— Пише гост сајта Дејан Милошевић —
Док трају протести студената и народа, у јеку све снажније употребе силе од стране уставорушитељског режима, важно је поново нагласити да ми нисмо земља у уставним оквирима, наше институције су узурпиране 2013. године након споразума у Бриселу када је Устав Републике Србије срушен. Потписом на тај споразум извршен је државни удар што је чин агресије уставорушитеља према сваком појединцу у овој земљи. Све што сада доживљавамо је последица тог чина агресије од стране режима према сопственом народу, а то нас подсећа на важност Устава и примарног циља студената који захтевају повратак земље у уставне и законске оквире. Услов за тако нешто је пад режима и упркос тешким околностима које узурпатори креирају, ми их свакако не можемо побољшати, са том стварношћу се морамо суочити и морамо бити спремни на још одлучније супротстављење антисрпском, коруптократском и издајничком режиму.
Ово је доба својеврсних подвига, време када је народ схватио да има право на слободу, да има право да издају одбаци, да има право на своје наслеђе које није упрљано луциферијанским марифетлуцима обезбожене власти. Режим има силу, али нема правду, зато је упловио у тиранију. Режим има силу и целокупни естаблишмент, али нема већину и упркос немогућим условима победу ће остварити студенти и народ.
Важно је разјаснити шта долази након те победе, да би се разбио страх од дана после, без улепшавања стварности и манипулација да нас чека лагодан период. Таквог периода неће бити, али ће наступити време друштвене релаксације и санирања огромне штете која ће нас затећи.
Падом режима следи формирање транзиционе владе која има ограничен мандат у трајању од 18 месеци, са јасним циљевима:
-враћање у функцију Устава Републике Србије и стварање услова за рад правосудних институција ослобођених од политичког утицаја
-процесуирање одговорних за смрт 16 људи као последице пада надстрешнице у Новом Саду
-утврђивање одговорности свих политичких делатника који су својим чињењем директно помогли режиму да опстане након рушења Устава 2013. године
-почетак судских процеса за утврђивање одговорности свих оних који су нарушили уставни поредак и који су довели Републику Србију у стање подређености
-утврђивање стварног дуга Републике Србије да би се будуће политичке одлуке и стратегије усагласиле са тим стањем
-закон о лустрацији
-нови антикорупцијски закон
-закон о заштити стратешких ресурса
-нови закон о заштити радничких права
-мораторијум на издавање радних дозвола за странце
-формирање стручног тима при министарству иностраних послова са задатком да амортизује евентуалне притиске међународних актера
-прекид преговора о Косову и Метохији, а нови приступ ће бити задатак нове владе након транзиционог периода и нових избора, уз јасан став да нема сагласности са неуставним признањем прерогатива државности тзв. државе Косово од стране палог режима
-мораторијум на преговоре са ЕУ до нових избора и формирање нове владе након транзиционог периода о чему ће на слободним изборима свој суд дати грађани Републике Србије
-сређивање бирачких спискова и отварање медија као припреме за слободне изборе
-нови избори.
Дакле, јасни циљеви и ограничен мандат, разлога за страх нема.
У том транзиционом периоду креће и паралелни процес стварања нове политичке организације српског становишта око које ће се окупити људи са задатком да на изборима, а након краја мандата транзиционе владе, задобије поверење грађана и преузме одговорност у процесу санирања издаје од стране актуелног режима, и одговорност у заштити примарних интереса нашег народа и државе.
Нова политичка групација преузима задатак да представи темељни документ који за почетак има неколико праваца:
-упознавање међународних актера са позицијом Србије и зашто Србија више не може да настави спровођење споразума око питања Косова и Метохије који су дело палог режима јер исти нису у складу са Уставом Републике Србије, да су спровођени под уценом због чега су започети судски процеси
-платформа за повратак Косова и Метохије у уставни поредак Републике Србије.
Платформа постоји кроз „Национални пројекат Србија“ и подразумева аутономију коју гарантује Устав Републике Србије и јасно дефинише положај Срба и Албанаца и у складу је са резолуцијом 1244 СБ УН.
Та платформа није коначна и подложна је променама у транзиционом периоду.
Постоји и предлог решења по узору на Оландска острва које је предложио Леон Коен, а који је из непознатих разлога одбачен од стране наших властодржаца.
-формирање тима који ће у складу са темељним документом имати динамичне међународне активности као припрему за период наступајуће одговорности, са циљем да кључни међународни актери буду упознати са основним правцима нове политичке реалности. Тиме се постиже добитак времена и ствара се атмосфера извесности код великих сила, да стварањем нове политичке реалности у Србији њихови интереси неће бити угрожени заштитом кључних националних интереса Републике Србије, штавише, Србија има државотворну традицију и не може дозволити да буде понижена, а једина овај простор може држати у балансу у складу са стварањем нове архитектуре глобалног поретка. Ново српско становиште разуме да се на нашем простору мења форма, а не суштина међународног присуства, и да у новој форми може допринети јачању суштине.
