— Piše Branko Veljković —
Studenti u Blokadi, saopštenje – osuđujemo pokušaje medija i političkih aktera da se okoriste preko tragične situacije u kojoj se Dijana Hrka1 trenutno nalazi. Dijana je deo svih nas i izražavamo ogromnu zabrinutost za njeno zdravstveno stanje. Studenti su uz Dijanu!
Izuzetno poštujem zrelost, svest i pronicljivost studenata koji su očigledno prepoznali sve luciferijanske marifetluke režima. Ovo saopštenje je savršena mera svesti, savesti i spoznaje cele jedne generacije o tome gde žive i ko su i kakvi su zapravo „oni“ zbog kojih se sve ovo dešava.
Bravo za studente!
Moć Dijane Hrke je moć majke koja je izgubila sina. To je neopisivo.
Njen štrajk glađu nije puki politički marketing kao štrajk onog aparatčika ispred skupštine. Aparatčik na krofnama je tu zato što su primenom mera i radnji službenici „ja samo radim svoj posao“ došli do podatka kakva je namera Dijane Hrke i pokušali su da u medijskoj ravni, koja je jedina ravan vlasti koja u Srbiji još uvek postoji, preduprede i obesmisle postupak majke stradalog mladića. Sa druge strane, na Dijanu su kao hijene pustili celu režimsku opoziciju i sve one od kojih su se studenti ogradili u poslednjih godinu dana, a zbog jasnih i uočenih sabotaža studentskog pokreta i mirne i dostojanstvene studentske borbe za pravdu.
Studenti poznaju majku Dijanu. Znaju da bi, za razliku od partijskog aparatčika, ishod njenog štrajka lako mogla da bude fizička smrt. Studenti Srbije to razumeju i mole je da nađe snagu i da živi!
Nažalost, previše je onih kojima sada majka Dijana više odgovara mrtva nego živa.
Na kraju, juče joj se, kao i uvek sa po njega bezbedne distance, konačno obratio i samozvani. On i njegove „poruke mira“2. Izvinjava se Dijani za sve što su joj njegovi jurišnici učinili i uradili u poslednjih godinu dana. Blazirano, neiskreno, bedno, kao i uvek. Posle godinu dana pakla koji je ta žena prošla, koji pakao borbe za pravdu u Srbiji može da se meri samo sa paklom koji je prošla porodica Milivojević, porodica Milomira Milivojevića, mladića stradalog u fabrici „Milan Blagojević“ u Lučanima. Setićemo se, rukovodilac u toj firmi u momentu nesreće, Vladimir Lončarević je u sudskom postupku koji je usledio oslobođen svake odgovornosti, a odgovornom licu je sa prvobitne tri smanjena kazna na dve godine zatvora. Direktor fabrike Radoš Milovanović, koji je takođe bio među okrivljenima je u međuvremenu preminuo, neosuđen. Po izveštaju Ministarstva odbrane, koji izveštaj posle neviđenih pritisaka nije prihvaćen u spise predmeta osnovnog suda u Čačku, navodi se da čak 11 mera, radnji i postupaka nije realizovano u skladu sa propisima, dok sam objekat u kome je bio smešten magacin ispred kog je došlo do nesreće, nije ni trebalo da bude u funkciji jer u tom momentu nije imao upotrebnu dozvolu. Pre Milomira, samo u toj fabrici je, prema rečima oca nastradalog mladića, poginulo 20 radnika. Niko nikada nije odgovarao. Uvek su mrtvi bili krivi!
U Srbiji su mrtvi krivi što ih je korupcija ubila.
Samozvani je ocu stradalog mladića, kada mu se otac obratio i rekao da je u toj fabrici do sada poginuo 21 radnik, rekao: „Ovde ljudi ne rade kao na manekenskoj pisti, nego rade u fabrici baruta i oružja…“.
Tako izgledaju „izvinjenja“ umobolnog čoveka.
Tako se on izvinjava i Dijani Hrki.
Tako se izvinjava i svem narodu Srbije.
Sada se obraćam tebi, Dragane.
Inženjer je na vreme uočio unutrašnji prostor svoga sina. Pustio ga je da osvešćeno popuni kako on misli da treba. Onda je sin počeo da luta… Ne samo kao otac, bio je dužan da sinu objasni koliko njegovog prostora može da se istrpi. Pokrenuo je hijene…
Pedagogija.
Kada su to videli, svi koji su mislili da tako treba, pristupili su inženjeru da ga pitaju za sina.
Kada si shvatio na koga hijene reže i dižu kandže, reagovao si i ti kao tadašnji gradonačelnik Beograda. Ozbiljno te je uznemirilo saznanje na čijeg sina je krenula hajka. Odmah si otišao do inženjera. Inženjer te je primio i saslušao. Rekao ti je: „Nemoj, Dragane, da se baviš nečim što ne možeš da razumeš.“ Donekle razumljivo, pokušao si da se opravdaš: „Ali kako ću ja ovo da „hendlujem“, pa mene će da pitaju…“ Inženjer ti je odgovorio: „Ovo će da traje koliko ja budem hteo da traje.“
Dakle, Dragane, da ti ponovim. Ovaj put ne u kontekstu inženjerovog sina, već u kontekstu onoga u čemu ti i tvoji uporno pokušavate da učestvujete i vidim, ne birate način. Nemojte da se bavite nečim što ne možete da razumete. Jasno ti je da režim nije taj koji određuje koliko će ovo da traje! Sve što režim može da uradi je da raspiše izbore. Može i za dva dana, recimo.
