— Piše Branko Veljković —
Nedostatan – neizdržljiv, nerazvijen, disfunkcionalan, marginalan, beznačajan, neuravnotežen, nepostojan, …
Nedostatan je inače stara srbska reč koja označava nekoga ko je, najjednostavnije rečeno, em mnogo glup, em mnogo nedokazan. Dakle, neki vršni oblik gluposti i nedokazanosti. Reč koja je u narodu nastala da bi objedinila mnogo toga lošeg u nečijem karakteru.
Narod ko narod, uvek je umeo da prepozna pojavu, posebno ako je politička, da je imenuje ali i da joj odredi rešenje.
Dok narod zarad rešenja ne ispostavi konačan račun, na šta ima puno pravo, valja praviti predračune.
Dakle…
Počećemo od penologije – ispostavilo se da je sada neophodno da se jedan kvartal zaostatka pretvori u dva.
Evo i objašnjenja zašto.
Zbog planiranja građanskih nemira a izvesno i građanskog rata i izvedenog nasilja prema mirnom narodu i studentima i zbog planiranja masovnih napada noževima tokom velikih vidovdanskih protesta u Beogradu, samozvanom je oduzet jedan kvartal. O tome je pisano na ovom portalu u tekstu „Državni terorizam i narod koji je odabrao slobodu“ od 30.06.2025. g. Neviđeno ljut zbog gubljenja kvartala samozvani je odlučio da započne rat. Naime, kvartalna količina koja mu je oduzeta je naravno isporučena ali umesto u ranžirni Beograd deponovana je na jednoj lokaciji na teritoriji tzv. države Kosovo. Dakle, van fizičkog domašaja samozvanog. Svestan u kojoj meri njegov „ekonomski tigar“ zavisi od ovog obrtnog momenta, samozvani je došao na genijalnu ideju da tovar preotme. Naravno, takva jedna ideja je neviđeno nedostatna, tj. glupa i uzročno-posledično neodrživa ali to ne umanjuje odlučnost jednog nedostatnog samozvanog da tuđim životima plaća svoj opstanak na vlasti.
Da to ne bi bio puki, kriminalno motivisani, upad na teritoriju pod kontrolom i okupacijom stranog faktora samozvani je, kao i uvek, u dogovoru sa svojim malim sabratom Kurtijem, odlučio da krene u seriju isprovociranih akcija prema Srbima na Kosovu u kojim dogovorenim aktivnostima je zabeleženo više ozbiljnih incidenata, hapšenja Srba i napada na srbske bogomolje na Kosovu. To je, u sadejstvu sa već nagomilanim strahom, trebalo da posluži kao osnova za podizanje opšte tenzije i konačno za organizovani upad na Kosovo sa obrazloženjem o navodnoj odbrani srbskog naroda na KiM. Srbi na Kosovu jesu ozbiljno ugroženi i očajnički im je potrebna pomoć ali pomoć organizovane države Srbije sa jasnim političkim i strateškim kapacitetima a ne „pomoć“ kriminalne hobotnice koja zloupotrebom politike namiruje svoje kriminalne ciljeve. Jer, zapravo, cilj ove „operacije“ ne bi bila odbrana Srba, jer ovaj politički establišment je Srbe i Srbiju već predao i prodao, već upad na teritoriju pod međunarodnom zaštitom zarad otimanja tovara koji je oduzet samozvanom! Onog momenta kada bi se taj zadatak izvršio, narod bi bio prepušten na milost i nemilost Kurtijevim hordama, usledila bi neka nova „Oluja“ a samozvani bi otišao na odmor u inostranstvo. Tako je uradio i kada je bila ona prva „Oluja“ 1995. godine a samo par meseci ranije pozivao je na totalni rat i ne prihvaćanje ponuđenih, tada izuzetno povoljnih, mirovnih rešenja.
Kako se o planiranju ove operacije „pročulo“, samozvani je dobio ozbiljna upozorenja da to ne čini, da niti je takva operacija izvodljiva, niti će krajnji rezultat da ima veze samo sa preusmerenim tovarom. Upozorila ga je mafija, upozorili su ga zastavnici, upozorila ga je politika. On je ipak odlučio da zemlju gurne u rat a ceo narod u pogibelj.
