— Piše Branko Veljković —
Perifraza ili cirkumlokucija je stilska figura koja nastaje kada se neki pojam ne imenuje direktno već se objašnjava opisno koristeći neka njegova bitna obeležja po kojima je prepoznatiljiv. U daljem, to je neko okolišno izražavanje, ukrašeno, retorička metafora.
U slučaju naše stvarnosti u pitanju je ukrašena stilska figura sročena u jedno nemušto saopštenje koje treba da prikrije notornu činjenicu – u toku je sveopšta veleizdaja na svim nivoima vlasti, svetovne i duhovne!
U ogavnoj srbskoj politici sve je postalo samo puka stilska figura, retorička metafora, neko verbalno onanisanje,… Laganje u beskraj i bez ikakve odgovornosti. Nedostatak direktnosti, nedostatak vidljivosti i potpuni nedostatak odgovornosti za sva učinjena nedela je posledica želje da se sakrije zla namera zlih učesnika. Zato mora – razotkrivanje!
Danas razotkrivamo jedno saopšenje, jedan javni odgovor na konkretna saznanja o nameri vrha Srbske pravoslavne crkve da mimo znanja i odobrenja naroda Srbije, kao što je to već učinila mimo volje naroda u slučaju davanja tomosa Makedonskoj pravoslavnoj crkvi, decidno, temeljnim ugovorom, prizna državnost tzv. države Kosovo.
Povodom navoda u štampi, zapravo na navode iz teksta „Jerusalim…kako nego Nebeski, ovaj patrijarh…kako nego izdajnik!“, koji tekst je objavljen dana 29. 07. 2025. godine na ovom sajtu, informativna služba Srpske Pravoslavne Crkve je na svom zvaničnom sajtu dana 31. 07. 2025. godine izdala sledeće saopštenje.
Prilog iz saopštenja info službe SPC:
„Povodom izmišljotina u pojedinim medijima o pregovorima o pravnom položaju Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji.
Oni koji su mislili i pustili u etar takve klevete protiv Crkve žele da za račun Kurtijeve kamarile dalje destabilizuju srpski narod na Kosovu i Metohiji. Tog naroda radi, ali i radi svih naših vernih, ponovićemo reči Njegove Svetosti Patrijarha izgovorene na naučnom skupu o Kosovu i Metohiji, održanom 26. marta 2024. godine, a koje izražavaju i stav Mitropolita Irineja po ovom pitanju:
„… Nesporno je da su prava i slobode sveštenstva, monaštva i vernog naroda, kao i srpski pravoslavni identitet, sakralna i ostala imovina Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji ugroženi. Srpska Pravoslavna Crkva ne može prihvatiti ni jedan pravni i politički model koji se protivi Jevanđelju i njenom osmovekovnom postojanju na Kosovu i Metohiji, Srpska Pravoslavna Crkva je bila, jeste i ostaje Crkva Hristova na Kosovu i Metohiji i svuda gde se prostire njena kanonska jurisdikcija.““
(Kraj saopštenja)
Dakle, već u prvoj rečenici ovog nemuštog saopštenja autor negira da je pregovora o pravnom položaju crkve na Kosovu uopšte bilo ali onda u poslednjem pasusu taksativno navodi upravo pravne elemente dogovora stavljajući ih u kontekst – mi nikada ne bismo!
Pa upravo jeste i to baš to što je napisano!
Zato, ako uporedite ovo saopštenje sa predmetnim tekstom „Jerusalim … kako nego Nebeski … ovaj patrijarh … kako nego izdajnik!“, u kome su navedeni elementi temeljnog ugovora sa tzv. državom Kosovo, koji ugovor se priprema u tajnosti, videćete da je deo saopštenja, tj. citata Patrijarha Porfirija, zapravo prepisan tekst temeljnog ugovora! ´Oće reći, u duhu standardne manipulacije, ako izuzmemo teatralan uvod pun kominternovske retorike, autor saopštenja zapravo priznaje ne samo da se temeljni ugovor sprema već i ovim saopštenjem potvrđuje navode iz teksta citirajući odredbe temeljnog ugovora. Ali, poenta nije u samim odredbama, kao što je navedeno u inicijalnom tekstu, već u tome – sa kim vi taj ugovor potpisujete i ne manje važno – ko je posrednik a ko garant tog ugovora! A pravno gledano – u skladu sa čijim zakonima, po čijem Ustavu i u kojoj državi?
Ovim demantijem zapravo SPC kaže da ne može prihvatiti ni jedan pravni ni politički model koji ne potvrđuje priznanje njenog osmovekovnog kontinuiteta a temeljni ugovor se ne protivi njenom zahtevu, što zapravo čini da ovo nije demanti nego politički pamflet.
