храњен, тражио је и добио „пол“ место на листи свих балканских крвника пред још једно организовано „југословенско“ клање које се спремало. У деценијама које су уследиле, истакао се у србовању, позивању на убијање, ширењу мржње. Одлично је функционисао у сагласју са истим таквим крвницима који су „поређани“ по другим балканским народима. Наук овог времена, а заправо наук свих времена, глиб који спаја све те крвнике из различитих народа није у самим народима. Да би били такви, њих „праве“ и они су секта за себе, себе виде „изнад свих народа“. Огрћу се заставама својих народа, а презиру их, обраћају се народима, а мрзе их.
Зато сам вам, када је требало, написао „Курти VS Курти“.1
А онда је и егзалтирани јуноша добио свој део јавног простора да позове народ на „вађење очију зарђалим кашикама“. Изрекао је и то.
„Мудра“ политика овог талибанског тандема и њима припадајућих сатрапа Србију је свела на контејнер на Јарињу, визни режим за грађане Србије ако хоће да уђу и бораве на територији сопствене земље, и небројена гробља побијених.
Нико заправо не зна колико је народа страдало, расељено, унесрећено због „мудре“, „зато што сам паметан“, политике ова два дипломирана талибана. И то, наравно, није случајно. Јер они су део једне „свеопште“, „мудре“ политике која се овим просторима развлачи вековима и у оквиру које је нормално да се и јасеновачки геноцид2 полако, по логици сталног смањивања броја побијених, претвара у „издвојени случај“. Јер, писао сам вам о томе, постоји један монструозни угао сагледавања историјских догађаја који је негде између геноцидне политике и пуке статистике, по коме се у великим ратним сукобима свако страдање које у броју страдалих „иде“ испод 100.000 третира као „изоловани случај“. Тако да је понашање ова два талибана заправо део свеопштег плана који се спроводи у циљу потпуног сатирања србског народа, а који план спроводе отуђене, демонизоване србске политичке „елите“. Од плана побити-раселити-прекрстити се заправо никада није одустало. У 20. веку почело се са геноцидним терањем оноликог народа на марш смрти преко Албаније, па све до стварања политичких услова за избијање рата 1999. године. То је све иста политика, само са различитим идентитетима политичара и у другачијим историјским и политичким контекстима.
Оно што се данас дешава јесте завршна фаза. Самозвани и слични њему стварају све „потребне“ услове да се избијањем грађанског рата у Србији коначно „реши“ србско питање на Балкану.
Поред неколицине појединаца, студенти Србије су једини масовни покрет грађана ове земље, икада, који се у том обиму супротставио овом геноцидном плану. Отуда, за оне који се двоуме, инсистирање на мирним протестима и деловању било је услов свих услова све ово време. Тако је, заправо, убицама народа одузета моћ. Зато је, од стране режима, све чињено да друштво потоне у хаос и страдање. То чине и даље.
Србија је, по логици изјава самозваног, јединствен случај у историји где режим замера народу што је „пропустио шансу“ да силом освоји власт!
Све то је добро препознао и Професор који је у својој изјави поставио одлично питање: „Па добро, кад већ говоре да је пропуштена шанса 15. марта, а за шта је то пропуштена шанса? Шта је то требало да се деси? Значи, требало је да се јурне у освајање институција?“
У целом том процесу благи људи су урадили свој део.
С тим у вези, самозвани, онај емисар са непристојним питањима, као што си одмах обавештен, вратио се кући са чудног француског острва. Сада му прија блага клима покрајине Фриули – Венеција Ђулија. Не бих сада о детаљима, али то је у реду. Нека одмори. Домаћин је исправно поступио, иако се том дружењу није надао, нити га је тражио. Но, у том свету, непристојна питања имају своју цену. Домаћин ће учинити по свом добром науму, а теби, самозвани… нема још једног квартала!
Креч са зида биће вам превише!
Ако је теби несрећни Кока-Кокеза главни „преговарач“ на Флориди, па је л’ стварно мислиш да ти можеш да сазнаш ишта од онога што су Енглез и присутни мађионичар одсањали за век који следи. Или можеш да после мириса спаљених шишарки оставиш у аманет да ти неко јави какву ће серију да сними неки нови „ово је мало и мој град“ за једно сто година.
Сада, да се вратимо на тему талибанштине у нас. Наравно да се око ова два талибана окупио несој многих других талибана сличних њима. Један од њих је и овај који се уживео у улогу начелника Генералштаба Војске Србије, не, наравно, Србске војске, он то не би смео ни да изговори. Е тај, Мојсије, бивши Србин, ваљда талибан војних наука, је „своју“ институцију свео на „виђено“ место у локалном медијском простору, где је у једној емисији, по формату и гостима у савршеном складу са местом које Мојсије, бивши Србин, заправо заузима у оба света, коначно изговорио оно због чега га шеф свих талибана гаји и због чега га је и послао у ТВ шоу. У поменутој емисији, пре неки дан, Мојсије, бивши Србин, је изговорио: „…А у рату ће (војска) бити заиста оштар мач за све оне који мисле другачије у односу на стање!“. Ту се овај бивши Србин мало запетљао јер је имао кратак судар између угломера и шестара, али у његовом случају то није од значаја.
