„Српски клуб дијаспоре Храст“, Иницијативни одбор Аустрија.
Овај интервју је преведен на немачки језик. Верзију на немачком можете пронаћи у наставку текста.
Филип Топић, извештач за југоисточну Европу.
Топић:
Поштовани господине Милошевић, хвала Вам што сте пристали на интервју са нама. Обраћам Вам се као представник Иницијативног одбора нашег клуба. Обавештавамо Вас да ће овај интервју бити објављен и на Телеграм каналу „boersenwolf RPP QFS RV“.
Милошевић:
Господине Топић, задовољство је моје.
Топић:
У Србији протести студената и грађана трају месецима. Да ли можете да нам приближите разлоге тог масовног бунта, који изазива пажњу и изван граница Србије?
Милошевић:
1. новембра 2024. године у Новом Саду срушила се реконструисана надстрешница на железничкој станици, усмртивши 16 људи.
Непосредно након тога највиши представници режима у Србији, у покушају медијске контроле штете, изјављивали су да баш та надстрешница није реновирана, а то је поновио Александар Вучић у свом вечерњем обраћању јавности.
Такав приступ изазвао је бес код свих грађана Србије, свако се осетио угроженим, спознајући да корупција не бира жртве ни моменат када ће доћи по своје.
После низа протеста широм Србије, студенти Универзитета у Београду улазе у блокаде својих факултета, убрзо након и универзитети широм Србије, са испостављеним захтевима према надлежним правосудним институцијама да утврде одговорности за трагичну смрт 16 људи као последицу успостављене коруптократије.
Режим је одговорио бруталном медијском кампањом и физичким угрожавањем студената и грађана, упорно одбијајући да испуни захтеве студената, нарочито оних који се тичу документације о токовима новца.
На почетку читавог процеса смена режима није била део захтева, међутим испуњење истих би несумњиво довело до представника режима у самом врху власти што проузрокује политичке и законске последице по њих.
Дакле, иницијално, протести су почели са темељним моралним становиштем и праведним захтевом да одговорни за смрт 16 људи упознају снагу закона.
Топић:
Власт каже да је то покушај обојене револуције?
Милошевић:
Такве квалификације су брутална лаж. Обојена револуција има своје карактеристике, она је полуга западних политичких чинилаца са циљем да држава која је мета тог процеса промени свој међународни правац, уступи стратешке ресурсе, стане под безбедносни кишобран политичког Запада и у случају Србије, реши питања Косова и Метохије.
Актуелни режим у Београду, режим Александра Вучића и његове странке је на позиције управљања дошао по моделу обојене револуције. 2012. године, након првог круга председничких избора, оспорени су изборни резултати тако што су јавности приказани џакови са изборним материјалом, што никако није смело бити у њиховом поседу. Први корак је направљен, јавност је припремљена да, уколико не победи кандидат Српске Напредне Странке, тада Томислав Николић, то неће бити резултат изборне воље грађана, већ продукт тешких изборних манипулација и крађе гласова.
Са тим припремним радњама Србија улазу у други круг председничких избора и на сам изборни дан догодила се незабележена ситуација када ЕУ у 17 часова, док је изборни процес још увелико трајао, честита победу Томиславу Николићу као поруку да другој страни не падне на памет да уђе у оспоравање таквог изборног резултата, што је брутално мешање у унутрашња питања и нарушавање суверенитета једне државе.
Таква подршка је имала своје концесије, почевши од, за западне политичке чиниоце примарног питања, a то је Косово и Метохија. Недуго по доласку на власт, актуелни режим је потписао Бриселски споразум којим је угасио општине на северу Косова и Метохије, предао и угасио 28 надлежности које су Србији остале након агресије НАТО пакта 1999. године, признао прерогативе државности такозваном Косову признањем суверенитета кроз примену француско-немачког плана и Охридског споразума. Србија је изашла из уставно-правног оквира и ми смо у систему узурпације власти.