Ovakav plan koji je praktično došao u stadijum pred realizaciju u prvom trebalo je da bude osujećen internom akcijom ali se ipak odlučilo da se o svemu obaveste mentori „kontrolora“ ruta i pripadajuća a stvarno nadležna diskretna grupa neprimetnih ljudi. U dobroj nameri, sa uvaženim stavom uvaženog rečeno je da bi posledice takvog čina bile nesagledive. Reagovano je tako što je samozvani dobio poziv koji se ne odbija, dobio je lekciju koju ne voli a cela ova situacija je onda iskorišćena i kao politički prostor da aktuelni predsednik SAD, Donald Tramp, pre oko mesec dana poentira u javnosti, naravno u svom maniru, sa izjavom da je sprečen „veliki rat između Srbije i Kosova“.
Predsednik SAD, rekao je sledeće: „Srbija se spremala da uđe u rat sa grupom, ja to nisam pominjao jer se nije dogodilo. Ja imam prijatelja u Srbiji i on mi je rekao. Mi ćemo ponovo da idemo u rat. Neću pominjati da je u pitanju Kosovo ali jeste Kosovo. Trebalo je da imaju veliki rat ali smo ga zaustavili. Zaustavili smo ga zbog trgovine. Želeli su trgovinu sa SAD i ja sam rekao – mi ne trgujemo sa ljudima koji idu u rat“.
U odnosu na ovu izjavu predsednika SAD, sa tako eksplicitnim sadržajem, primetna je neuobičajena tišina kako u ključnim tako i u svim drugim medijima i to ne samo u Srbiji. Samo po tom kriterijumu, tako lako vidljivom, mislim na sinhronu odluku da se o takvoj jednoj izjavi ćuti, možete da naslutite koliko je velika kriminalna hidra koja udružena saučestvuje u razaranju Srbije i celog ovog prostora i kako, kada je to potrebno, po centralizovanoj direktivi, reaguje potpuno sinhrono, nezavisno od svih državnih i etničkih granica i podela. S tim što u ovom slučaju nije u pitanju sinhrono reagovanje već ne-reagovanje. Sve se svelo na par dogovorenih i banalnih izjava trećerazrednih „analitičara“ iz Beograda i Prištine o „lošem brifingu za američkog predsednika“ i lupetanja tipa – „možda je mislio na prošli mandat“.
To što na ovu izjavu simultano ćute i Beograd i Priština jasno vam govori da je u pitanju udruženi zločinački poduhvat koji prevazilazi granice pukog ali sveopšteg kriminala ovog prostora, već prožima i uzajamnu politiku i političke odnose odmetnutih političara Beograda i Prištine. Zar, u suprotnom, ne bi bilo logično da kosovska medijska mašinerija ne tuče na sva zvona o ovoj izjavi i o tome kako je Srbija htela da započne nov rat? Koja bi politika propustila takav „zicer“ da ne poentira i u domaćoj i u svetskoj javnosti? Ali, do toga ipak nije došlo. Sad vam je jasno i zašto.
Da je ovako nešto dozvoljeno opet bi u simuliranom sukobu Kurti VS kurti, u izrežiranom sukobu dva kriminalca sa istog platnog spiska, stradao narod, ovaj put masovno.
(O svim tim dogovorenim sukobima na relaciji Beograd – Priština, pisano je u brojnim tekstovima objavljenim na ovom sajtu, poput „Bilten izdaje“ od 14.09.2022. g., „Udario Kurti na „kurtija““ od 07.12.2022. g., „Juda“ od 29.12.2022. g. i mnogim drugim).
