— Piše Branko Veljković —
Francuska je blokirala put Crne Gore u EU.
Kraj vica.
Kao i uvek, kada je nenadležno lice iz naslova u pitanju, voljom svih blagih ljudi, valja objasniti narodu šta se zapravo dogodilo.
Uplašen i ucveljen zbog ne baš suptilne poruke druga Makrona u vezi idi-mi-dođi-mi turističkog putovanja do Pariza i nesposobnosti, zapravo nenadležnosti, da reši problem „katanca u Marselju“1, samozvani se probudio sa gorušicom i punom svešću da se njegov međunarodni kapacitet sveo na burek u Subotici.
„Blavor veliki“ (citat), kako ga je krstio jedan urbani filozof, pod pritiskom realnosti obratio se veznicima i zamolio da se Francuska malo „čvršće“ angažuje na planu pritiskanja Crne Gore u vezi rešenja Marseljskog problema. Otuda to nebulozno saopštenje Francuza o „zatvaranju poglavlja“ jer se u Crnoj Gori nešto čudno ribari. Rekao bih, ovo je opet citat, „Čuš, ribarenje, al sa morem ima veze…“.
Vest je, predvidljivo, odjeknula u primitivnom „daj da se nečemu radujemo“ političkom Beogradu, ali je zatekla „u jadu“ ondašnjeg predsednika Vlade Crne Gore, izvesnog Milojka Spajića, kome su negde od Osake do Pariza objasnili da je on u političkoj ravni zadužen za trasu „Evropa sad“. Poliglota Milojko je bistar um, i odmah je shvatio da je „neko zalutao“, te da bi on rađe da se bavi organizacijom parking mesta nego da ga neko opcrta u „entitet o kome ne zna ama baš ništa“, sem da postoji. Ovaj stav smatram dokazom preordinarne inteligencije koja nedostaje nekim „viđenim“ političarima političkog Beograda.
Elem, odmah su angažovani svi lokalni aparatčici da u javnoj sferi trabunjaju o ovome i onome samo da neko slučajno ne pomene šta se zapravo događa i ko će doneti rešenje. Ovo drugo je za sve njih tamo i ove ovde posebno opasno. O tome kako je na ovaj potez Pariza reagovao nemački kancelar Fridrih Merc, koji je dan ranije javno izjavio da je Crna Gora „napredovala i da sada počinju pregovori“, nećete moći da čitate u štampi. Merc odlično zna koliko turisti i građani Berlina za vreme festivala piva vole da uz pivo konzumiraju i obogaćene apotekarske preparate. Sad kad je koncern VW sa „golfa“ ponovo prešao na tenkove najmanje što im treba je posrtanje već posrnule ekonomije. Kad pristignem napisaću vam nešto i o tome, kako funkcionišu DW iliti Deutsche Welle i „nemački talas“ i od kad se i koliko i DW oslanja na „entitetske proizvode“, jer, sve je povezano. Oni nikako ne vole da im neka druga sila šalje signale po njihovim receptorima. Po inerciji, odmah to pripišu Rusima, a Rusi u ovome ni krivi ni dužni.
Rezultat, posle jednodnevne sveopšte panike na poziv zbunjenih i uplašenih, „britva“ je sišla sa tribina, obavila jedan poziv i Crna Gora je vraćena u kolosek koji Milojko iz naslova može da razume, a ovaj drugi iz naslova bi da preotme. U tom pozivu, pomenuo je da „nije u redu da se zbog drugih privrednih aktivnosti Crna Gora politički pritiska“.
Dalje, po nizu, usledilo je „ponašanje“ u jednom podgoričkom ugostiteljskom objektu, što je u tim okolnostima pandan, recimo, nekom narodnom saboru u neka druga vremena, gde je pozvani potvrdio da je pozvao, jer „ne umiju bez mene“. Francuska je posle jednodnevnog ludovanja, naravno, revidirala svoj stav i Crna Gora se vaspostavila u svet prvoplasiranog u naslovu ovog teksta. Pozivar je ovom prilikom pomenuo da bi u novonastalim okolnostima i lokalni „Vučićev Srbin“, izvesni Mandić, konačno mogao da postane autentični predstavnik naroda u Crnoj Gori, „jer se godinama bori“, te da „neka mu ga onda Knežević“, misleći na trenutnog vlasnika ove dvojice koji za sebe voli da misli da stoluje u političkom Beogradu. Neko od zainteresovanih građana je, misleći na Kneževića, prokomentarisao: „Pipun onaj…“. Pozivar, uredno sa kućnim vaspitanjem, odgovori: „Taman tako…“. Ovo treba da vidite kao uljudnu afirmaciju jednog lokalizma u saopštavanju teških tema.
