— Пише Бранко Вељковић —

Јевгениј, драги мој Јевгениј…

Ти знаш какво ја мишљење имам о политичарима. Свим политичарима. Знаш и зашто и у чему је то моје мишљење тако непоколебљиво утемељено.

Док не научиш тако да мислиш бићеш заробљен у тој вашој вертикали.

И други људи по свету су рођени у затвору, али су нашли снаге и вере да схвате да је иза тих решетки читав један живот. Ево, студенти у Србији су то схватили и зато су слободни.

Ја сам слободан човек.

Зато, реци том вашем самозваном да је трапаво све то било. Трапава једночинка. Егзалтирани наручени режимски чиновник у нарученом термину поставља наручено питање да би добио наручени одговор. Дакле, одредница је — наручено. А чему све то наручивање ако је самозванац из припиздине „коме се верује“ у праву?

Трапава је и због те потпуне видљивости да Владимир и Европски комесари имају истог штићеника и имају исте захтеве. И једнима и другима сметају студенти и народ на улицама. И једни и други траже „10 људи да са њима разговарају“, не би ли режим без расписаних избора добио имена да их разапиње. Разлика између Владимира и ЕУ је само у приступу, наративног је типа. Владимир би да студенте укалупи тако што их назива „патриотском“ а ЕУ их назива „демократском“ омладином. Па од када је то двоје одвојено? 

Дакле, говорите исто. Биће ипак да сте само поделили улоге и наративе, а да вам је циљ исти.

Што се локалног режима тиче, он је то осмислио овако — режимска опозиција, симулирајући да они руководе протестима, има задатак да пред институцијама ЕУ ламентира да су протесте преузеле руске службе, прозивајући студенте што не носе и заставу ЕУ, док режимска „позиција“ има задатак да шири небулозну тезу о „обојеној револуцији“ истовремено гурајући провокаторе са заставама ЕУ на студентске протесте. И тако…

Они мисле да ће и овај пут њихова шизофренија да постане свеопшта.  

Студенти се нису „упецали“, зато су и Владимира „окитили“ са „ненадлежни“, баш као што су ненадлежном прогласили и Европску Унију. Европи су рекли — нема копања и Србија је целовита у границама прописаним Уставом Републике Србије, а Русији су рекли — нема обојене револуције!

Лепо су рекли: „Ми нисмо ни проруси ни проевропљани, ми смо своји!“.

И на то имају право, јер су слободни!

Богу хвала.

А заправо то је само још један несувисли покушај да се лажирањем судара два огледала одржи на власти исти творац огледала. Идеја је да се народу Србије одузме право да одлучује о својим интересима. Истине ради, ви поменути, већ имате спреман план да када народ преузме своју судбину у своје руке, заједно реагујете да то сузбијете. То сте већ чинили. То већ чините. Садејство је видљиво. Отуда и те прикривене претње…

Јевгениј … Па тај самозвани кога штите као своју вредну инвестицију је заправо вирус. Вирус опасан по вас, не по нас, јер смо ми развили имуни систем. Преко вас се шири по целом вама додељеном делу света, јер нисте схватили. Зар не видите да се управо то дешава. Разумете ли која ће бити цена тог неразумевања? Читајте сада пажљиво и пазите на превод, речи су битне а ја ћу вам детаље појаснити касније.

Овде је тај ваш мали „зато што сам паментан“ полтрон потрошио све залутале картонце па би сада да и вас троши којекуде. И генерале и владике и патријархе и јавне раднике, позиције и опозиције… Све их је потрошио. Потрошио је чак и оне које је „прилепио“ студентима, јер и ту није схватио „филтер“. Лупали су се масовно по трибинама у ћацилендима, нарученим емисијама и у партијским декламацијама. Сви пацови су морали да послушају фрулаша.

Више једноставно не постоје. Народ их не разазнаје. Не види их.

Нема више пресвлачења.

Што се тиче твоје баште, Јевгениј, је л’ добро да трајно изгубите капацитет да као што сте увек чинили сами себи правите политичке саговорнике за договорене тираде, позиција-опозиција квази управљања, договорене ратове и остала организована лудила? Убрзано тоне платформа за преживљавање укорењених политичких корова и сада тону сви заједно. Зато је и паника општа. Пропадају вам сламке спаса на очи свих. Сви ти у октобру пред неминовни новембар заказани конгреси и семинари по Москви и Београду организовани су само са једним циљем — отимање стварно националног које се генерисало у студентском покрету и народном бунту и враћање те идеје у ваш политички дискурс. То није рат за гласаче, јер гласачи су само логична последица накнадне манипулације тако креираним стањем. Зато је то у својој суштини рат за ИДЕЈУ и многи га у садејству са издајничким режимом воде против народа Србије.