Tragom odgovora na ova pitanja, primetićete, nemoguće je ne primetiti, da sem blazirane blagorečivosti, patrijarh nigde ne pominje državu Srbiju kao ni Ustav Republike Srbije! On priča o univerzalnim pravima, što je logično s obzirom na njegove „univerzalne“ tendencije (čitaj unijatske) ali izgleda da je patrijarh sklon da SPC izopšti iz srbskog naroda, svesno „zaboravljajući“ da je SPC stub srbske državnosti i da su srbska država sa svojom celovitom teritorijom i srbska crkva jednota i nerazdvojni temelji naše državnosti od pre kosovskog boja.
Ali, logično je da ovaj patrijarh „zaboravlja“ Ustav Republike Srbije jer bi da je Srbija ustavna država i sam patrijarh zbog ovakvog stava i delatnosti bio optužen za veleizdaju jer direktno saučestvuje u procesu oduzimanja nadležnosti Republike Srbije nad delom srbske teritorije.
Sa druge strane, razumemo mi sva ta univerzalna prava, ljudska prava, prava na crkvenu imovinu i vladičanske neporočne dvore, ali gde su prava države Srbije? Gde je Ustav Republike Srbije? Ako se već govori o nespornom kontinuitetu SPC na Kosovu, koji se inače ni ne spori temeljnim ugovorom, a gde je, patrijarše, kontinuitet države Srbije na Kosovu? Taj kontinuitet je sačuvan čak i za vreme turske okupacije jer niko nije potpisao to što vi i vaš svetovni sabrat nameravate sada da potpišete. Kosovo je bilo tada, kao što je i sada, okupirana teritorija!
Ako je po ovom patrijarhu sva prava su bitna sem prava i Ustava Republike Srbije!
A valja znati, posledično, crkva neće i ne može da sačuva narod na Kosovu, to mora da uradi država. A mi državu više nemamo. Zato i jeste sporno što SPC traži od međunarodne zajednice da obezbedi poštovanje prava a ne od Republike Srbije koja je po Ustavu dužna da ta prava obezbedi. Ako kažu da situacija na terenu nije takva onda neka javno prozovu državni vrh koji je povukao srbsku državu sa teritorije Kosova i Metohije i doveo u pitanje osmovekovni kontinuitet i srbske crkve i srbske države. Da li se SPC ne poziva na ustavna prava zato što već dugo ima informaciju da će izmena Ustava koju najavljuje Vučić značiti izbacivanje preambule ili se ne poziva na Ustav, nego na Evropsku Uniju, da joj garantuje prava, zato što zaobilazi da imenuje Kosovo i obraća se direktno onima kojima je Kosovo podređeno. Na taj način SPC indirektno priznaje Kosovo jer ne pominje Srbiju, pominje samo one koji su Kosovo priznali i kojima je Kosovo odgovorno. Oni se obraćaju međunarodnoj zajednici, koja je stvarni garant i samo izbegavaju da se obrate Kosovu kako ne bi i zvanično potvrdili istinitost svega što je napisano u vezi sa temeljnim ugovorom.
Dakle, ovim nemuštim saopštenjem, autor zapravo potvrđuje svoje viđenje pravnog osnova za potpisivanje temeljnog ugovora sa tzv. državom Kosovo gde vrh SPC svojim direktnim činjenjem priznaje državnost Kosova. Kako je sada zbog izuzetne pažnje javnosti, ali i zbog odredbi važećeg Ustava, to jako teško izvesti, aktivirala se stara ideja o promeni Ustava. Otuda je sada naprasno pokrenuto pitanje izvršitelja i to se nameće kao tema zbog koje će se pristupiti promeni Ustava Republike Srbije, iako je to pitanje koje se ni u jednoj normalnoj državi ne rešava na nivou promene Ustava već isključivo na nivou zakona pa čak i podzakonskih akata. Dakle, opet izdajnici iz svih sfera vlasti u izdajničkom sadejstvu, očigledno li je?
Po uobičajenom maniru prvo su lamentirali o tome kako nikakav ugovor neće prihvatiti a onda će se upravo to naprasno desiti. Ista situacija je bila i sa tomosom koji je bez znanja i volje naroda predat, zajedno sa neprocenjivom imovinom, Makedonskoj pravoslavnoj crkvi. Bukvalno preko noći osvanula je vest da se tako nešto dogodilo.
U daljem, tražeći odgovore na naša pitanja, dolazimo i do pitanja – ko je garant ovog temeljnog ugovora?