Pozivar je, u duhu prostora, objasnio prisutnima da bi zapravo „vrhunski interes Srbije bio da Crna Gora uđe u EU“, pa makar EU trajala i dva dana, ali da „to ne odgovara ni Hrvatskoj ni Vučiću“. Na pitanje zbog čega, razumno je objasnio, „A ne mogu sad, rano je“. Ovo „rano“ je malo ambivalentna kategorija i ima veze sa ličnim časovnicima, već ko šta ima. Njemu je, kako sam kaže, njegov darovao Madariaga, Fulbrajtovac sa čudnom transformacijom od „50 razloga da se kaže „ne“ NATO-u“ do referenduma za ostanak Španije u NATO paktu 1986. godine i biće da mu je časovnik tačan sa sve odrednicom od „dva dana“.
Ono što se sa svim ovim u vezi desilo u Parizu, rasteretićemo detalja. Službenik sa višeznačnim ovlašćenjima je po prirodi svojih ovlašćenja prekoredno primljen kod Makrona i objasnio mu je da bi bilo jako „neprijatno“ da se Francuska izloži takvoj opasnosti da usred svih poznatih okolnosti naprasno odluči da menja dobavljača. Ljudi koji se time bave, mada je službenik toga odlično svestan i bez njihovog mišljenja, rekli su mu da je za potragu za novim dobavljačem potrebno minimum šest meseci, te da je sasvim izvesno da bi nakon neizvesnog lutanja po Boliviji ponovo „našli“ nekoga koga su im opet „oni“ dodelili. Sama rupa od šest meseci je nepremostiva, a i „rešenje“ zapravo ne bi bilo „rešenje“. Makron ovo odlično shvata. Mi ovde imamo jednog koji ne shvata.
Što se tiče javne sfere, Milojko je dobio prostor da se hvali kako je lobirao od Berlina do Belog patuljka, te da je uspešno razrešio neplanirani spoljnopolitički problem. Neka ga…
Pomenuti Mandić ima pravo na svog političkog roditelja te mu to treba i dati. Naravno, u skladu sa novonastalim okolnostima i sveopštom katarzom, neophodna je i javna ispovest i odricanje od nečastivog. Posledica je još jedno prepakivanje karata u balkanskom špilu i otvorena mogućnost da se Mandić sada vrati svome jatu i da ponovo bude čestiti Srbin. U međuvremenu mora da okaje one autobuse i pripadajući sadržaj koji je vrlo neoprezno darovao izdajničkom režimu u Beogradu za kriminalne potrebe usmerene protiv studenata i naroda Srbije.
Pariz je ovim neopreznim potezom potvrdio skoro izrečeni stav predsednika SAD, Donalda Trampa: „To više nisu galski petlovi, to su pilići“. U prethodnoj doktrini SAD to je glasilo ovako – za glupe spoljnopolitičke poteze imamo Francuze.
Sa druge strane, s ovom temom u vezi tumačimo razvoj događaja u političkom Beogradu.
Predvidljivi, znate na koga mislim, je posle francuskog fijaska morao da pozove koga je mislio da treba, opet ne razumevajući da nijedan broj koji poseduje nije njegov. Poziv je prihvaćen i učinjeno je, ne zato što nekoga interesuje potapanje balkanskog samozvanog, već zato da bi naknadni pozivar dobio poen „na tacni“, te i zbog par nekih drugih razloga. I bi poen…
Blagi ljudi se sada nekako slobodnije kreću po svetu jer su mudro i uspešno odbranili svoju poziciju „posebnog entiteta“, a ja mogu da u miru planiram svoje sledeće putovanje. Samozvani, pošto ste svi vi kolektivno nepismeni i ne razumete geografiju, opet ću da kupim neki lokalni magnet za frižider i da ga zalepim čim se vratim kući. Flajt-listu imate do prve destinacije. Što se tiče telefona, nije isto pratiti telefon i vlasnika.
