— Piše Branko Veljković —
Braćo i sestre, poštovani građani Srbije,…
Ne postoji ni lep ni umilan način da vam moja Braća i ja sve ovo saopštimo.
Preko Braće naše u Hristu, grli vas Brat, saznajemo i potvrđujemo ono čega smo se bojali.
Pregovori oko temeljnog ugovora SPC i Prištine su pri kraju. To znači da će vrh SPC, poput Makedonije sada i sa Kosovom, u punoj svesti i sa đavoljim naumom, uz punu podršku ogavnog političkog Beograda, potpisati temeljni ugovor! To je ugovor između SPC i tzv. države Kosovo!
Visokosveštenici SPC upravo priznaju Kosovsku državnost i sprovode konačni plan cepanja Srbske Crkve i Srbije kao države.
Jerusalim, onaj zemaljski, ne onaj Božiji, je već dao svoje mišljenje. I o tome je glas već stigao jer i tamo ima Braće koja hodaju uspravno.
A Božiji će Jerusalim svoje reći na kraju.
Dakle, celu ujdurmu sa parčanjem Srbske Pravoslavne Crkve na teritoriji nekad jedinstvene mitropolije crnogorsko-primorske opet je sproveo politički Beograd uz direktno saučesništvo vrha SPC i uz poznati i toliko puta viđeni scenario da se za sve izdaje političkog Beograda optuži neko drugi. To će reći, mitropolija crnogorsko-primorska podeljena je zbog toga, a čovečna izjava Mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija da se studenti ne mogu nazivati ustašama je samo poslužila kao povod za organizovani napad na čestitog mitropolita a zapravo kao uvod u konačno razaranje SPC.
I eto nas, 636 godina nakon Kosovskog zaveta na istom mestu. Evo nas da se izmerimo. Sad će svi i ovi i oni moći da vide da je zavet mitropolita jači od zaveta patrijarha jer mitropolija crnogorsko-primorska ima mitropolita koji je ujedno i egzarh Pećkog trona, dakle čuvar Pećke Patrijaršije, dakle sedišta SPC.
I za njega, mitropolita, narod brda i primorja kaže – patrijarh može da izda, i bilo je takvih patrijarha a evo ga i sada, ali mitropolit nikada izdati neće! Izdajnici u SPC to znaju pa su zato seme podele posejali u narodu, zato su pocepali mitropoliju!
Otuda je sada svima jasno da isti izdajnici cepaju i Crkvu i državu.
A vama, izdajnicima, jel´ vama do sada nije jasno da je naša uvek ispred vaše i da vas razotkrivamo blagovremeno i u dobroj nameri, čistoj veri da ćete se prizvati pameti i odustati od konačne izdaje!
A mi, narode, dočekasmo i to – nikada?
Evo nas sada, nikada, pred vratima nestajanja.
Sad, kad vrh SPC konačno upišemo u red mrznih izdajnika kao i političari Srbije što su svi do poslednjeg, i kad SPC ostane da brani samo jedan jedini mitropolit, dostojni egzarh, oćemo li onda da pokrenemo i sve objasnimo i na sud dovedemo onda sve izdajnike i izdaje političkog Beograda i to ne samo one od juče. Boleće, znam,…ali mora tako.
Jer po Crnoj Gori i Srbiji još uvek raste ono oštro bilje što se uspravno saseći ne može, bilje što je od kapljica krvi Obilićeve odsečene glave niklo, krvi vetrom od nikuda rasute po Srbskoj zemlji za sećanje na zavet jednog junaka koji je svoj zavet ispunio! Biće da će ovo vreme iznedriti čete i odrede novih Obilića a od cele Crkve samo jednog dostojnog mitropolita – egzarha Pećkog trona, čuvara, Srbina,…
A i ne treba nam više, jedan je potreban, jedan je dovoljan!
I Bog je jedan, pa je dovoljan!
Bog te čuvao, mitropolite, a ti digni glas i sačuvaj Srbsku Crkvu od izroda!
Ovaj tekst je preveden sa srpskog na engleski, nemački i ruski jezik.
Englesku verziju možete pročitati na drugoj , nemačku na trećoj, a rusku na četvrtoj strani.