Мојсије, бивши Србин, је реченим управо најавио рат свима онима „који мисле другачије!“.
Овако нешто може да изговори само генерал војске Србије. Генерал Србске војске никада не би тако нешто рекао. Због таквих сам вам написао „Како настају генерали“3, јер, поред свега, треба народ да запамти да смо у овом времену имали талибана-генерала који се истакао у најбржем препаркиравању хаубица без бојеве муниције у историји Србске војске, пардон, војске Србије.
И сада желим да разумете како је све ово повезано и зашто је самозвани студенте Србије назвао талибанима?
Не зато што је свог начелника Генералштаба свео на хит-твит генерала, не зато што му се гади што „он“, „шеф над шефовима“, сада мора да паја по локалним одборима и да поспаном, „два динара друже“, доведеном народу прича приче о платама за 2035. годину, већ зато што он за студентски покрет нема решење!
Отуда, како је озбиљно умоболан и душеболан, он не види ниједно друго „решење“ него да направи оквир, рам у коме ће студенти Србије бити проглашени за унутрашње непријатеље, па макар то били и талибани, јер онда, „он“, „непогрешиви“, има „разлог“ да са свим тим „непријатељима“ поступи исто онако како су стране силе поступале према талибанима у њиховој земљи. Зато… талибани.
Сада се сетите оне његове „поруке мира“ од прошле године…
Због тога сам вам написао „Поруку мира“, „Унутрашњи непријатељ“ и „Не верујте политичарима“.4 Јер, ако ћемо у духу самозваног и његове идеје да студенте „изједначи“ са талибанима, онда је у реду да подсетимо самозваног да је он политичар, али да је и Адолф Хитлер био политичар!
Зато се сада у медијском простору афирмишу и они који су у страним униформама убијали народ по Авганистану, „бирајући циљеве“, јер ствара се наратив за још једну умоболну „представу“, па ваља обезбедити и глумце. Тако посматрајте и оно што је занемоћали „још сам користан“ доктор талибанштине неки дан изјавио у Кули, да је управо он „формирао јединицу“, те да му је животна жеља да то учини опет. Нити је тај талибан ту јединицу правио, нити је он икада ишта стварао. Демонски накот не уме да ствара. Они умеју, као и њихов власник, само да плагирају, отимају, блате, присвајају туђе и уништавају. Оно што се већ зна, и овај пут су прво направили спискове оних које треба, по рецепту још једног талибана тог времена, Бокана – кокана, „стрељати или пребити“, па су тек онда одлучили да праве формацију са којом би волели да то учине, „по закону“.
У те сврхе већ су формирали неке „јединице“ и „управе“ које су се већ „истакле“ у хапшењу, пребијању и пљачкању пољопривредника, тракториста, деце, студената и народа.
Е, моји службеници…
У чијој сте служби?
Душу немате…
Запамтимо, све што ови душеболни буду формирали служиће само за прогањање и убијање народа ове земље!
А ако се „чопор“ икада буде окупљао, то сигурно неће бити у организацији политичких хијена и убица.
Чопор могу поново да сазову само Бог и народ Србије!
Радујте му се!
Што се тиче свих тих гмазова којима сте поделили свеже скројене црвене беретке и ознаке јединице да се шепуре са инсигнијама које им не припадају, ваља да вам кажем нешто. Јединица у свести припадника који су стварно били у њој припада мртвима. Не припада ни преживелима, ни официрима, а најмање политичарима.
Јединица припада мртвима!
Ако вам неко, на време, објасни смисао ове реченице, разумећете и зашто нико до оних који су били у јединици не реагује на тај ваш демонски игроказ у коме се представљате да сте били оно што нисте.
За сада… чекају.
Чекају јер знају.
Мртви имају један чудан обичај кад их неко тако узнемирава…
- (више о томе на овом сајту у тексту: „Ударио Курти на куртија“ од 07.12.2022.) ↩︎
- (више о томе на овом сајту у тексту: „Геноцид“ од 15.08.2025 ↩︎
- (више о томе на овом сајту у тексту: „Како настају генерали“ од 08.05.2025.) ↩︎
- (више о томе на овом сајту у текстовима: „Поруку мира“ од 01.11.2025., „Унутрашњи непријатељ“ од 05.09.2023. и „Не верујте политичарима“. од 23.04.2024.) ↩︎