И све те брљотине неће одузети право на љубав коју српски народ има према Русији и руским класицима који су волели Србију, попут Достојевског, Пушкина, Јесењина… Ретке су куће у Србији које на полицама немају бар једног руског класика. У Србији се и даље рецитује Јесењин и тумачи Толстој и то треба тако да буде. Али када је реч о политици, србска политика има право да штити своје интересе. Ту љубав неће моћи да наруше ни садашњи накарадни политички интереси. Љубав је љубав, политика нема везе са тим. Уосталом, ако је у питању континуитет обојене револуције онда да се присетимо да је Игор Сергејевич Иванов у име насилника дошао код Слободана Милошевића и обзнанио му да је готово, да је у доба стварања СНС-а амбасадор Александар Конузин дао легитимитет обојеној револуцији 2012. године када је седео у првим редовима на партијској конвенцији СНС-а и да је ту традицију наставио и садашањи амбасадор Александар Боцан-Харченко подржавањем овог очигледно издајничког режима.

Ред је сада да студенте и народ обавестимо и о договору који сте склопили са овим „нашим“ самозваним. По том договору, уставорушитељ ће да распише изборе оног момента када заједно процените да је национална идеја у студентском покрету довољно компромитована, угрожена, осакаћена те да је довољан број „носилаца“ идеје пристао на саизвршилаштво са вашом „националном“ платформом. То вам је план. Све се сада „врти“ око тога. Отуда, свако ламентирање са платформама које су организоване по замолници режима из Београда у Москви и Београду је акт отворене издаје студентског и народног протеста!

ИДЕЈА и свест о националном може да припадне само Србији!

Између Бога и човека нема посредника!

Између Србије и народа неће бити посредника!

А Србију сада брани студентски покрет!

Студенти су у праву, студентски захтеви нису испуњени!

Рећићемо сада народу да ваша политичка доктрина подразумева господарење светом идеја. Политика је онда само логична последица. Разрада теме. Отуда је, примера грозног ради, и комунизам који нам је као идеја дошао преко вас био основ за потоњу организацију политичког оквира а не обрнуто. Пре комунизма је то било југословенство, са истим жаром и истом перфидношћу. Сада је измишљена нова сотонска идеологија — православни стаљинизам!

Отуда, цитат убијеног, тачан од речи до речи: “Две највеће трагедије нашега народа у овоме веку су идеологија југословенства и идеологија комунизма. Идеологија југословенства довела је до тога да смо ми као народ ушли у једну државу без својих граница и изгубили смо свој национални програм и своју националну идеју. Сви други народи су ту Југославију користили као инкубатор за своје националне државе, а ми смо у тој држави изгубили своју националну државу. Сломљени у тој Југославији ми смо потпали под комунизам и у комунизму смо изгубили и државу, јер комунизам познаје само партијску државу, личну  државу, породичну државу али не познаје националну државу,…“.

А обе те трагедије смо добили из исте кухиње!

Шта сад кад ово речено и тачно сада схвати и Рус у Русији?

Када схвати да је исти ђаво од Срба правио Југословене као што је и од Руса правио Совјете?

Шта кад Рус у Русији схвати да што сте чинили нама ви заправо чините и у вашој земљи, вашем народу?

Са друге стране, ако кренемо да отварамо, где ће нас одвести онда прича о стварним мотивима ликвидације  човека који је у једном моменту све ово схватио и покушао да промени?

У том вашем поретку нормално је онда да одликујете младога Шешеља за заслуге оца крвника, нормално је да поставите конзула у Војводини, нормално је да Дана братоубица буде у управном одбору ваше компаније, нормално је да ваш амбасадор подржава издајнике у Србији, нормална су шеретска саопштења ваших специјалних служби око звучног топа и обојене револуције… Нормално је и да сте сваког крвника са вашег платног списка тако уредно исплатили. Вама је то нормално. Нама више није.

