„Srpski klub dijaspore Hrast“, Inicijativni odbor Austrija.
Ovaj intervju je preveden na nemački jezik. Verziju na nemačkom možete pronaći u nastavku teksta.
Filip Topić, izveštač za jugoistočnu Evropu.
Topić:
Poštovani gospodine Milošević, hvala Vam što ste pristali na intervju sa nama. Obraćam Vam se kao predstavnik Inicijativnog odbora našeg kluba. Obaveštavamo Vas da će ovaj intervju biti objavljen i na Telegram kanalu „boersenwolf RPP QFS RV“.
Milošević:
Gospodine Topić, zadovoljstvo je moje.
Topić:
U Srbiji protesti studenata i građana traju mesecima. Da li možete da nam približite razloge tog masovnog bunta, koji izaziva pažnju i izvan granica Srbije?
Milošević:
1. novembra 2024. godine u Novom Sadu srušila se rekonstruisana nadstrešnica na železničkoj stanici, usmrtivši 16 ljudi.
Neposredno nakon toga najviši predstavnici režima u Srbiji, u pokušaju medijske kontrole štete, izjavljivali su da baš ta nadstrešnica nije renovirana, a to je ponovio Aleksandar Vučić u svom večernjem obraćanju javnosti.
Takav pristup izazvao je bes kod svih građana Srbije, svako se osetio ugroženim, spoznajući da korupcija ne bira žrtve ni momenat kada će doći po svoje.
Posle niza protesta širom Srbije, studenti Univerziteta u Beogradu ulaze u blokade svojih fakulteta, ubrzo nakon i univerziteti širom Srbije, sa ispostavljenim zahtevima prema nadležnim pravosudnim institucijama da utvrde odgovornosti za tragičnu smrt 16 ljudi kao posledicu uspostavljene koruptokratije.
Režim je odgovorio brutalnom medijskom kampanjom i fizičkim ugrožavanjem studenata i građana, uporno odbijajući da ispuni zahteve studenata, naročito onih koji se tiču dokumentacije o tokovima novca.
Na početku čitavog procesa smena režima nije bila deo zahteva, međutim ispunjenje istih bi nesumnjivo dovelo do predstavnika režima u samom vrhu vlasti što prouzrokuje političke i zakonske posledice po njih.
Dakle, inicijalno, protesti su počeli sa temeljnim moralnim stanovištem i pravednim zahtevom da odgovorni za smrt 16 ljudi upoznaju snagu zakona.
Topić:
Vlast kaže da je to pokušaj obojene revolucije?
Milošević:
Takve kvalifikacije su brutalna laž. Obojena revolucija ima svoje karakteristike, ona je poluga zapadnih političkih činilaca sa ciljem da država koja je meta tog procesa promeni svoj međunarodni pravac, ustupi strateške resurse, stane pod bezbednosni kišobran političkog Zapada i u slučaju Srbije, reši pitanja Kosova i Metohije.
Aktuelni režim u Beogradu, režim Aleksandra Vučića i njegove stranke je na pozicije upravljanja došao po modelu obojene revolucije. 2012. godine, nakon prvog kruga predsedničkih izbora, osporeni su izborni rezultati tako što su javnosti prikazani džakovi sa izbornim materijalom, što nikako nije smelo biti u njihovom posedu. Prvi korak je napravljen, javnost je pripremljena da, ukoliko ne pobedi kandidat Srpske Napredne Stranke, tada Tomislav Nikolić, to neće biti rezultat izborne volje građana, već produkt teških izbornih manipulacija i krađe glasova.
Sa tim pripremnim radnjama Srbija ulazu u drugi krug predsedničkih izbora i na sam izborni dan dogodila se nezabeležena situacija kada EU u 17 časova, dok je izborni proces još uveliko trajao, čestita pobedu Tomislavu Nikoliću kao poruku da drugoj strani ne padne na pamet da uđe u osporavanje takvog izbornog rezultata, što je brutalno mešanje u unutrašnja pitanja i narušavanje suvereniteta jedne države.
Takva podrška je imala svoje koncesije, počevši od, za zapadne političke činioce primarnog pitanja, a to je Kosovo i Metohija. Nedugo po dolasku na vlast, aktuelni režim je potpisao Briselski sporazum kojim je ugasio opštine na severu Kosova i Metohije, predao i ugasio 28 nadležnosti koje su Srbiji ostale nakon agresije NATO pakta 1999. godine, priznao prerogative državnosti takozvanom Kosovu priznanjem suvereniteta kroz primenu francusko-nemačkog plana i Ohridskog sporazuma. Srbija je izašla iz ustavno-pravnog okvira i mi smo u sistemu uzurpacije vlasti.
