— Piše Branko Veljković —

Jevgenij, dragi moj Jevgenij…

Ti znaš kakvo ja mišljenje imam o političarima. Svim političarima. Znaš i zašto i u čemu je to moje mišljenje tako nepokolebljivo utemeljeno.

Dok ne naučiš tako da misliš bićeš zarobljen u toj vašoj vertikali.

I drugi ljudi po svetu su rođeni u zatvoru, ali su našli snage i vere da shvate da je iza tih rešetki čitav jedan život. Evo, studenti u Srbiji su to shvatili i zato su slobodni.

Ja sam slobodan čovek.

Zato, reci tom vašem samozvanom da je trapavo sve to bilo. Trapava jednočinka. Egzaltirani naručeni režimski činovnik u naručenom terminu postavlja naručeno pitanje da bi dobio naručeni odgovor. Dakle, odrednica je — naručeno. A čemu sve to naručivanje ako je samozvanac iz pripizdine „kome se veruje“ u pravu?

Trapava je i zbog te potpune vidljivosti da Vladimir i Evropski komesari imaju istog štićenika i imaju iste zahteve. I jednima i drugima smetaju studenti i narod na ulicama. I jedni i drugi traže „10 ljudi da sa njima razgovaraju“, ne bi li režim bez raspisanih izbora dobio imena da ih razapinje. Razlika između Vladimira i EU je samo u pristupu, narativnog je tipa. Vladimir bi da studente ukalupi tako što ih naziva „patriotskom“ a EU ih naziva „demokratskom“ omladinom. Pa od kada je to dvoje odvojeno? 

Dakle, govorite isto. Biće ipak da ste samo podelili uloge i narative, a da vam je cilj isti.

Što se lokalnog režima tiče, on je to osmislio ovako — režimska opozicija, simulirajući da oni rukovode protestima, ima zadatak da pred institucijama EU lamentira da su proteste preuzele ruske službe, prozivajući studente što ne nose i zastavu EU, dok režimska „pozicija“ ima zadatak da širi nebuloznu tezu o „obojenoj revoluciji“ istovremeno gurajući provokatore sa zastavama EU na studentske proteste. I tako…

Oni misle da će i ovaj put njihova šizofrenija da postane sveopšta.  

Studenti se nisu „upecali“, zato su i Vladimira „okitili“ sa „nenadležni“, baš kao što su nenadležnom proglasili i Evropsku Uniju. Evropi su rekli — nema kopanja i Srbija je celovita u granicama propisanim Ustavom Republike Srbije, a Rusiji su rekli — nema obojene revolucije!

Lepo su rekli: „Mi nismo ni prorusi ni proevropljani, mi smo svoji!“.

I na to imaju pravo, jer su slobodni!

Bogu hvala.

A zapravo to je samo još jedan nesuvisli pokušaj da se lažiranjem sudara dva ogledala održi na vlasti isti tvorac ogledala. Ideja je da se narodu Srbije oduzme pravo da odlučuje o svojim interesima. Istine radi, vi pomenuti, već imate spreman plan da kada narod preuzme svoju sudbinu u svoje ruke, zajedno reagujete da to suzbijete. To ste već činili. To već činite. Sadejstvo je vidljivo. Otuda i te prikrivene pretnje…

Jevgenij … Pa taj samozvani koga štite kao svoju vrednu investiciju je zapravo virus. Virus opasan po vas, ne po nas, jer smo mi razvili imuni sistem. Preko vas se širi po celom vama dodeljenom delu sveta, jer niste shvatili. Zar ne vidite da se upravo to dešava. Razumete li koja će biti cena tog nerazumevanja? Čitajte sada pažljivo i pazite na prevod, reči su bitne a ja ću vam detalje pojasniti kasnije.

Ovde je taj vaš mali „zato što sam pamentan“ poltron potrošio sve zalutale kartonce pa bi sada da i vas troši kojekude. I generale i vladike i patrijarhe i javne radnike, pozicije i opozicije… Sve ih je potrošio. Potrošio je čak i one koje je „prilepio“ studentima, jer i tu nije shvatio „filter“. Lupali su se masovno po tribinama u ćacilendima, naručenim emisijama i u partijskim deklamacijama. Svi pacovi su morali da poslušaju frulaša.