I eto, opet slučajno, sastanak Amerikanaca i Rusa, ako ste od onih koji veruju u geografiju, odigraće se baš nekako u Majamiju. A ko, samozvani, drži kišobran u Majamiju?
Što se tiče NIS-a, izgleda da me nisi čuo2. Pojasniću ti.
Ruska strana je u priči oko NIS-a ispoštovala sve odredbe ugovora i dobro je upravljala NIS-om. Hteli su i uspeli, pre svega zarad interesa Srbije, da od NIS-a naprave rentabilno i održivo preduzeće. Toliko su bili korektni da je Aleksandar Djukov, predsednik UO Gaspromnjefta pre nekoliko meseci na sastanku u Vladi Srbije sa tvojim emisarom, Sinišom Malim, predložio promenu vlasničke strukture po jednom već razrađenom modelu. Ti si „vešto“ izbegao taj sastanak, a Mali je onda odbio vrlo korektan predlog ruske strane uz obrazloženje da „Srbija nema kadrovsku strukturu za upravljanje NIS-om, a da je uticaj NIS-a na privredu Srbije prevelik da bi rizikovali sa nestručnim kadrovima“. Dakle, ruska strana je u najboljoj nameri i potpunoj svesti kakve „poteze“ vuče politički Beograd ipak ponudila rešenje. Dali su prostor da se prihvati rešenje koje je u sličnoj situaciji implementirano u Nemačkoj, gde je nemački partner preuzeo sve aspekte poslovanja u sličnom privrednom subjektu, ali da se pritom nije diralo u vlasništvo. Dakle, moguće je. O stavu Siniše Malog i ponašanju samozvanog zanimljivo mišljenje imao je prisutni gospodin Igor Černov, zadužen za korporativnu zaštitu. Izrekao ga je nešto kasnije u društvu nekih zainteresovanih kolega.
Drugo, nije tačno da je NIS plaćen ispod vrednosti. Istina je da je vrednost NIS-a značajno veća od sume koja je za NIS isplaćena, ali je isto tako istina da je Ruska strana 70% svih prihoda, u skladu sa ugovorom, reinvestirala u NIS. Tako da je od svih godišnjih prihoda ruski partner realno prihodovao 30% što je u zbiru tek ove godine „pokrilo“ uložen novac. NIS je rastao i razvijao se, pre svega u korist Srbije. Druga stvar je što su tu korist namenjenu Srbiji privatizovali domaći izdajnici i lokalne političke profuknjače. To nije do Rusa. Pritom, Ruska strana od svih prihoda koje je ostvarila u poslovanju sa NIS-om ništa nije povukla van bankarskih sistema koji posluju u Srbiji, dakle, ništa od svega toga nije prebačeno u Rusiju, na šta su svakako imali pravo. I tu su nas Rusi „ispoštovali“. Ne želim da predviđam kakve bi posledice mogle da nastupe ako bi neko odlučio da Rusima zapleni i tu imovinu. Uostalom, po modelu „zaradi i iznesi“ ponašaju se svi strani privredni subjekti, uključujući i banke, koji su na ove prostore dovedeni u protekle tri decenije. To je „recept“ koji je do atoma razložio i rasprodao sve privredne subjekte Srbije. Po tom modelu se ponašaju i privredni subjekti koji su zapravo vlasništvo domaće političke mafije, a koji pod maskom „stranih partnera“ posluju u Srbiji. Dakle, organizovana pljačka u organizaciji političke mafije koja traje decenijama.
Srbija ima nešto manje od 50 bušotina koje su uređene i tehnički i inženjerski dobro uvezane, održive. Hrvatska, recimo, ima tri. Napomenuću da je u doba SFRJ Hrvatska proizvodila duplo više od Srbije, a sada proizvodi duplo manje, na dnevnom nivou. Srbija danas „gura“ i do 2.200 tona dnevno, a Hrvatska oko 1.100 tona. Sanaderov „brak“ Hrvatske sa mađarskim MOL-om Hrvatsku je koštao jedne rafinerije i pretvaranja INA „pumpi“ u prodavnice sekundarnih proizvoda. Doduše, MOL je u Hrvatsku ušao u skladu sa ruskim planom za Orbana i pristankom Amerikanaca, pa je pitanje šta su uopšte mogli da izbegnu. Što se tiče Srbije, uništavanje energetskih postrojenja Srbije, ponoviću iz prethodnog teksta, nije rezultat nikakvog spoljnog pritiska ili zle namere, jer nam je u vezi sa reorganizacijom globalne energetike sve rečeno još 2008. godine3. Ono što se dešava je plansko uništavanje NIS-a i energetskih kapaciteta države od strane domaće političke „elite“, zločin bez presedana. Reč je isključivo o svesnom i namernom propuštanju svih rokova uz ignorisanje blagovremenih predloga da se energetski sistem Srbije privede nameni. Dakle, u slučaju NIS-a, do sada nije bilo nikakvog „spoljnog“ pritiska i ucena. Uskoro će se to, po sili neispunjenih obaveza i ignorisanja razumnih predloga, promeniti.