Zbog stvarne prirode ove planirane akcije i potrebe da se sve to zamaskira bilo bi nužno, a tako je njihovim planovima bilo i predviđeno, da strada jako puno ljudi. Kurti (Kosovski) bi od ovog „našeg“ kurtija, za nagradu dobio prostor da uspostavi punu kontrolu nad severom Kosova ali i sasvim izvesno kolone Srba, izbeglica, koji bi Srbi pod pritiskom vojne akcije morali da napuste sever Kosova. Kosovski Kurti bi tako značajno ojačao svoje političke pozicije a „naš“ Kurti bi se rešio neposlušnih Srba sa severa Kosova, okitio bi se titulom velikog vojskovođe, „spasioca“ Srba (što mu sada, posle svih očiglednih izdaja i izvesnih izbora koji slede, očajnički treba) i naravno i za njega najbitnije, preuzeo bi zalutalu pošiljku.
Sprečeno je!
Svi koji su upućeni u ono što je trebalo da se dogodi zahvalni su što je tako nešto sprečeno.
Dakle, po ko zna koji put, poteze samozvanog ne treba posmatrati nikako drugačije nego kao poteze odmetnutog, umobolnog, kriminalnog uma koji je u paničnom teranju za nalaženjem modusa za preživljavanje. Oće reći, kakav god sukob samozvani da izazove to ni u kom slučaju neće biti zbog interesa države i naroda već isključivo zato da bi on i ova ogavna politička oligarhija opstala.
I sad dolazimo do suštine.
Srbiji je, tj. onima koji su na sebe preuzeli zadatak da vladaju, po logici nerazumevanja zadataka i vremena, a potpunog nerazumevanja velikog rama, kao i očiglednim devastirajućim posledicama koje dramatično prevazilaze predviđeni životni okvir „malih“ ljudi, rečnikom diskretnih, oduzeto svetlo. Kad nema svetla niko ne zna gde ide i kuda se kreće i po prirodi ogromnog straha koji vlada u mraku tada počinju međusobni sukobi. U takvoj atmosferi okreće se brat na brata jer svetlo, zapravo i između ostalog, znači da je među braćom mir. Ovako, u mraku svašta šuška, u mraku svašta rovari, u mraku ima i još nečeg sem obnevidele braće.
Deluje suludo da jedno mesto kao što je Srbija, mala tačka na svetu, može da postigne i tako nešto, ali kada je razlog obrazložen i utemeljen, onda može da se dođe direktno do mesta gde se odlučuje, pa da se onda preko nadležnih i preko diplomatije nekome ovde ko je izašao iz okvira pristojnog ponašanja, kaže šta treba da radi. Preskače se uobičajena diplomatska praksa i ništa nije nemoguće. Jedino, treba da se zna broj telefona, koga treba pozvati – e taj telefon za neke ovde više ne radi.
Samozvani, sav tvoj „autoritet“ formiran je na „okretanju broja u inostranstvu“ i nikada ga nisi okretao ti, već neko za tebe. Tebi nikada nije predat takav broj niti mogućnost da nekog iz tog kruga pozoveš. Ti si bio samo turista na kartonskim ekskurzijama. Vidljivo je to sada svima, jel da?
Doduše, do sada je i samozvani, takav nedostatan kakav jeste, shvatio – neko ipak ima neki broj,… a možda je taj broj sada ovde, posle mnogo godina, a možda i nije broj nego prezime,…
I kao što smo to moji prijatelji i ja više puta do sada govorili, politička stvarnost u Srbiji zahteva da se formira nešto novo. Treba da se održi kontinuitet u nekom kontekstu ali treba da bude i nešto novo. Nešto što je spremno da pokrene narod i državu. Naravno, sve to nije bez rizika, ima puno frakcija i struja koje pretežu i natežu zbog svojih sebičnih interesa i koje se sada osećaju ugroženim ali opet, može se. Zapravo, neophodno je. Ovaj režim ne pokazuje nikakvu želju da se uravnoteži a postao je izuzetno destruktivan i perverzan. Za svaku izdaju pokušavaju da na vreme nađu razlog. Ako razloga nema, napraviće ga.
Zato, samozvani, odlučio sam, upravo si izgubio još jedan kvartal.
A zbog nedostatnosti jednog samozvanog, ovaj put sledi i drugi deo humane penologije – otvaranje po dubini jedne priče za koju je javnost već čula, nazvaćemo je – „Starting“…