Više jednostavno ne postoje. Narod ih ne razaznaje. Ne vidi ih.

Nema više presvlačenja.

Što se tiče tvoje bašte, Jevgenij, je l’ dobro da trajno izgubite kapacitet da kao što ste uvek činili sami sebi pravite političke sagovornike za dogovorene tirade, pozicija-opozicija kvazi upravljanja, dogovorene ratove i ostala organizovana ludila? Ubrzano tone platforma za preživljavanje ukorenjenih političkih korova i sada tonu svi zajedno. Zato je i panika opšta. Propadaju vam slamke spasa na oči svih. Svi ti u oktobru pred neminovni novembar zakazani kongresi i seminari po Moskvi i Beogradu organizovani su samo sa jednim ciljem — otimanje stvarno nacionalnog koje se generisalo u studentskom pokretu i narodnom buntu i vraćanje te ideje u vaš politički diskurs. To nije rat za glasače, jer glasači su samo logična posledica naknadne manipulacije tako kreiranim stanjem. Zato je to u svojoj suštini rat za IDEJU i mnogi ga u sadejstvu sa izdajničkim režimom vode protiv naroda Srbije.

I sve te brljotine neće oduzeti pravo na ljubav koju srpski narod ima prema Rusiji i ruskim klasicima koji su voleli Srbiju, poput Dostojevskog, Puškina, Jesenjina… Retke su kuće u Srbiji koje na policama nemaju bar jednog ruskog klasika. U Srbiji se i dalje recituje Jesenjin i tumači Tolstoj i to treba tako da bude. Ali kada je reč o politici, srbska politika ima pravo da štiti svoje interese. Tu ljubav neće moći da naruše ni sadašnji nakaradni politički interesi. Ljubav je ljubav, politika nema veze sa tim. Uostalom, ako je u pitanju kontinuitet obojene revolucije onda da se prisetimo da je Igor Sergejevič Ivanov u ime nasilnika došao kod Slobodana Miloševića i obznanio mu da je gotovo, da je u doba stvaranja SNS-a ambasador Aleksandar Konuzin dao legitimitet obojenoj revoluciji 2012. godine kada je sedeo u prvim redovima na partijskoj konvenciji SNS-a i da je tu tradiciju nastavio i sadašanji ambasador Aleksandar Bocan-Harčenko podržavanjem ovog očigledno izdajničkog režima.

Red je sada da studente i narod obavestimo i o dogovoru koji ste sklopili sa ovim „našim“ samozvanim. Po tom dogovoru, ustavorušitelj će da raspiše izbore onog momenta kada zajedno procenite da je nacionalna ideja u studentskom pokretu dovoljno kompromitovana, ugrožena, osakaćena te da je dovoljan broj „nosilaca“ ideje pristao na saizvršilaštvo sa vašom „nacionalnom“ platformom. To vam je plan. Sve se sada „vrti“ oko toga. Otuda, svako lamentiranje sa platformama koje su organizovane po zamolnici režima iz Beograda u Moskvi i Beogradu je akt otvorene izdaje studentskog i narodnog protesta!

IDEJA i svest o nacionalnom može da pripadne samo Srbiji!

Između Boga i čoveka nema posrednika!

Između Srbije i naroda neće biti posrednika!

A Srbiju sada brani studentski pokret!

Studenti su u pravu, studentski zahtevi nisu ispunjeni!

Rećićemo sada narodu da vaša politička doktrina podrazumeva gospodarenje svetom ideja. Politika je onda samo logična posledica. Razrada teme. Otuda je, primera groznog radi, i komunizam koji nam je kao ideja došao preko vas bio osnov za potonju organizaciju političkog okvira a ne obrnuto. Pre komunizma je to bilo jugoslovenstvo, sa istim žarom i istom perfidnošću. Sada je izmišljena nova sotonska ideologija — pravoslavni staljinizam!