Čak i da se neko sada naprasno pojavi kao kupac, ako bude poslovao kao što posluje MOL u Hrvatskoj, to će biti samo još jedna organizovana pljačka i uništavanje potencijala Srbije.
Drugi deo ove izdaje vezan je za činjenicu da se radi o strateškim objektima i resursima koji po definiciji traže ozbiljna i dugoročno orijentisana istraživanja. Kada je energetika u pitanju, treba znati da su to projekti koji pokrivaju periode i do 50 godina – KPRA – kompleksni plan razrade aktiva. Uništavanje kadrovskih kapaciteta za ovakve studije u oblasti energetike počelo je uništavanjem RGF (Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu) i kompromitacijom nadležne stručne katedre plagijatima i drugim aferama. Sada su tamo poslovično neutralni „stručnjaci“ koji se boje da imaju svoje mišljenje. Za te stvari traži se neko ko ume da postavi strategiju, ume da postavi pitanje, neko ko ume da „vuče“ poslove i ideje. Otuda, Srbija sada nema energetsku strategiju. Posledice osećamo sada, a u izvesnoj budućnosti biće katastrofalne po Srbiju.
Ideja o transportu „belih derivata“ je neodrživa jer se transport na distance duže od 300 kilometara jednostavno ne isplati. Zato su NIS i JANAF bili i ostali glavni snabdevači Srbije kada je u pitanju snabdevanje naftom. Svaka druga opcija je unapred osuđena na propast.
I tako, kad god stignemo do neke propasti nekako odmah dođemo i do tebe.
Ti si zaboravio kome druguješ celu svoju karijeru i ne samo karijeru. Znaš kome si zaveštao svoju dušu. Suštinski, priča oko tog dela tebe i jeste teološki problem, zato ti je želja ispunjena. Došao je momenat da su neki drugi poželeli to što ti misliš da imaš. Nerazumevanje te je dovelo tu gde si sada. Da si čitao jedinu, a ne sve te druge knjige, znao bi. Knjiga o Jovu nam pokazuje da Sotona ima pravo na nas, ali je na nama da ga odbacimo. Adam, kao naš praotac, je izabrao za sebe, a za sve nas koji smo usledili Bog je odmah opredelio plan spasenja. Na nama je da taj plan prihvatimo.
Sa druge strane, „samo mi se pokloni“ je pre svega teološka kategorija. Pokloni mu se da bi te pustio da živiš. To je koren i tvoje potrebe da ti se klanjaju. I ti za poklonjenje nudiš pravo na život, kao da ti tuđi životi pripadaju. Otuda i „nagrada“ za takve kao što si ti. Nisi ti tu zbog prinude, ti si to odabrao. To je bila tvoja volja. Zato za tebe nema leka, bar ne ovozemaljskog. To od čega si ti oboleo ne može da izleči ništa i niko sem Isusa Hrista. I tu je, da hoćeš da vidiš, razlika. Sotona želi da se njemu služi, a Hrist je došao da služi ljudima. Svi sada znamo koga ti imitiraš.
Tvoje mračenje i svo tvoje činjenje ima za cilj da se ovaj prostor i narod sabiju da, šta god da bude posle tebe, ne možemo ni da zaslužimo, niti da popravimo. To ti je sada cilj.