Зато се десио — СТУДЕНТ!

При том, Јевгениј, елементарно је — не може се веровати „председнику Вучићу“ а да су при том „патриоте на улицама“!?.

Дакле, као што ти рекох, елементарно је — АКО СУ РОДОЉУБИ МОРАЛИ НА УЛИЦЕ, ОНДА ЈЕ ЛОГИЧНО ДА СУ ИЗДАЈНИЦИ НА ВЛАСТИ!

Јер, биће да другачије није могло. 

И није лепо да Србији перфидно прети Мајданом и „обојеном револуцијом“, Украјинским сценаријима и 2012-том. Није лепо. Србија је заслужила да живи и бори се за живот па ма ко држао омчу која је гуши. Та лудила су овај мој народ коштала у 20 веку превише. Незабележено икада, доста је.

Разумемо ми овде и вашу потребу да претекнете у „погачи“ али рекао сам вам — мора нова лица и гле чуда, мораће да буду поштени. А изгледа да сте затечени, јер ви такве за нас нисте наменили.

Уосталом, Јевгениј, омражени „Рим“ од преко Атлантика, где и ви сви волите да школујете своју децу и склањате своје породице, је уважио поруку — укинуо је легитимитет душеболном режиму и лажљивом самозваном. Зато нема амбасадора. Разлога за то је више али прекоморци не пристају да такав ноторни лажов може да корумпира њиховог амбасадора и да тај податак онда буде јавно добро у рукама душеболника. Не иде то тако. Не зато што њихова администрација није корумпирана већ зато што разумеју рам и последице. За разлику од њих, амбасадор тог вашег самозваног подржава овог „нашег“ самозваног и здушно је уз њега. Можда је то подршка пред испијање чаја за растанак, баш као што је ваш претходни амбасадор оно 2012. године испијао партијски чај са СНС-ом на састанку. Памтимо сазив на том конгресу. Памтимо сва лица. Зато су студенти и ту у праву — ко год да је икада имао ишта са било којим режимом, функцијом, државном позицијом, не може бити на студентској листи! Амин!

А то боли. Знам.

Опасна је то идеја. Замислите да се сада та идеја прошири по свету. Међу студентима, младим људима. Једноставно, доста им је. Хоће ново. А ви се новог плашите, јер га не познајете. Лажете да сте спознали. Стварна спознаја не генерише страх. Лажете да имате увид. Немате. Смејао сам се када сам схватио шта вам је друг-господин Зајцанов укинуо. Отуда, неминовно је. Руска средина ионако не постоји. До Берлина или до Москве… све једно је.

Знате ли коме сам се сада обратио, овом реченицом?

Зато, сцена сада изгледа овако: кулисе горе, драмска секција је запетљана у нити које су отпуштене са плафона и гуши се у страху и мраку. Ложе су сада пуне мртваца а нико не види убицу. Луткарев смех одзвања само у вашим главама. Слободни људи га не чују. Свет који сте разумели сада неминовно нестаје. Од свих старих ритуала остале су само реке крви и духови који вам дишу за врат. Сви са сцене би да виде лице у публици али лица сада више нема. Маску сте хтели, маску сте добили. Маске сте глумили, сада вас маске гледају. Можда су испод маски лица људи, а можда и нису. Сви са позорнице сада само могу да чекају свој ред.

Отуда, Јевгениј, да те упознам са мојим братом по Истини — Јамал. Јамал је лекар. Одбио је велике болнице, одлучио је да помаже народу. Ми би то овде звали — кућни лекар. Рођен је где је рођен, јако далеко од ове наше Србије, у окружењу које је такво какво јесте, није бирао. Као ни ми сви што нисмо бирали. Јамал и ја имамо толико тога различитог и никада нам та различитост није сметала. А онда смо открили да имамо и толико тога заједничког. Јамал је схватио. Читао је преводе ових текстова и схватио је. Схватио је да самозвани не мора да има име. Имена се заправо мењају, јер ђаво увек нађе довољно нечистих за свој боршч. Бити самозванац значи да си направио духовни избор, определио си се да лажеш и све оно што уз лаж онда иде. Јамал је онда текстове почео да чита својој породици, по свом крају, па онда и по целом граду. И сви су препознали неког свог самозваног, или неког свог мантијаша из мајбаха који за проповедање вере очекује сребрњак или бар 50 евра, препознали су душеболног генерала који децу регрутује зато да би убијали неку другу децу коју води неки његов сабрат, генерал са истим тим пентаграмима на раменима. Све су препознали. А заправо, препознали су Истину. Поставили су право питање.