Otuda, citat ubijenog, tačan od reči do reči: “Dve najveće tragedije našega naroda u ovome veku su ideologija jugoslovenstva i ideologija komunizma. Ideologija jugoslovenstva dovela je do toga da smo mi kao narod ušli u jednu državu bez svojih granica i izgubili smo svoj nacionalni program i svoju nacionalnu ideju. Svi drugi narodi su tu Jugoslaviju koristili kao inkubator za svoje nacionalne države, a mi smo u toj državi izgubili svoju nacionalnu državu. Slomljeni u toj Jugoslaviji mi smo potpali pod komunizam i u komunizmu smo izgubili i državu, jer komunizam poznaje samo partijsku državu, ličnu  državu, porodičnu državu ali ne poznaje nacionalnu državu,…“.

A obe te tragedije smo dobili iz iste kuhinje!

Šta sad kad ovo rečeno i tačno sada shvati i Rus u Rusiji?

Kada shvati da je isti đavo od Srba pravio Jugoslovene kao što je i od Rusa pravio Sovjete?

Šta kad Rus u Rusiji shvati da što ste činili nama vi zapravo činite i u vašoj zemlji, vašem narodu?

Sa druge strane, ako krenemo da otvaramo, gde će nas odvesti onda priča o stvarnim motivima likvidacije  čoveka koji je u jednom momentu sve ovo shvatio i pokušao da promeni?

U tom vašem poretku normalno je onda da odlikujete mladoga Šešelja za zasluge oca krvnika, normalno je da postavite konzula u Vojvodini, normalno je da Dana bratoubica bude u upravnom odboru vaše kompanije, normalno je da vaš ambasador podržava izdajnike u Srbiji, normalna su šeretska saopštenja vaših specijalnih službi oko zvučnog topa i obojene revolucije… Normalno je i da ste svakog krvnika sa vašeg platnog spiska tako uredno isplatili. Vama je to normalno. Nama više nije.

Zato se desio — STUDENT!

Pri tom, Jevgenij, elementarno je — ne može se verovati „predsedniku Vučiću“ a da su pri tom „patriote na ulicama“!?.

Dakle, kao što ti rekoh, elementarno je — AKO SU RODOLJUBI MORALI NA ULICE, ONDA JE LOGIČNO DA SU IZDAJNICI NA VLASTI!

Jer, biće da drugačije nije moglo. 

I nije lepo da Srbiji perfidno preti Majdanom i „obojenom revolucijom“, Ukrajinskim scenarijima i 2012-tom. Nije lepo. Srbija je zaslužila da živi i bori se za život pa ma ko držao omču koja je guši. Ta ludila su ovaj moj narod koštala u 20 veku previše. Nezabeleženo ikada, dosta je.

Razumemo mi ovde i vašu potrebu da preteknete u „pogači“ ali rekao sam vam — mora nova lica i gle čuda, moraće da budu pošteni. A izgleda da ste zatečeni, jer vi takve za nas niste namenili.

Uostalom, Jevgenij, omraženi „Rim“ od preko Atlantika, gde i vi svi volite da školujete svoju decu i sklanjate svoje porodice, je uvažio poruku — ukinuo je legitimitet dušebolnom režimu i lažljivom samozvanom. Zato nema ambasadora. Razloga za to je više ali prekomorci ne pristaju da takav notorni lažov može da korumpira njihovog ambasadora i da taj podatak onda bude javno dobro u rukama dušebolnika. Ne ide to tako. Ne zato što njihova administracija nije korumpirana već zato što razumeju ram i posledice. Za razliku od njih, ambasador tog vašeg samozvanog podržava ovog „našeg“ samozvanog i zdušno je uz njega. Možda je to podrška pred ispijanje čaja za rastanak, baš kao što je vaš prethodni ambasador ono 2012. godine ispijao partijski čaj sa SNS-om na sastanku. Pamtimo saziv na tom kongresu. Pamtimo sva lica. Zato su studenti i tu u pravu — ko god da je ikada imao išta sa bilo kojim režimom, funkcijom, državnom pozicijom, ne može biti na studentskoj listi! Amin!

A to boli. Znam.

