— Пише Бранко Вељковић —
Недостатан – неиздржљив, неразвијен, дисфункционалан, маргиналан, безначајан, неуравнотежен, непостојан, …
Недостатан је иначе стара србска реч која означава некога ко је, најједноставније речено, ем много глуп, ем много недоказан. Дакле, неки вршни облик глупости и недоказаности. Реч која је у народу настала да би објединила много тога лошег у нечијем карактеру.
Народ ко народ, увек је умео да препозна појаву, посебно ако је политичка, да је именује али и да јој одреди решење.
Док народ зарад решења не испостави коначан рачун, на шта има пуно право, ваља правити предрачуне.
Дакле…
Почећемо од пенологије – испоставило се да је сада неопходно да се један квартал заостатка претвори у два.
Ево и објашњења зашто.
Због планирања грађанских немира а извесно и грађанског рата и изведеног насиља према мирном народу и студентима и због планирања масовних напада ножевима током великих видовданских протеста у Београду, самозваном је одузет један квартал. О томе је писано на овом порталу у тексту „Државни тероризам и народ који је одабрао слободу“ од 30.06.2025. г. Невиђено љут због губљења квартала самозвани је одлучио да започне рат. Наиме, квартална количина која му је одузета је наравно испоручена али уместо у ранжирни Београд депонована је на једној локацији на територији тзв. државе Косово. Дакле, ван физичког домашаја самозваног. Свестан у којој мери његов „економски тигар“ зависи од овог обртног момента, самозвани је дошао на генијалну идеју да товар преотме. Наравно, таква једна идеја је невиђено недостатна, тј. глупа и узрочно-последично неодржива али то не умањује одлучност једног недостатног самозваног да туђим животима плаћа свој опстанак на власти.
Да то не би био пуки, криминално мотивисани, упад на територију под контролом и окупацијом страног фактора самозвани је, као и увек, у договору са својим малим сабратом Куртијем, одлучио да крене у серију испровоцираних акција према Србима на Косову у којим договореним активностима је забележено више озбиљних инцидената, хапшења Срба и напада на србске богомоље на Косову. То је, у садејству са већ нагомиланим страхом, требало да послужи као основа за подизање опште тензије и коначно за организовани упад на Косово са образложењем о наводној одбрани србског народа на КиМ. Срби на Косову јесу озбиљно угрожени и очајнички им је потребна помоћ али помоћ организоване државе Србије са јасним политичким и стратешким капацитетима а не „помоћ“ криминалне хоботнице која злоупотребом политике намирује своје криминалне циљеве. Јер, заправо, циљ ове „операције“ не би била одбрана Срба, јер овај политички естаблишмент је Србе и Србију већ предао и продао, већ упад на територију под међународном заштитом зарад отимања товара који је одузет самозваном! Оног момента када би се тај задатак извршио, народ би био препуштен на милост и немилост Куртијевим хордама, уследила би нека нова „Олуја“ а самозвани би отишао на одмор у иностранство. Тако је урадио и када је била она прва „Олуја“ 1995. године а само пар месеци раније позивао је на тотални рат и не прихваћање понуђених, тада изузетно повољних, мировних решења.
Како се о планирању ове операције „прочуло“, самозвани је добио озбиљна упозорења да то не чини, да нити је таква операција изводљива, нити ће крајњи резултат да има везе само са преусмереним товаром. Упозорила га је мафија, упозорили су га заставници, упозорила га је политика. Он је ипак одлучио да земљу гурне у рат а цео народ у погибељ.
Овакав план који је практично дошао у стадијум пред реализацију у првом требало је да буде осујећен интерном акцијом али се ипак одлучило да се о свему обавесте ментори „контролора“ рута и припадајућа а стварно надлежна дискретна група неприметних људи. У доброј намери, са уваженим ставом уваженог речено је да би последице таквог чина биле несагледиве. Реаговано је тако што је самозвани добио позив који се не одбија, добио је лекцију коју не воли а цела ова ситуација је онда искоришћена и као политички простор да актуелни председник САД, Доналд Трамп, пре око месец дана поентира у јавности, наравно у свом маниру, са изјавом да је спречен „велики рат између Србије и Косова“.
Председник САД, рекао је следеће: „Србија се спремала да уђе у рат са групом, ја то нисам помињао јер се није догодило. Ја имам пријатеља у Србији и он ми је рекао. Ми ћемо поново да идемо у рат. Нећу помињати да је у питању Косово али јесте Косово. Требало је да имају велики рат али смо га зауставили. Зауставили смо га због трговине. Желели су трговину са САД и ја сам рекао – ми не тргујемо са људима који иду у рат“.
У односу на ову изјаву председника САД, са тако експлицитним садржајем, приметна је неуобичајена тишина како у кључним тако и у свим другим медијима и то не само у Србији. Само по том критеријуму, тако лако видљивом, мислим на синхрону одлуку да се о таквој једној изјави ћути, можете да наслутите колико је велика криминална хидра која удружена саучествује у разарању Србије и целог овог простора и како, када је то потребно, по централизованој директиви, реагује потпуно синхроно, независно од свих државних и етничких граница и подела. С тим што у овом случају није у питању синхроно реаговање већ не-реаговање. Све се свело на пар договорених и баналних изјава трећеразредних „аналитичара“ из Београда и Приштине о „лошем брифингу за америчког председника“ и лупетања типа – „можда је мислио на прошли мандат“.