Režim je predao strateške resurse stranim kompanijama, režim je potpisom na IPAP sporazum sa NATO, Srbiju kategorizovao kao deo tog saveza bez formalnog članstva, režim ispunjava protokole oko migranatske politike, režim je potpisao ozakonjenje lgbt+ agende, Srbija ne može samostalno da donese odluku ni o visini plata i penzija bez saglasnosti međunarodnih finansijskih činilaca, i za takvu svoju politiku režim je dobio podršku međunarodnih političkih aktera sa svih strana, pa i sa istoka od Ruske Federacije i NR Kine, da na unutrašnjem planu radi šta god želi dokle god ispunjava njihove interese.
Zapravo, pad nadstrešnice je strašna posledica rušenja Ustava i nastalog provizirijuma i koruptokratije. Sve karakteristike obojene revolucije aktuelni uzurpatorski režim, na čelu sa samozvanim predsednikom, sproveo je u delo. Režim koristi nacionalnu retoriku da bi pokrio narušavanje državnosti sopstvene zemlje – dakle, ovaj režim je obojena revolucija u trajanju.
Topić:
Kada je već tako, kako studentski pokret posmatra odnos međunarodne zajednice prema čitavom procesu?
Milošević:
Studenti odražvaju stanje našeg društva, među njima ima različitih političkih mišljenja. Oni su odrastali u uređenju gde je čitav spektar društvenog života – od politike do kulture – okrenut prema EU, ne njihovom voljom, i u skladu sa tim je bilo i odlaska u Strazbur i Brisel, ali uz jasne poruke da su protiv rudarenja litijuma, da su za poštovanje Ustava zemlje u kojoj žive, kao i da pokažu javnosti u EU kakav režim podržava briselska birokratija – režim koji nema veze s proklamovanim evropskim vrednostima.
Jedan od ciljeva je bio i motivisanje dijaspore da se aktivnije uključi u dešavanja u Srbiji, što je takođe veoma bitan momenat. Sve to pomoglo je svim građanima naše zemlje da podrže njihov stav, da krizu u kojoj je Srbija moraju rešavati studenti, koji su bunt pokrenuli, i građani koji podržavaju taj istorijski momenat.
Dolazak Kaje Kalas i odbijanje studenata da se sa njom sretnu jeste samo potvrda da oni ne žele stranu podršku za svoje ciljeve ‒ bez obzira na to što strani akteri, u skladu sa sopstvenim interesima, pokušavaju da utiču na čitav proces preko NVO sektora, medija koje kontrolišu i političkih stranaka i to je svima jasno, a upravo zbog toga su se studenti u svom delovanju ogradili od uticaja tih delova spektra.
Oslobađanje od zabluda da će neko sa strane nama pomoći da ostvarimo sopstvene interese je proces i on uz sve poteškoće ide sasvim dobro.
Topić:
Nakon zahteva za utvrđivanje i kažnjavanje odgovornih za pad nadstrešnice usledio je zahtev za raspisivanjem prevremenih izbora. Zašto se odlučilo na taj korak?
Milošević:
Stvar je prosta, režim je neodgovoran prema sopstvenom društvu, mlade ljude koji su budućnost Srbije posmatra kao neprijatelje, glasnogovornici i ideolozi režima zalažu se za ukidanje državnog visokog obrazovanja u Srbiji, pozivaju na „trijebljenje naroda“, režim ne želi da ispuni ništa što bi dovelo do kažnjavanja onih koji su odgovorni za pad nadstrešnice, pa je zahtev za izborima logičan sled.
Čitav ovaj proces je, pored koruptokratije, otvorio i niz spoznaja o zastrašujućoj izdaji ove zemlje, a pošto je studentski protest usmeren u tri pravca, miroljubiv je, rodoljubivog i građanskog usmerenja, i izbori su put ka mirnom stvaranju nove realnosti u našem društvu.
Niko nema iluzija da su izbori u Srbiji pošteni; oni su pre svega neustavni, jer se zaslugom ovog režima ne održavaju na celoj teritoriji Srbije, onako kako Ustav nalaže, ali je vlast zemlju dovela u takvo stanje da se i na takvim izborima mora učestvovati, naročito kad se pojavila nova snaga koja je pokrenula usnule delove društva.
Niko nije bio spreman da u ranijim izbornim procesima aktivnim bojkotom oduzme legitimitet uzurpatorskoj vlasti, i kad je već tako, politika u okolnostima uzurpirane i okupirane zemlje mora pratiti momenat kako bi se došlo do željenog rezultata.