Opasna je to ideja. Zamislite da se sada ta ideja proširi po svetu. Među studentima, mladim ljudima. Jednostavno, dosta im je. Hoće novo. A vi se novog plašite, jer ga ne poznajete. Lažete da ste spoznali. Stvarna spoznaja ne generiše strah. Lažete da imate uvid. Nemate. Smejao sam se kada sam shvatio šta vam je drug-gospodin Zajcanov ukinuo. Otuda, neminovno je. Ruska sredina ionako ne postoji. Do Berlina ili do Moskve… sve jedno je.

Znate li kome sam se sada obratio, ovom rečenicom?

Zato, scena sada izgleda ovako: kulise gore, dramska sekcija je zapetljana u niti koje su otpuštene sa plafona i guši se u strahu i mraku. Lože su sada pune mrtvaca a niko ne vidi ubicu. Lutkarev smeh odzvanja samo u vašim glavama. Slobodni ljudi ga ne čuju. Svet koji ste razumeli sada neminovno nestaje. Od svih starih rituala ostale su samo reke krvi i duhovi koji vam dišu za vrat. Svi sa scene bi da vide lice u publici ali lica sada više nema. Masku ste hteli, masku ste dobili. Maske ste glumili, sada vas maske gledaju. Možda su ispod maski lica ljudi, a možda i nisu. Svi sa pozornice sada samo mogu da čekaju svoj red.

Otuda, Jevgenij, da te upoznam sa mojim bratom po Istini — Jamal. Jamal je lekar. Odbio je velike bolnice, odlučio je da pomaže narodu. Mi bi to ovde zvali — kućni lekar. Rođen je gde je rođen, jako daleko od ove naše Srbije, u okruženju koje je takvo kakvo jeste, nije birao. Kao ni mi svi što nismo birali. Jamal i ja imamo toliko toga različitog i nikada nam ta različitost nije smetala. A onda smo otkrili da imamo i toliko toga zajedničkog. Jamal je shvatio. Čitao je prevode ovih tekstova i shvatio je. Shvatio je da samozvani ne mora da ima ime. Imena se zapravo menjaju, jer đavo uvek nađe dovoljno nečistih za svoj boršč. Biti samozvanac znači da si napravio duhovni izbor, opredelio si se da lažeš i sve ono što uz laž onda ide. Jamal je onda tekstove počeo da čita svojoj porodici, po svom kraju, pa onda i po celom gradu. I svi su prepoznali nekog svog samozvanog, ili nekog svog mantijaša iz majbaha koji za propovedanje vere očekuje srebrnjak ili bar 50 evra, prepoznali su dušebolnog generala koji decu regrutuje zato da bi ubijali neku drugu decu koju vodi neki njegov sabrat, general sa istim tim pentagramima na ramenima. Sve su prepoznali. A zapravo, prepoznali su Istinu. Postavili su pravo pitanje.

A pravo pitanje mnogo smeta…

Onda je i tamo neki samozvani odlučio da metkom ubija Istinu. I stradali su studenti. Desetine je pobijeno. Istinu i istinoljubce nije uplašio.

Isto se desilo i na jednom drugom mestu. To mesto ovaj vaš lakej ovde vidi kao mesto gde su ljudi skupljali pikavce posle protesta a ne kao mesto gde je vlast ubijala ljude. On i ovde vidi pikavce, on ne vidi ljude. Ali takvog ste ga napravili…

Slično se onda dešava i na još puno drugih mesta po celom svetu.

Zato je reakcija svih samozvanaca identična. Panika, bes, strah, agresija.

Mogla bi sada „patriotska omladina“ da prošeta i Moskvom, ali stvarna, ne ta koju vi organizujete.

I sva ta mesta nemaju nikakve veze sa pukom geografijom. Imaju veze sa Istinom!

Zato im je potrebna laž o „obojenim revolucijama“. Ta laž u sebi krije opasnu podmetačinu da je za sve što se dešava odgovoran neko drugi, neki večiti „spoljni faktor“ koji u saradnji sa „unutrašnjim neprijateljom“ ruši „temelje društva!“. Naravno da spoljni faktori rade svoje ali temelje našeg društva ne ruše oni. Temelje društva rušite – vi, svi vi samozvanci!  Pobuna je sveopšta, jer je korupcija sveopšta i razara narode i države, razara porodice, razara živote. Ubija.