Scenario o kome se šapuće je sledeći. U nizu isprovociranih i dogovorenih međunacionalnih sukoba položaj naroda i crkve na Kosovu je doveden u takvu poziciju da se javila potreba za „smirivanjem“ situacije. U tom okviru, kao jedino prisutna na terenu (jer se država aktom izdaje već povukla sa teritorije Kosova) crkva postaje neko ko je u poziciji da traži i dobije pravni prostor za pregovore ali, da bi se izbeglo da pregovori budu direktni, to čine preko institucije Ujedinjenih Nacija i Evropske Unije, kao koordinatorima u pregovorima. I UN i EU imaju potrebu da glume mirotvorce pa se aktivno uključuju u pregovore, no kao neporecivi garant pregovora i ugovora javlja se jedan značajno moćniji subjekt neupitne snage – Vatikan, koji svojim autoritetom (i silom) preuzima poziciju garanta. Dakle, Vatikan kao treća strana svojim autoritetom garantuje poštovanje odredbi ugovora. U tom činjenju za kosovsku stranu neće biti ništa sporno jer je to za njih potpuno vin-vin situacija. Prvo, SPC se „spustila“ na nivo prisutne verske zajednice na teritoriji Kosova a država Srbija je u potpunosti nestala kao politički subjekt, drugo, stvoren je prostor za formiranje Kosovske pravoslavne crkve, treće, Vatikan je ušao u odnos sa tzv. državom Kosovo što je, u doglednoj perspektivi i uz promenu Ustava Srbije, preduslov da i Vatikan prizna Kosovo. Dakle, sve što im treba, tu je. Sa druge strane, SPC se svesno odriče same sebe na teritoriji Kosova, uvodi strani faktor u kapacitetu sa kojim država Srbija ne može da se nosi i treće – direktnim potpisom, trajno se gube sva prava na izgubljeno. To, naravno, nije kraj ove sage o kojoj se šapuće.
Vatikan na opisani način postaje neupitni činilac mira na ovim prostorima i stiču se uslovi da, kao faktora mira, SPC u zvaničnu posetu pozove Rimskog Pontifeksa maksimusa.
Vatikanu, kao trećoj strani, u procesu integracije svih religija, koji je proces naveliko u toku, sasvim je svejedno da li će u svetski religijsko institucionalni diskurs koji se projektuje ući 349 ili 350 hrišćanskih crkava. Zapravo, iz njihove perspektive, što je crkvi više, to su crkve slabije i lakši plen. Objedinjeni pravoslavni diskurs je bilo nemoguće slomiti spolja ali je zato razaranje oduvek išlo iznutra. Na kraju, i u Svetskom savetu crkava sve su crkve samo crkve članice a jedino Rimokatolička crkva nije član Saveta, već ima svojstvo posmatrača. Zato patrijarh ljubi ruku papi a ne obrnuto.
Međutim, zarad poticaja na razmišljanje svih izdajnika a u svetlu jedne nedavne tajne posete Beogradu – svi ste zaboravili da postoji još jedan faktor koji voli da mirnodobski činodejstvuje a ima i neke laureatske ambicije … O tome kada dođe vreme.
Što se tiče Bulovića, zbog svega o čemu je u prethodnim danima razmišljao – ti nisi gospodar srbskih crkava, ti ne odlučuješ ko može a ko ne može u crkvu a posebno ne ko može pred Boga. Pred Boga, Buloviću, idemo svi, pa i ti. Samo što ćemo neki sa Bogom ostati a neki nećete… taj deo ti je već poznat, tako si izabrao…
I onda, vraćamo se na saopštenje, dolazimo do manira u kome je saopštenje pisano. Istine radi, valja reći da ovo saopštenje nije pisao Patrijarh Porfirije niti mitropolit bački Irinej Bulović, već je autor zapravo jedna spodoba kojoj su studenti već napisali krivičnu prijavu zbog javnog pozivanja na prebijanje, ubijanje i streljanje studenata i građana Srbije. Ali ako je već napisano tako kako je napisano, gde se u vulgarnom i primitivnom kominternovskom maniru autor obraća čitaocu, bilo bi korisno da se taj stav o „Kurtijevoj kamarili“ primeni i na obavezujuću „direktivu“ vrha SPC ka sveštenstvu i vladikama SPC na Kosovu kojima je izričito naređeno da uzmu kosovska dokumenta i da, kao građani Kosova, glasaju na kosovskim izborima!
U svetlu svega navedenog slikovita je i potpuna paranoja vrha SPC koji je zaveo strahovladu u patrijaršiji i sprovodi klasične istražne metode da utvrdi „odakle cure podaci“. Ostaje pitanje, a postaviće ga svaki pripravnik policije, kakvi to podaci cure ako sve to nije tačno! I kakve to podatke od svog naroda krije vrh SPC naročito ako se uzme u obzir da je to institucija duha a ne tajnih podataka! Biće ipak da je sve napisano tačno, otuda i paranoja, otuda i planirana serija crkvenih sudova već tokom sledeće nedelje u kojima, voljom vrha SPC, ima da se sude i osude na stotine bogoslova i sveštenika koji su podržali studentske i narodne proteste. Dakle, vrh SPC, očigledno politički motivisan, uvodi klasične kominternovske represivne metode protiv sveštenih lica koja su uz svoj narod!
Ostaje onda pitanje – a uz koga je onda vrh SPC kada im smetaju sveštenici koji su uz svoj narod!
Ovaj tekst je preveden sa srpskog na engleski, nemački i ruski jezik.
Englesku verziju možete pročitati na drugoj, nemačku na trećoj, a rusku na četvrtoj strani.