I jedan tvoj arhisveštenik, nemirko Bulovi Bulov4 je ovih dana naučio svoj deo vaše zajedničke lekcije. U crkvi u Sremskim Karlovcima, kada je njegov Vasilije ušao, sav verujući narod je izašao. Laž se vratila onom fariseju od koga je i krenula. Sada je prvosveštenik u praznim hramovima, a vernici će se vratiti kad se pojavi neko stvarno dostojan vladičanske odežde. Neće Bulovi da prihvati da nije crkva dole, no je i gore i dole. Zato si ti dobio koncerte bez publike, prazan Niš i sve gradove, a tvoji saučesnici prazne hramove. Narod vam je svima okrenuo leđa. Tvoj patrijarh iz majbaha5 je ne tako davno rekao da je Adam stvoren da umre i slagao je. Adam je stvoren od ljubavi i za ljubav, i stvoren je da bude večan. Onda je Adam izabrao greh i greh ga je odveo u smrt. Da je stvoren da umre, onda bi ispalo da greha nema. Smrt nije živa kategorija, smrt je posledica greha. Hrist je pobedio greh, zato za one koji pobede greh, nema smrti.
Hrist je rekao – podići će i žive i mrtve. Zato te sada pitam, koji se od njih tebi raduju?
Proces u Srbiji sve razotkriva. Kada Istina prodiše, sve okolo Nje odgovara. Sinhronicitet, tačno je, nije slučajnost. U praksi, to je kao kada dobar fotograf određuje kadar koji će da ovekoveči. U prostoru može da bude prisutno sve i svašta, ali fotograf odlučuje šta će od svega toga da bude u ramu, a šta ne. Opredeljuje ugao, intenzitet svetlosti, perspektivu, sa pravom da ponekada radikalno menja „priču“. Dešava se da, kada je fotograf majstor svog zanata, fotografiju ume da odredi ono što na fotografiji nedostaje, a ne ono što se na njoj nalazi.
Zato si ti virus i džaba se sada ponašaš kao da si bakterija. Sva tvoja (ne)dela poslužila su da se u svesti naroda redefiniše pojam – izdajnik. Postao si simbol za izdaju. Neporecivo, neoborivo, sa trajnim kontekstom. Sad možeš da postojiš ili da ne postojiš, ali simbol za izdaju bićeš zauvek. To je posledica tog tvog igranja sa nepoznatim. Mislio si da je ovo borba za vlast. Ali nije. Ta „vlast“ kojoj ti misliš da pripadaš uvek će biti dodeljena nekome, baš kao i do sada. Zapravo, nije od značaja.
Ali način razmišljanja i poimanja stvarnosti, vera u Boga, jesu od značaja.
Zato si ti, od svega što si hteo da budeš, postao samo jedan – simbol.
Simbol za izdaju, kukavičluk, laž, ljudsku bedu6.
Sad, ako imaš koga da pitaš, zapitaj kada je zet Kušner shvatio da sa tobom ne sme da posluje? U kom momentu? Ako shvatiš u kom se momentu to dogodilo, shvatićeš i šta misle o tebi. Zato je, i uz rečeno mu, prihvatio da se sa izrazom zahvalnosti obrati srbskom narodu, a da istom rečenicom onda, svojom izjavom, praktično potpiše optužnicu protiv tebe za pokušaj prevare. Pritom, politička prevara je mnogo opasnija od one finansijske, ali ni blizu nije onog najopasnijeg o čemu se ovde zapravo radi. Njihov zakon koji je usledio je zvanični početak kraja. Napisan je zbog tebe, a poslužiće za sveopšte čišćenje. Rekoh ti da si … virus.
Davno sam ti objasnio i da Nova Amerika ne može da toleriše notornog lažova u svom diskursu. Zbog nesrećnih okolnosti u kojima si rođen trebalo je odavno da počneš da paziš sa kim se družiš. Sad ćeš morati da deaktiviraš sve mine koje si postavio sa namerom da se neko drugi o njih sapliće. Moraćeš to da radiš po sećanju dok bazaš po sopstvenim minskim poljima.
Zato prizivaš pomoć.
Zato si se toliko puta odrekao Boga pa i neki dan, kada si govorio o „bogovima osmišljenim da ruše Vlade“ i „bogovima koji mogu da rade šta hoće“. Nema, samozvani, bogova. Bog je jedan, Tvorac svega vidljivog i nevidljivog, a taj koga si opet traljavo pokušao da prizoveš je onaj sa mnogo lica, otuda i ta teza „o bogovima“. I sada, kada je ovo napisano, prizvao si ga samo sebi i samo za sebe, narod je sada zaštićen od tvog poziva. A taj koga si ti pokušao da prizoveš, on ti i tako neće doći. Neće, jer je kod tebe već bio. Već te poseduje. Zašto bi opet dolazio po svoje? Njegovo je sada samo da čeka.