Otuda svi pobunjenici liče jedni na druge, jer ih spaja ista muka.

Svi studenti liče jedni na druge, jer se prepoznaju u želji za životom i isti su i u ovome.

Otuda i svi samozvanci liče jedni na druge, jer ih spaja ista moneta — srebrnjak!

I nije pobuna sinhronizovana, već je sveopšta korupcija sinhronizovana. Nepotizam, sveprisutna korupcija, nekompetentnost, arogancija, agresija, to su osobine režima, svih režima, svih samozvanih maloumnika koji su poverovali da su ONI vlast i da „im se može“ u imbecilnom maniru „zato što sam pametan“.  To su karakteristike režima a odgovor naroda je posledica svega toga — borba za goli život.

Ne ubijaju nastrešnice koje padaju. Ubijaju oni koji su ih zidali tako da padnu. Ubija njihova sveopšta korupcija, ubija urušavanje institucija, ubija politika koja to stimuliše, toleriše, prikriva i od toga vuče lični profit. To ubija. Otuda i pobuna.

Otuda samozvani, ovi tekstovi nisu politički dokument. Ja ne volim političare i politiku. Tekstovi su put, transcendent pretočen u imanent pa opet odušen u transcendentu, preko kojeg puta svako iole čisto biće može da u svom okruženju, dvorištu, zgradi, kraju, državi prepozna svakog samozvanca, svakog mantijaša, svakog ubicu, zlikovca, kriminalca, korumpiranog državnog službenika.

Da ga vidi, da ga pogleda u oči i da mu pogledom sve kaže — ne bojim te se!

Samozvani, nije pendrek oruđe, nije puška oružje…

Nemanje straha je jedino stvarno oružje!

Nemanje straha!

A vas se ovde više niko ne boji. A vi bez straha ne umete da vladate, jer vladate u ime oca straha i laži, a ne u ime Boga iako se na Boga pozivate. Bog vlada Istinom i ljubavlju, a ne pendrekom, puškom i strahom. Bog ima anđele, a sluge nepomenika šalju batinaše. Ako smo kao ljudi već toliko zalutali da jednog Boga vidimo različito, onda se bar slažemo oko toga ko je đavolov sluga kada ga prepoznamo.

U tom vašem poretku je normalno da za prebijanje naroda i nanošenje teških telesnih povreda opasnih po život sa očiglednom namerom da se svi ti ljudi pobiju za to prigodno odabranim sredstvima, zlikovci kao kaznu dobiju — nemoj nikad više! Zapravo ni to, već „nemoj nikad više“ sa rokom provere od godinu dana, a posle, može opet, videćemo… To je epilog onoga što se desilo u Čačku. Takav „sporazum o priznanju krivice“ mogao je da postigne samo naručilac krivičnog dela sa izvršiocem krivičnog dela. Da je sud stvarno narodni, takva presuda ne bi bila moguća. Sada, svakako, interes naroda je da se presuda sa  imenima počinilaca objavi javno, u svim medijima, jer narod ima pravo da zna ko su zlikovci koji su od režima dobili pravo da prebijaju po ulicama. Da ih se klone, naravno. Ali, rekao bih, ovim činom u svest naroda došla je jedna čudna spoznaja. Čovek koga sam sreo u „Bašti“ pitao me je: „A je l’ to znači da ako se narod organizuje u iste takve grupe i ako onda takve grupe omalte nekog od tih što misle da to tako može, onda će i predstavnici narodnog odgovora proći isto tako sa — nemoj nikad više, oročeno na godinu dana?“.

Narod ima pravo da zna ko je u tom „sporazumu o priznanju krivice“ šta i kome priznao, da li je priznao ko je naručilac pokušaja ubistva, ko je platio zločin, ko ga je organizovao… to su standardna pitanja iz kriminalistike i morala su biti postavljena u istrazi ili bar na sudu. Bez tih pitanja i jasnih odgovora, sporazum je nevažeći, jer su optuženi slagali. A laž menja sporazum, čak i po ljudskom zakonu, kad već Božije zakone ne poznajete.