Sve ostalo – insistiranje na lošim okolnostima – zapravo je opravdanje za nečinjenje i kukavičluk. U slučaju izborne krađe, što je sasvim izvesno, svaki građanin na ličnom nivou donosi odluku da li će svoj glas braniti.
To će biti direktno suočavanje svakog čoveka sa samim sobom – i to je pošteno.
Topić:
Zahtev za izborima sa sobom nosi i jasne političke stavove oko gorućih tema. Kakav je odnos studenata prema tim pitanjima, od Kosova i Metohije do pravne države? Kakav odnos opozicije u Srbiji prema studentima očekujete u kontekstu zahteva za raspisivanjem izbora?
Milošević:
Što se tiče opozicije, oni su i dalje u parlamentu, daju legitimitet režimu koji i sami nazivaju diktatorskim. To samo po sebi nije logično, ali kad uzmemo u obzir odnos prema međunarodnim akterima kojima je važno da se prikaže prisutnost punog političkog spektara, onda odbijanje da se režimu oduzme legitimitet – ne čudi.
To je i dobro za sve građane Srbije, da oba pola političkog spektra posmatraju kao establišment. Jedan je klijentelistički vezan za režim, drugi ima ulogu lažnog građanskog usmerenja, pa je svima sada jasno da je u Srbiji sve u kategoriji uloga.
Studenti ne odbacuju ljude koji su pripadnici političkih stranaka opozicije, ali samo one koji nisu deo rukovodstva, koji su zbog svog klijentelističkog odnosa prećutali rušenje Ustava od strane režima kad je Kosovo i Metohija u pitanju. To je saučesništvo. Toliko o njima.
Što se tiče stava studenata oko gorućih političkih pitanja, on je jasan. Petnaest puta su delegacije studenata svih fakulteta odlazile na Kosovo i Metohiju, bliže se upoznavši sa teškim okolnostima života naših sunarodnika i svojih kolega.
Studenti su predstavili osnovna načela svog programa, od radničkih prava, vladavine prava, strateških resursa do politike zaštite nacionalnih interesa. Tu je navedeno da međunarodna politika Srbije mora biti u skladu sa očuvanjem nacionalnih interesa i poštovanjem Ustava, što podrazumeva celovitost zemlje sa Kosovom i Metohijom u sastavu Srbije, očuvanjem slobode i prava svih građana, kao i ekonomski razvoj zemlje i vojnu neutralnost.
U svom govoru su se postavili i prema Republici Srpskoj, da Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, mora voditi politiku koja ima za cilj očuvanje Republike Srpske, kao i nameru za saradnjom sa svim državama u skladu sa interesima.
Ličnosti koje će biti deo liste koju će studenti podržati ne smeju biti oni koji su bili deo režima ili sateliti istog, ne smeju biti studenti i rukovodioci opozicionih stranaka i svi moraju biti saglasni sa načelima ovog programa.
Sve teme su pokrivene na veoma jasan način i vreme je da se oslobodimo sopstvenih strahova i uđemo u klinč sa svim problemima sa kojima se suočava naša država. Osnovna ideja je da se nakon izbora formira vlada koja će u trajanju od godinu i po dana ispuniti zahteve studenata, procesuirati odgovorne za pad nadstrešnice, srediti biračke spiskove, otvoriti medije i pripremiti nove izbore na kojima će narod imati priliku da slobodno bira svoj pravac. Kao što već rekoh, to je pošteno.
U tom periodu će se otvoriti prostor za jačanje novih snaga koje svojim delovanjem treba da stvore mogućnost da interese Srbije reafirmišu kao prioritet, naravno uz razumevanje svih globalnih tokova kojima se stvara novi poredak. Bez obzira na sve okolnosti, interesi naše zemlje i građana u novoj arhitekturi sveta mogu biti zaštićeni. Ponovo se uspostavlja svest o neprestanoj borbi.
Topić:
Za kraj – Vidovdan, ponovno okupljanje u Beogradu. Šta očekujete?
Milošević:
Očekujem veliki broj ljudi iz cele Srbije, koji će u kontekstu zahteva za izborima izvršiti pritisak da režim iste raspiše. Režim više ne može ovom zemljom upravljati; režim je neodgovoran, poguban, uzurpatorski, svoje građane posmatra kao neprijatelje i mora da ode. Očekujem da 28. jun ponovo, kao i mnogo puta u našoj istoriji, svakog od nas dovede do ponovne samospoznaje da život ima smisla samo ako živi slobodan čovek.
Hvala Vam i zdravi bili.
Ovaj intervju je preveden na nemački jezik. Verziju na nemačkom možete pronaći na drugoj strani.