А право питање много смета…

Онда је и тамо неки самозвани одлучио да метком убија Истину. И страдали су студенти. Десетине је побијено. Истину и истинољубце није уплашио.

Исто се десило и на једном другом месту. То место овај ваш лакеј овде види као место где су људи скупљали пикавце после протеста а не као место где је власт убијала људе. Он и овде види пикавце, он не види људе. Али таквог сте га направили…

Слично се онда дешава и на још пуно других места по целом свету.

Зато је реакција свих самозванаца идентична. Паника, бес, страх, агресија.

Могла би сада „патриотска омладина“ да прошета и Москвом, али стварна, не та коју ви организујете.

И сва та места немају никакве везе са пуком географијом. Имају везе са Истином!

Зато им је потребна лаж о „обојеним револуцијама“. Та лаж у себи крије опасну подметачину да је за све што се дешава одговоран неко други, неки вечити „спољни фактор“ који у сарадњи са „унутрашњим непријатељом“ руши „темеље друштва!“. Наравно да спољни фактори раде своје али темеље нашег друштва не руше они. Темеље друштва рушите – ви, сви ви самозванци!  Побуна је свеопшта, јер је корупција свеопшта и разара народе и државе, разара породице, разара животе. Убија.

Отуда сви побуњеници личе једни на друге, јер их спаја иста мука.

Сви студенти личе једни на друге, јер се препознају у жељи за животом и исти су и у овоме.

Отуда и сви самозванци личе једни на друге, јер их спаја иста монета — сребрњак!

И није побуна синхронизована, већ је свеопшта корупција синхронизована. Непотизам, свеприсутна корупција, некомпетентност, ароганција, агресија, то су особине режима, свих режима, свих самозваних малоумника који су поверовали да су ОНИ власт и да „им се може“ у имбецилном маниру „зато што сам паметан“.  То су карактеристике режима а одговор народа је последица свега тога — борба за голи живот.

Не убијају настрешнице које падају. Убијају они који су их зидали тако да падну. Убија њихова свеопшта корупција, убија урушавање институција, убија политика која то стимулише, толерише, прикрива и од тога вуче лични профит. То убија. Отуда и побуна.

Отуда самозвани, ови текстови нису политички документ. Ја не волим политичаре и политику. Текстови су пут, трансцендент преточен у иманент па опет одушен у трансценденту, преко којег пута свако иоле чисто биће може да у свом окружењу, дворишту, згради, крају, држави препозна сваког самозванца, сваког мантијаша, сваког убицу, зликовца, криминалца, корумпираног државног службеника.

Да га види, да га погледа у очи и да му погледом све каже — не бојим те се!

Самозвани, није пендрек оруђе, није пушка оружје…

Немање страха је једино стварно оружје!

Немање страха!

А вас се овде више нико не боји. А ви без страха не умете да владате, јер владате у име оца страха и лажи, а не у име Бога иако се на Бога позивате. Бог влада Истином и љубављу, а не пендреком, пушком и страхом. Бог има анђеле, а слуге непоменика шаљу батинаше. Ако смо као људи већ толико залутали да једног Бога видимо различито, онда се бар слажемо око тога ко је ђаволов слуга када га препознамо.

У том вашем поретку је нормално да за пребијање народа и наношење тешких телесних повреда опасних по живот са очигледном намером да се сви ти људи побију за то пригодно одабраним средствима, зликовци као казну добију — немој никад више! Заправо ни то, већ „немој никад више“ са роком провере од годину дана, а после, може опет, видећемо… То је епилог онога што се десило у Чачку. Такав „споразум о признању кривице“ могао је да постигне само наручилац кривичног дела са извршиоцем кривичног дела. Да је суд стварно народни, таква пресуда не би била могућа. Сада, свакако, интерес народа је да се пресуда са  именима починилаца објави јавно, у свим медијима, јер народ има право да зна ко су зликовци који су од режима добили право да пребијају по улицама. Да их се клоне, наравно. Али, рекао бих, овим чином у свест народа дошла је једна чудна спознаја. Човек кога сам срео у „Башти“ питао ме је: „А је л’ то значи да ако се народ организује у исте такве групе и ако онда такве групе омалте неког од тих што мисле да то тако може, онда ће и представници народног одговора проћи исто тако са — немој никад више, орочено на годину дана?“.