Режим је предао стратешке ресурсе страним компанијама, режим је потписом на ИПАП споразум са НАТО, Србију категоризовао као део тог савеза без формалног чланства, режим испуњава протоколе око мигранатске политике, режим је потписао озакоњење лгбт+ агенде, Србија не може самостално да донесе одлуку ни о висини плата и пензија без сагласности међународних финансијских чинилаца, и за такву своју политику режим је добио подршку међународних политичких актера са свих страна, па и са истока од Руске Федерације и НР Кине, да на унутрашњем плану ради шта год жели докле год испуњава њихове интересе.
Заправо, пад надстрешнице је страшна последица рушења Устава и насталог провизиријума и коруптократије. Све карактеристике обојене револуције актуелни узурпаторски режим, на челу са самозваним председником, спровео је у дело. Режим користи националну реторику да би покрио нарушавање државности сопствене земље – дакле, овај режим је обојена револуција у трајању.
Топић:
Када је већ тако, како студентски покрет посматра однос међународне заједнице према читавом процесу?
Милошевић:
Студенти одражвају стање нашег друштва, међу њима има различитих политичких мишљења. Они су одрастали у уређењу где је читав спектар друштвеног живота – од политике до културе – окренут према ЕУ, не њиховом вољом, и у складу са тим је било и одласка у Стразбур и Брисел, али уз јасне поруке да су против рударења литијума, да су за поштовање Устава земље у којој живе, као и да покажу јавности у ЕУ какав режим подржава бриселска бирократија – режим који нема везе с прокламованим европским вредностима.
Један од циљева је био и мотивисање дијаспоре да се активније укључи у дешавања у Србији, што је такође веома битан моменат. Све то помогло је свим грађанима наше земље да подрже њихов став, да кризу у којој је Србија морају решавати студенти, који су бунт покренули, и грађани који подржавају тај историјски моменат.
Долазак Каје Калас и одбијање студената да се са њом сретну јесте само потврда да они не желе страну подршку за своје циљеве ‒ без обзира на то што страни актери, у складу са сопственим интересима, покушавају да утичу на читав процес преко НВО сектора, медија које контролишу и политичких странака и то је свима јасно, а управо због тога су се студенти у свом деловању оградили од утицаја тих делова спектра.
Ослобађање од заблуда да ће неко са стране нама помоћи да остваримо сопствене интересе је процес и он уз све потешкоће иде сасвим добро.
Топић:
Након захтева за утврђивање и кажњавање одговорних за пад надстрешнице уследио је захтев за расписивањем превремених избора. Зашто се одлучило на тај корак?
Милошевић:
Ствар је проста, режим је неодговоран према сопственом друштву, младе људе који су будућност Србије посматра као непријатеље, гласноговорници и идеолози режима залажу се за укидање државног високог образовања у Србији, позивају на „тријебљење народа“, режим не жели да испуни ништа што би довело до кажњавања оних који су одговорни за пад надстрешнице, па је захтев за изборима логичан след.
Читав овај процес је, поред коруптократије, отворио и низ спознаја о застрашујућој издаји ове земље, а пошто је студентски протест усмерен у три правца, мирољубив је, родољубивог и грађанског усмерења, и избори су пут ка мирном стварању нове реалности у нашем друштву.
Нико нема илузија да су избори у Србији поштени; они су пре свега неуставни, јер се заслугом овог режима не одржавају на целој територији Србије, онако како Устав налаже, али је власт земљу довела у такво стање да се и на таквим изборима мора учествовати, нарочито кад се појавила нова снага која је покренула уснуле делове друштва.
Нико није био спреман да у ранијим изборним процесима активним бојкотом одузме легитимитет узурпаторској власти, и кад је већ тако, политика у околностима узурпиране и окупиране земље мора пратити моменат како би се дошло до жељеног резултата.