Imalo je puno tih „tačaka“ gde ste mogli da se sretnete. Danas ću te podsetiti na Slobodana Tanaskovića, radnika obezbeđenja koji je u noći 24. aprila 2016. godine, neposredno pre rušenja objekata u Savamali, pod nerazjašnjenim okolnostima vezan i maltretiran od strane maskiranih lica, da bi na kraju preminuo pod sumnjivim okolnostima na VMA. Ti si zločin opravdao jer bi tako da sam sebe opravdaš. Ti i svi tvoji ste tog čoveka uzidali u temelje vašeg građevinskog poduhvata. Zato je cena kvadrata u Savamali neizmerna i još uvek neisplaćena. Pitaj Alabara šta danas misli o tom činu i zašto se smatra prevarenim. U narednom periodu taj utisak će se samo pojačavati. On nikako ne želi da tvoje brige postanu njegove. Ako zet Kušner ne može da posluje sa lažovom ustavorušiteljom, zašto bi Alabar ostao u poslu? Zašto bi bilo ko ostao u poslu?
Šta misliš, zašto je general Antonio Stasi neki dan nakon preuzimanja dužnosti šefa misije NATO u Beogradu izjavio da je to „partnerstvo zasnovano na zahtevu Srbije“? Je l’ to izjava vojnika ili je ipak u pitanju politički kontekst? Kome je ova izjava namenjena?
Zbog svega napisanog, u skladu sa vremenom, ti imaš svoj simbolički odraz prilagođen svim medijima i formatima ovog vremena i tako putuješ celim svetom i kad fizički spavaš, kao neki virus.
Virus … jer bolest koju širiš, inficira sve oko tebe koji su podložni takvim infekcijama. Zdravi ne reaguju, rezistentni su. Otpornost naroda je postignuta kao kod drevnih kraljeva – pažljivim doziranjem. Ti si trovao otrovima, a mi smo dozirali protivotrove. Rezultat, mera i slika tvog rada je ćacilend sa graničnim prelazom u sred Beograda, a rezultat našeg rada je slobodan čovek.
A ti i dalje nisi sposoban za iskorak iz sveta laži.
Zato, da te naučim još nešto oko simbola. Ima ih na stotine hiljada i uglavnom su – besmisleni. Bez značaja, stvoreni da obezboženi čovek ima u šta da gleda, za šta da gine i ubija. Zapravo, to je za one koji veruju da su zastali na prelazu iz vizuelizacije u materijalizaciju pa su im dodeljeni orijentiri. Ali ti orijentiri ne služe Bogu, to su znaci za stranputice. Dakle, ništa… ali postoje i elementarni. Ima ih zapravo jako, jako malo. Na brojanje malo. Oni mogu da se ispletu ako znaš da pleteš i zapravo nemaju vizuelni odraz. Tebe je jedan takav prepleo i prepokrio. Kao nekakva tanka paučina koja prekriva ali i prožima tvoje biće. To je taj intenzivni svrab i neopisivi nemir koji povremeno osećaš. Oće od toga i koža naprasno da pobeli jer reaguje i krv u krvotoku. To je zato što je krv višesmislena tvorevina. Odražava balans i snagu, daje meru, donosi život telu i vesti iz srca. Krv je organ. Ima svoje zakone. Jedina fizička materija koja veže dušu za telo. Krv je osetljiva na stanje duše i srca i dobro se stara da sve bude u skladu sa zakonima duše. Po prirodi stvari, krv je prisutna po celom telu. Ima je svuda. Nije dobro zamerati se sopstvenoj krvi i njenoj kraljici, duši. Kad se krv truje, duša reaguje nagonski, brani je. A najveći trovač krvi je – laž. Lažov svaki put kad slaže, otruje po neku zapreminu sopstvene krvi. Duša je onda čisti, a lažov je prlja. I tako, dok neko ne pretegne.