Biće da će tek autopsija ovog političkog poretka pokazati svo zlo koje nas je kao društvo inficiralo.

Niste razumeli snagu narodnog šapata. Niste razumeli snagu tišine kad ceo narod ćuti. Morali ste tu tišinu da pretvorite u 16 minuta tišine. To je vaš način vladanja.

Jer ste oholi, bahati, dušebolni … mali, gadni uljezi u našim životima.

Što se tiče tvog intervjua od sinoć, samozvani, traljavo, traljavo. Osmislio si da težište bude na tome da pokažeš narodu da je 15. marta „propuštena šansa“ te da je sada studentski protest ugašen, jer druge šanse neće biti. Niti je 15. mart propuštena šansa niti je narodni bunt ugašen. To je bila pokazna vežba, prikaz stvarne moći. Narod je to pokazao 15. marta, a ti si svoju moć pokazao u ćacilendu. Zapravo, svoj defetizam i hronično nesnalaženje pokušavaš da prebaciš na studente. Studenti u nemogućim uslovima upravljaju ovim procesom bolje nego što si ti ikada upravljao državom. Otuda i lupetanje oko toga da su samo dve jedinice policije bile uz tebe 15. marta. Prvo, to nije tačno. Drugo, studenti i narod su baš tog 15. marta dobili pun legitimitet kao neporeciva sila koja želi promene i jasno pokazuje da to želi da ostvari mirnim putem. Treće, to što svuda vidiš izdaju i izdajnike, to je zato što si ti izdajnik.

Zato, poštovani čitaoci, zapamtite! Đavo ima scenario, Bog ima plan spasenja. Ne treba ići za scenarijima već prepoznati Istinu i Božiji plan. Padom Adama milostivi Bog je odmah odredio plan spasenja za čoveka. Đavo je onda počeo sa scenarijima, scenaristima, samozvancima, glumcima, marionetama, pozornicama, binama, idolima, arenama, publikama koje ne razaznaju da su i oni samo deo iste te morbidne predstave… valja prepoznati, valja ih prozreti, prezreti i odbaciti.

Sloboda je lepota, lepota jeste sloboda!

Na istinu smo pozvani i gde god nas ona odvede, dobro je!

A zarad tog dogovorenog sukoba između njihovog Kurtija VS „naš“ Kurti koji nas je u režiji izdajnika koštao skupo na Kosovu, i tih 15:0 po izdajničkom bodovanju „našeg“ Kurtija, ništa više nego stihovi jedne devojke sa severa Kosova. S dubokim poštovanjem prema njoj i njenoj hrabrosti, prenosim vam njene stihove onako kako su meni bili dostupni:

Nisam pisala odavno, jer i nije bilo poente
Al’ došla sam iz grada u kom nije bilo pobede
I kažu da smo zli, jer smo navikli na promene
I opaske i „idi kući, ako ti nedostaje“
Par stotina koraka od ulice do mosta je
I par komada poruka, znamo koliko košta
Daleko od blokova, jer ne radi ni pošta
Neka je povorka, Srbi za Kosovo, moša
Stvarno bre teško…

Srbi latice i ruže, mi dole nismo ljudi
Bombe i oružje…
„Pa nek se odsele, niko ih ne drži“
Sad ću prostije da pričam, „samo izdrži“
Boli te duša zbog male nestašice plazme
Boli me dupe za plazmu, ovde je nestašica rase
Boli te sigurnost velikog i toplog doma
Boli me savest bre od svakodnevnog loma
Tuga je strašna što nemaš para za jedrilicu
Ovde ti uzmu posao, oca, muža pa ćirilicu
A smiriću se možda ako nam vrate dug
A sigurno onda kad Beograd bude drug
Je l’ shvatate da nije tuga što idete u prevoz
Ovde ideš peške pa je to krivično delo
Vidite slobodu u kockanju i belo
Mi je vidimo jedino kad gledamo u nebo
Privođenja i hapšenja i mučenje ljudi
Nije naša policija i dalje nam se sudi
Pravite se ludi, zato smo i puni besnila
Nije da nas nema
Nego nas nema na vestima
Bre…