То што на ову изјаву симултано ћуте и Београд и Приштина јасно вам говори да је у питању удружени злочиначки подухват који превазилази границе пуког али свеопштег криминала овог простора, већ прожима и узајамну политику и политичке односе одметнутих политичара Београда и Приштине. Зар, у супротном, не би било логично да косовска медијска машинерија не туче на сва звона о овој изјави и о томе како је Србија хтела да започне нов рат? Која би политика пропустила такав „зицер“ да не поентира и у домаћој и у светској јавности? Али, до тога ипак није дошло. Сад вам је јасно и зашто.
Да је овако нешто дозвољено опет би у симулираном сукобу Курти VS курти, у изрежираном сукобу два криминалца са истог платног списка, страдао народ, овај пут масовно.
(О свим тим договореним сукобима на релацији Београд – Приштина, писано је у бројним текстовима објављеним на овом сајту, попут „Билтен издаје“ од 14.09.2022. г., „Ударио Курти на „куртија““ од 07.12.2022. г., „Јуда“ од 29.12.2022. г. и многим другим).
Због стварне природе ове планиране акције и потребе да се све то замаскира било би нужно, а тако је њиховим плановима било и предвиђено, да страда јако пуно људи. Курти (Косовски) би од овог „нашег“ куртија, за награду добио простор да успостави пуну контролу над севером Косова али и сасвим извесно колоне Срба, избеглица, који би Срби под притиском војне акције морали да напусте север Косова. Косовски Курти би тако значајно ојачао своје политичке позиције а „наш“ Курти би се решио непослушних Срба са севера Косова, окитио би се титулом великог војсковође, „спасиоца“ Срба (што му сада, после свих очигледних издаја и извесних избора који следе, очајнички треба) и наравно и за њега најбитније, преузео би залуталу пошиљку.
Спречено је!
Сви који су упућени у оно што је требало да се догоди захвални су што је тако нешто спречено.
Дакле, по ко зна који пут, потезе самозваног не треба посматрати никако другачије него као потезе одметнутог, умоболног, криминалног ума који је у паничном терању за налажењем модуса за преживљавање. Оће рећи, какав год сукоб самозвани да изазове то ни у ком случају неће бити због интереса државе и народа већ искључиво зато да би он и ова огавна политичка олигархија опстала.
И сад долазимо до суштине.
Србији је, тј. онима који су на себе преузели задатак да владају, по логици неразумевања задатака и времена, а потпуног неразумевања великог рама, као и очигледним девастирајућим последицама које драматично превазилазе предвиђени животни оквир „малих“ људи, речником дискретних, одузето светло. Кад нема светла нико не зна где иде и куда се креће и по природи огромног страха који влада у мраку тада почињу међусобни сукоби. У таквој атмосфери окреће се брат на брата јер светло, заправо и између осталог, значи да је међу браћом мир. Овако, у мраку свашта шушка, у мраку свашта ровари, у мраку има и још нечег сем обневиделе браће.
Делује сулудо да једно место као што је Србија, мала тачка на свету, може да постигне и тако нешто, али када је разлог образложен и утемељен, онда може да се дође директно до места где се одлучује, па да се онда преко надлежних и преко дипломатије некоме овде ко је изашао из оквира пристојног понашања, каже шта треба да ради. Прескаче се уобичајена дипломатска пракса и ништа није немогуће. Једино, треба да се зна број телефона, кога треба позвати – е тај телефон за неке овде више не ради.
Самозвани, сав твој „ауторитет“ формиран је на „окретању броја у иностранству“ и никада га ниси окретао ти, већ неко за тебе. Теби никада није предат такав број нити могућност да неког из тог круга позовеш. Ти си био само туриста на картонским екскурзијама. Видљиво је то сада свима, јел да?
Додуше, до сада је и самозвани, такав недостатан какав јесте, схватио – неко ипак има неки број,… а можда је тај број сада овде, после много година, а можда и није број него презиме,…
И као што смо то моји пријатељи и ја више пута до сада говорили, политичка стварност у Србији захтева да се формира нешто ново. Треба да се одржи континуитет у неком контексту али треба да буде и нешто ново. Нешто што је спремно да покрене народ и државу. Наравно, све то није без ризика, има пуно фракција и струја које претежу и натежу због својих себичних интереса и које се сада осећају угроженим али опет, може се. Заправо, неопходно је. Овај режим не показује никакву жељу да се уравнотежи а постао је изузетно деструктиван и перверзан. За сваку издају покушавају да на време нађу разлог. Ако разлога нема, направиће га.
Зато, самозвани, одлучио сам, управо си изгубио још један квартал.
А због недостатности једног самозваног, овај пут следи и други део хумане пенологије – отварање по дубини једне приче за коју је јавност већ чула, назваћемо је – „Стартинг“…