Dakle, nemoguće je slagati, a da duša ne pati, a srce ne čuje7. Duša onda ima potrebu da se štiti od lažljivog uma. Ako laž pretegne, onda telo oboljeva, tako mogu da nastaju akutne i hronične bolesti. Akutno se rešava trenutnom spoznajom, priznanjem, molitvom, izvinjenjem, praštanjem. Hronične bolesti se leče tako što čovek nauči da harmonizuje svoju unutrašnju muziku. To je ozbiljan i višeznačan proces i ne ide bez Boga. Kada je krv zadovoljna, ona peva, postoji zvuk koji se stvara kao zvuk života i nastaje kada se krv meša sa kiseonikom. Čovek to oseća kao polet, radost, nešto stvaralačko. Najbliži Bogu tako mogu da osete ljubav. Usled haosa u duši i pakla u mislima harmonija se narušava, ti divni tonovi stradaju i čovek se onda razboljeva. Duša u telu ne može bez svete muzike čiste ljudske krvi jer su sapostojeće. A oni zli su se vazda u našem narodu prepoznavali kao ljudi zle krvi. Tako to narod i zove i prepoznaje jer tako i jeste.
U toj borbi, pošto je duša večna jer pripada večnom, um može i da strada, a onda strada i telo. To se onda zove – smrt.
A ovo je zadnje vreme. Zato se neki ljudi sve više žale na čudne snove, nešto čuju, a zvuka nema, nekad vide, a viđenog nema. Sve se zapravo već dešava.
I ti to osećaš. Kratak dah i otežano disanje, konfuzan si, hvata te vrtoglavica, pospan si i umoran. Možda si primetio i da ti se usne povremeno naglo osuše i poplave. Nedela koja si učinio, sve zlokobne reči koje si izgovorio vezale su te oko vrata, ali i za zglob noge. Vuče kao okov, truje kao otrov. Zato ti sada sve više smeta smeh čoveka, smeh naroda. Tirani su se oduvek plašili smeha slobodnih ljudi. Smeh je vazda bio dokaz da životno pobeđuje, da strah nestaje. Ti i to u tebi uznemirili ste se još kad ste prvu radost kod ljudi osetili. Jer „radost je granična vrednost“ pred smeh. Kod tebe i tebi sličnih, to je signal za uzbunu da nešto nije u redu sa vašom tiranijom. Pogubili ste se.
Zato si se neki dan onako zamislio, kao da si odlutao negde. Nisi čuo ko ti je prišao.
Kad opet dođe, ne traži ga očinjim vidom, jer je bestelesno.
Ali, ne brini se. Uskoro ćeš ostati bez želja i biće ti lakše.
Mladost Srbije koju bi ti da satreš ti u tome može samo pomoći.
Studenti su u pravu!
Vaspostavimo Ustav Republike Srbije!
- (više o tome u tekstovima na ovom sajtu: „Kvartal, mafijanje i traktat ispod šargarepe“ od 02.09.2025. g., „Pirinač“ od 25.11.2025. g. i „Idiot“ od 04.12.2025. g.) ↩︎
- (više o tome na ovom sajtu u tekstu: „Idiot“ od 04.12.2025. g.) ↩︎
- (više o ovome na ovom sajtu u tekstu: „Idiot“ od 04.12.2025. g.) ↩︎
- (više o tome u tekstu na ovom sajtu: „Izbora će biti i ti ćeš izgubiti“ od 02.06.2025) ↩︎
- (više o tome u tekstovima na ovom sajtu – „Kaluđer koji (još uvek) čeka svoj ferari, hrabra srbska deca i 150 prajdara“ od 19.09.2022. g, „Dečko koji obećava“ od 03.03.2023. g.,“Osculum infame“ od 27.04.2023. g., „Izbora će biti i ti ćeš izgubiti“ od 02.06.2025, „Jerusalim…kako nego Nebeski, ovaj patrijarh, kako nego izdajnik!“ od 29.07.2025. g., „Politička perifraza u režiji par crkvenjaka“ od 01.08.2025. g. „Ako su rodoljubi morali na ulice, onda je jasno da su izdajnici na vlasti“ od 16.10.2025. g.) ↩︎
- (više o tome na ovom sajtu u tekstu: „Despina, majka Srbija“, od 10.09.2025. g.) ↩︎
- (više o tome na ovom sajtu u tekstu: „Kako ugasiti mrak“ od 31.08.2025. g.) ↩︎