— Piše gost sajta Dejan Milošević —
Uvod nije potreban, mi smo duboko zagazili u zaključak naše priče, ostala je samo tačka.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 17. 11. 2025. godine usvojio Rezoluciju 2803, koja američkom predsedniku Donaldu Trampu pruža međunarodni legitimitet za sprovođenje mirovnog plana za Gazu. Tim planom, uz mandat SB UN, Sjedinjene Američke Države su osnovale Savet/Odbor za mir i dostavile spisak država koje će pozvati na učešće. Na spisku se našlo i tzv. Kosovo. Rusija i Kina, uz obrazloženje da žele da pruže pun međunarodni legitimitet američkom predsedniku, nisu iskoristile pravo veta.
Rezolucija 2803 SB UN, u članu 7, podrazumeva osnivanje Međunarodnih stabilizacionih snaga za Gazu, pa je tzv. Kosovo postalo deo međunarodnih mirovnih snaga pod punim mandatom UN.
Upravo zbog toga, odluka SB UN ima širi kontekst koji se tiče i naše zemlje. SAD smatraju da je Rezolucija 2803 SB UN „uvažila“ tzv. Kosovo i da prisustvo istog u UN treba formalizovati, pozivajući se na Ohridski sporazum i formu razgovora dve države o normalizaciji odnosa nakon ratnih sukoba. Režim je Ohridski sporazum prihvatio i sproveo, a time priznao sve elemente državnosti tzv. Kosova, pa izostanak reakcije ne čudi. Bilo kakvo diplomatsko delovanje ustavokršiteljskog režima nije se ni moglo očekivati, jer Briselski sporazum obavezuje Srbiju da ne blokira prijem tzv. Kosova u međunarodne organizacije, dok je Ohridski sporazum to potvrdio. Zbog te forme pregovora, tzv. Kosovo ne priznaje Srbiju, čuvajući poziciju druge države koja ima nameru da prizna drugu stranu u nekadašnjem sukobu, ali nakon sveobuhvatnog dogovora. Naravno, takva pozicija je sprovođenje sugestije političkog Zapada uz punu svest režima u Beogradu.
Mediji u Srbiji i svi „stručnjaci“ za geopolitičke odnose bombardovali su našu javnost tvrdnjama kako Donald Tramp osnivanjem Saveta/Odbora za mir ignoriše i ruši UN, sa očiglednim umišljajem da sakriju Rezoluciju 2803 SB UN, koja američkom predsedniku daje pun mandat i međunarodni legitimitet da u Savet za mir i Međunarodne stabilizacione snage pozove države koje on smatra da treba. Kao da je u pitanju sveobuhvatni savez svih društveno-političkih činilaca protiv sopstvene zemlje.
Kad uzmemo u obzir sve navedene činjenice, ponovo dolazimo do spoznaje da je aktuelna stvarnost posledica, a da je uzrok u 2013. godini, kada je režim ustavokršitelja Aleksandra potpisao Briselski sporazum, čijim sprovođenjem su predate sve nadležnosti Srbije preostale nakon agresije NATO pakta 1999. godine. U godinama koje su usledile, režim je te nadležnosti, korak po korak, priznavao kao institucije nekog drugog državnog entiteta. Finalizacija je došla Ohridskim sporazumom, pa su svi elementi državnosti tzv. Kosova, od pasoša i ličnih karata do tablica, priznati i koriste se kao validna dokumenta na teritoriji ostatka Srbije.
Svi plasirani narativi o tome kako nas ne obavezuju sporazumi koje je režim potpisao, prihvatio i sproveo, padaju u vodu. Rezolucija 2803 SB UN ruši sve te namerno plasirane zablude, jer je usvojena uz puno saznanje o sadržaju dokumenta od strane Rusije i Kine, koje su u narativu korišćene kao adut koji će poništiti sve ono što je režim sproveo, a širok društveni spektar nečinjenjem prihvatio.
U postojećem kontekstu, pisanje nemačkog Frankfurtera staro tri godine, o tome kako je za režim u Beogradu prihvatljiv status posmatrača u UN za tzv. Kosovo, dobija na značaju. Status države posmatrača u UN ne podrazumeva pravo glasa, pa će taj momenat izdajnički režim pokušati da srpskoj javnosti predstavi kao pobedu.
U ovoj epohalnoj katastrofi posebnu jezu stvara spoznaja da je za ovakav niz izdaja Aleksandar Vučić nagrađen ordenom. Kao da je postojala namera da se Judini srebrnjaci pretoče u svetosavski orden, da šljašti sa grudi onog koji nam se u lice smeje, koji je ponizio naše nasleđe, a Zavet bacio u glib. Posebna vrsta luciferijanske perverzije.
Svaka reč će izgubiti svoju snagu ukoliko sopstvenim delovanjem ne pokažemo da želimo preokret u našem odnosu prema sopstvenoj zemlji.
Sve ovo što znamo, i ono što smo znali, a pravili se da nismo, mora dovesti do otrežnjenja i spoznaje da umesto nas niko naše interese neće braniti. Odgovornost je veća, ali u toj odgovornosti živi sloboda. Bez obzira na okolnosti, promenom režima ogrezlog u izdaji stičemo pravo da se za svoje interese borimo. To je početak.
Ukoliko to ne želimo, uvek ćemo imati kafanu kao satisfakciju, samo ovaj put uz pripadajuću kokošku da kokodače u lice dok se junački peva.
Mora promena, mora preokret.
Sijanje bez mraka u Srbiji postoji, ono je u umu i lepoti i snažnije je od svakog mraka.
Spoznaja o sopstvenom licemerju je gorak put, ali vodi do izlečenja.
Tako se ponovo rađa.
Život ima smisla samo ako ga živi slobodan čovek.
„Istina je kći vremena“1
- „Istina je kći vremena“ — Gelije (2. vek n. e.), rimski pisac i gramatičar, autor dela Noctes Atticae („Atičke noći“). Latinski original citata glasi: Veritas filia temporis. ↩︎