Све остало – инсистирање на лошим околностима – заправо је оправдање за нечињење и кукавичлук. У случају изборне крађе, што је сасвим извесно, сваки грађанин на личном нивоу доноси одлуку да ли ће свој глас бранити.
То ће бити директно суочавање сваког човека са самим собом – и то је поштено.
Топић:
Захтев за изборима са собом носи и јасне политичке ставове око горућих тема. Какав је однос студената према тим питањима, од Косова и Метохије до правне државе? Какав однос опозиције у Србији према студентима очекујете у контексту захтева за расписивањем избора?
Милошевић:
Што се тиче опозиције, они су и даље у парламенту, дају легитимитет режиму који и сами називају диктаторским. То само по себи није логично, али кад узмемо у обзир однос према међународним актерима којима је важно да се прикаже присутност пуног политичког спектара, онда одбијање да се режиму одузме легитимитет – не чуди.
То је и добро за све грађане Србије, да оба пола политичког спектра посматрају као естаблишмент. Један је клијентелистички везан за режим, други има улогу лажног грађанског усмерења, па је свима сада јасно да је у Србији све у категорији улога.
Студенти не одбацују људе који су припадници политичких странака опозиције, али само оне који нису део руководства, који су због свог клијентелистичког односа прећутали рушење Устава од стране режима кад је Косово и Метохија у питању. То је саучесништво. Толико о њима.
Што се тиче става студената око горућих политичких питања, он је јасан. Петнаест пута су делегације студената свих факултета одлазиле на Косово и Метохију, ближе се упознавши са тешким околностима живота наших сународника и својих колега.
Студенти су представили основна начела свог програма, од радничких права, владавине права, стратешких ресурса до политике заштите националних интереса. Ту је наведено да међународна политика Србије мора бити у складу са очувањем националних интереса и поштовањем Устава, што подразумева целовитост земље са Косовом и Метохијом у саставу Србије, очувањем слободе и права свих грађана, као и економски развој земље и војну неутралност.
У свом говору су се поставили и према Републици Српској, да Србија, као гарант Дејтонског споразума, мора водити политику која има за циљ очување Републике Српске, као и намеру за сарадњом са свим државама у складу са интересима.
Личности које ће бити део листе коју ће студенти подржати не смеју бити они који су били део режима или сателити истог, не смеју бити студенти и руководиоци опозиционих странака и сви морају бити сагласни са начелима овог програма.
Све теме су покривене на веома јасан начин и време је да се ослободимо сопствених страхова и уђемо у клинч са свим проблемима са којима се суочава наша држава. Основна идеја је да се након избора формира влада која ће у трајању од годину и по дана испунити захтеве студената, процесуирати одговорне за пад надстрешнице, средити бирачке спискове, отворити медије и припремити нове изборе на којима ће народ имати прилику да слободно бира свој правац. Као што већ рекох, то је поштено.
У том периоду ће се отворити простор за јачање нових снага које својим деловањем треба да створе могућност да интересе Србије реафирмишу као приоритет, наравно уз разумевање свих глобалних токова којима се ствара нови поредак. Без обзира на све околности, интереси наше земље и грађана у новој архитектури света могу бити заштићени. Поново се успоставља свест о непрестаној борби.
Топић:
За крај – Видовдан, поновно окупљање у Београду. Шта очекујете?
Милошевић:
Очекујем велики број људи из целе Србије, који ће у контексту захтева за изборима извршити притисак да режим исте распише. Режим више не може овом земљом управљати; режим је неодговоран, погубан, узурпаторски, своје грађане посматра као непријатеље и мора да оде. Очекујем да 28. јун поново, као и много пута у нашој историји, сваког од нас доведе до поновне самоспознаје да живот има смисла само ако живи слободан човек.
Хвала Вам и здрави били.
Овај интервју је преведен на немачки језик. Верзију на немачком можете пронаћи на другој страни.