-у складу са претходно наведеним, платформа за редефинисање односа са ЕУ, која ће подразумевати афирмацију и снажење билатералних односа са сваком државом Европе појединачно. Почетно незадовољство ће бити амортизовано кроз проактиван приступ према кључним међународним актерима, том тријанглу великих сила које имају интересе на овом простору у складу са својим процентима, односи се на актуелне сталне чланице СБ УН са правом вета.
Редефинисање односа са Русијом, који се морају ускладити на темељима јасних интереса, да би братске, верске и културне везе наших народа имале суштински значај, а не фолклорни карактер који је потпуно одвојен од реалности.
Редефинисање односа са Кином који више не смеју бити у форми подређености Србије због уплива Кине у наше стратешке ресурсе уз занемаривање еколошких стандарда ради бржег профита. То ће се променити, али уз пуно разумевања и уважавање са наше стране да је наша земља део тог договореног пројекта један појас један пут, и да смо својеврстан прозор Кине ка снажном упливу на тржиште Европе.
На исти начин ће се редефинисати односи са Турском и земљама арапског света, уз посебан осврт на промену односа са Израелом који нам је у претходном периоду нанео много штете. Овај пут то мора бити на обострану корист и у складу са поштовањем обостраних интереса.
-реафирмисање српске духовности кроз нови српски културни образац, који се мора ослободити комунистичког наслеђа. Српска духовност се не може градити на мржњи према другима и мржњи у унутрашњем општењу. Ми смо се у својој историји сукобљавали са највећим силама на темељима љубави према вредностима које бранимо и то нам је упркос жртвама доносило плодове. Извитоперени, первертовани, фолклорни, оскрнављени од комунистичких непријатеља подметнути духовни правац се мора одбацити јер је од нас стварао губитнике који сатисфакцију проналазе у неплодној мржњи. Ми ћемо у новом уздизању истинске српске духовности, утемељене у љубави Христовој, поново пронаћи победнички код Срба, који уме да са разумне стране препозна и има однос према својим непријатељима да би умео да се од њих победнички сачува, за разлику од наметнутог губитничког менталитета који води ка нестајању уз вечити терет кривице.
Срби више не пристају да буду жртве.
-усаглашавање и договор са новим српским грађанским спектром који се темељи на поштовању националних интереса артикулисаних у Уставу Републике Србије. Раскинуће се вештачка супротстављеност досадашњих лажних представника националног и грађанског спектра чиме ће се друштво ослободити тог притиска и вештачки наметнутих подела, а тиме ће се отворити врата за идеолошко надметање у контексту питања како се треба развијати српско друштво. Те разлике су неопходне за наш напредак.
-афирмација свих грађанских права.
Србија као земља српског народа и свих људи који у њој живе, гарантује свако право појединца на исповедање својих верских права и политичких уверења. Ново српско становиште ће баштинити сваку различитост својих лојалних грађана.
-правосудне институције оснивају одељење за очување уставног поретка у складу са позитивним примерима из света, модел у Швајцарској је веома ефикасан, да нам се поново не би догодило да нека интересна група људи наруши уставни поредак и узурпира нашу земљу
-свака новоформирана друштвена или политичка организација полаже заклетву пред уставним судом, као нови обичај обавезивања да ће њихов рад бити у складу са Уставом Републике Србије, што им гарантује да слободно могу представљати свој програм
-доношење предлога како ће изгледати политичко уређење наше земље, да ли остајемо тзв. канцеларски систем или ћемо прећи у председнички систем управљања
-реформа безбедносног апарата који више не сме бити агенција за услуге страног фактора и носиоца политичких функција
-отварање досијеа у складу са очувањем безбедносних интереса земље
-нова демографска политика као кључ нашег даљег развоја
-прекид споразума у Маракешу који иначе нема обавезујући карактер
-доношење резолуције о геноциду над нашим народом у НДХ за време другог светског рата. Приступа се новом програму образовања да би све генерације дошле до пуног разумевања зашто су покушали да нас истребе, да не бисмо били народ који тек да зна број жртава са ризиком да му се све понови. То није знање, а исто ћемо спознати када разумемо зашто је тај злочиначки пир имао толику подршку, као и зашто се у комунистичкој идеологији створио зид ћутања.
Ово су основе поставке како ће изгледати транзициони период и на којим темељима ће се градити ново српско становиште. Неке ставке недостају, јер још увек не знамо размере штете коју ће иза себе оставити актуелни уставорушитељски режим. Нова економска политика ће се градити на основу пуног сазнања колики је наш дуг према спољним актерима, које су све концесије преузете, а да као грађани нисмо упознати и у складу са тим ћемо доносити стратешке економске правце, као и однос према међународним чиниоцима. Промена мора са собом донети и проактивни приступ у међународним односима јер као мала земља морамо бити посебно осетљиви на све промене да се не бисмо суочавали са наметнутим решењима. У овом тренутку, суочени са издајама неслућених размера, многе ствари делују немогуће, реалност се чини као коначна, међутим, овај процес нас враћа спознаји да је та тешка реалност променљива категорија и да се може стварати нова. Малодушности нема места, све је могуће. Развигорила је царица наше горе и нећемо дозволити да оне поново утихну.
Живот има смисла само ако живи слободан човек.