Народ има право да зна ко је у том „споразуму о признању кривице“ шта и коме признао, да ли је признао ко је наручилац покушаја убиства, ко је платио злочин, ко га је организовао… то су стандардна питања из криминалистике и морала су бити постављена у истрази или бар на суду. Без тих питања и јасних одговора, споразум је неважећи, јер су оптужени слагали. А лаж мења споразум, чак и по људском закону, кад већ Божије законе не познајете.

Биће да ће тек аутопсија овог политичког поретка показати сво зло које нас је као друштво инфицирало.

Нисте разумели снагу народног шапата. Нисте разумели снагу тишине кад цео народ ћути. Морали сте ту тишину да претворите у 16 минута тишине. То је ваш начин владања.

Јер сте охоли, бахати, душеболни … мали, гадни уљези у нашим животима.

Што се тиче твог интервјуа од синоћ, самозвани, траљаво, траљаво. Осмислио си да тежиште буде на томе да покажеш народу да је 15. марта „пропуштена шанса“ те да је сада студентски протест угашен, јер друге шансе неће бити. Нити је 15. март пропуштена шанса нити је народни бунт угашен. То је била показна вежба, приказ стварне моћи. Народ је то показао 15. марта, а ти си своју моћ показао у ћациленду. Заправо, свој дефетизам и хронично несналажење покушаваш да пребациш на студенте. Студенти у немогућим условима управљају овим процесом боље него што си ти икада управљао државом. Отуда и лупетање око тога да су само две јединице полиције биле уз тебе 15. марта. Прво, то није тачно. Друго, студенти и народ су баш тог 15. марта добили пун легитимитет као непорецива сила која жели промене и јасно показује да то жели да оствари мирним путем. Треће, то што свуда видиш издају и издајнике, то је зато што си ти издајник.

Зато, поштовани читаоци, запамтите! Ђаво има сценарио, Бог има план спасења. Не треба ићи за сценаријима већ препознати Истину и Божији план. Падом Адама милостиви Бог је одмах одредио план спасења за човека. Ђаво је онда почео са сценаријима, сценаристима, самозванцима, глумцима, марионетама, позорницама, бинама, идолима, аренама, публикама које не разазнају да су и они само део исте те морбидне представе… ваља препознати, ваља их прозрети, презрети и одбацити.

Слобода је лепота, лепота јесте слобода!

На истину смо позвани и где год нас она одведе, добро је!

А зарад тог договореног сукоба између њиховог Куртија VS „наш“ Курти који нас је у режији издајника коштао скупо на Косову, и тих 15:0 по издајничком бодовању „нашег“ Куртија, ништа више него стихови једне девојке са севера Косова. С дубоким поштовањем према њој и њеној храбрости, преносим вам њене стихове онако како су мени били доступни:

Нисам писала одавно, јер и није било поенте
Ал’ дошла сам из града у ком није било победе
И кажу да смо зли, јер смо навикли на промене
И опаске и „иди кући, ако ти недостаје“
Пар стотина корака од улице до моста је
И пар комада порука, знамо колико кошта
Далеко од блокова, јер не ради ни пошта
Нека је поворка, Срби за Косово, моша
Стварно бре тешко…

Срби латице и руже, ми доле нисмо људи
Бомбе и оружје…
„Па нек се одселе, нико их не држи“
Сад ћу простије да причам, „само издржи“
Боли те душа због мале несташице плазме
Боли ме дупе за плазму, овде је несташица расе
Боли те сигурност великог и топлог дома
Боли ме савест бре од свакодневног лома
Туга је страшна што немаш пара за једрилицу
Овде ти узму посао, оца, мужа па ћирилицу
А смирићу се можда ако нам врате дуг
А сигурно онда кад Београд буде друг
Је л’ схватате да није туга што идете у превоз
Овде идеш пешке па је то кривично дело
Видите слободу у коцкању и бело
Ми је видимо једино кад гледамо у небо
Привођења и хапшења и мучење људи
Није наша полиција и даље нам се суди
Правите се луди, зато смо и пуни беснила
Није да нас нема
Него нас нема на вестима
Бре…