Možeš ovo da shvatiš kako god hoćeš, ali najbolje je da shvatiš kao predlog – ti i sve što ima veze sa tobom, povucite se! Potpuno se povucite.
Ne zloupotrebljavajte ni mrtve stradalnike ni žive majke!
Ono što možeš da razumeš, a u čemu si i sam tako zdušno učestvovao je da je dozvoljeno da svi pomisle da je ovde sve „spakovano“. Postoji razlog zašto je to tako kao i zašto je režimu dozvoljeno da i sam poveruje u to. Zarad istorijskih paralela, i Irod je mislio da je sve „spakovano“ i podsmevao se ideji o Caru kome treba svi da se poklonimo. A onda je Iroda pregrizla panika. Panika ga je uvela u destrukciju. Destrukcija u ludilo. Znam da znaš kako se to tada završilo.
Uviđaš li nešto u svemu ovome?
Možda neka paralela sa tvojim svetom?
Zato se strašni sud i zove strašnim, jer je ćutao i puštao eonima.
Otuda, nije dobro da budete deo haosa u kome će blagi i kreativni ljudi biti prinuđeni da rešavaju zadatke. Sve je bolje od toga, veruj mi.
Srbija sada ima generaciju mladih koji ne pristaju da budu robovi. Ti ljudi će da prekinu tu agoniju da kao robovi vaspitavaju novu generaciju robova. Digli su glas!
Taj glas ima svoju boju, frekvenciju, prostor za prostiranje i ulogu.
Ni Sinedrionu Hrist ne bi smetao samo da je Hrist ćutao!
Ali nije!
Obznanio je!
Kako je to lepo rekao jedan moj prijatelj, zato ovi mladi ljudi ne pristaju da samo svoju decu brane najsurovije, a tuđu „svim diplomatskim sredstvima“. Oni razumeju da je Otac onaj koji svu decu vidi i voli kao svoju. Tako se i ponašaju. Crveni pentagram jeste premeđio umove naših otaca, ali savest još uvek pravi otklon. Studenti Srbije imaju savest. Arhetip je preporođen!
Što se samozvanog tiče, svima, pa i tebi, jasno je koliko je on prost i predvidljiv. Vidiš da samo ubrzava svoj sunovrat i sam sebi kasapi manevarski prostor. Od egzila na zapadu i skloništa na istoku nije ostalo ništa. Prekomorski ne trpe lažove tog tipa, a istok prezire sebi slične. Mislim da možeš da pretpostaviš ko mu je to „isposlovao“. Ostala mu je samo deplasirana Evropa i to samo zato što je matora kurva prepuna virusa, pa na još jedan manje ili više za sada ne reaguje. Ni Evropa, u svom mraku, ne razume šta se podrazumeva, a šta se ne mora. Zato se probudila ta nezajažljiva glad. Glad onda pravi neizdržive razlike, a razlike vode u disbalans. Nekontrolisani disbalans je onda kraj politike. I sve to se dešavalo sa razlogom. Veliki znaju.
Samozvani pluta na činjenici da i EU ima paničan strah od novog političkog prostora koji bi mogao gumicom da rešava neke nagomilane probleme, a da diskretno dogovori neke održive prozore. Zapravo, i Evropa i samozvani osećaju da se tako nešto već neko vreme dešava. Naravno, tu je i gospođa Ursula, savršeno odabrana da kao rođena komesarka živi za apanaže, a komesari sa obe strane ogledala odavno nisu gadljivi na apanaže od srbskih kilometara. Zato je srbski kilometar tako skup, između ostalog. Komesari su tako postali deo srbske tragedije, dakle i odgovornosti, a samozvanom se za sada odužuju sa „nije vreme sada za izbore“. Zato je samozvani dobio neobavezujuću rezoluciju u kojoj se ne pominju ni Kosovo ni litijum. EU je u teranju da pokaže da se čak i u ovoj našoj pripizdini poštuju neke evropske vrednosti jer će se u suprotnom postaviti pitanja poput, čemu fondovi, čemu tirade oko prijema, a možda i neka mnogo neprijatnija pitanja? Rezolucija je trebalo da bude poklon proevropskom delu establišmenta u Srbiji, ali to nije održivo čak i da uspe režimski marifetluk da studentsku listu premreži sebi lojalnim, a režimskoj opoziciji podređenim kadrovima. Eno, nije zbog mojih rodbinskih veza sa tri kralja, ali vidiš kako su Švedi reagovali.
Uostalom, zamisli ako sada studenti „preseku“ i dosete se da na listu stave jedno 150 svojih vršnjaka? Zamisli da je kralj muželožnik dočekao kraj rata sa živim Apisom, Tankosićem, Golubićem, gde bi bio Rada Pašić, ili, zamisli SFRJ da su je po završetku drugog rata preuzeli pravi skojevci i prvoborci, a ne matore, perverzne komunjare. Zato su ovi drugi morali na vreme da pobiju ove prve. Ovi prvi su stvarno verovali u socijalnu pravdu i „bolje sutra“, a ovi drugi su stvarno bili krvoloci. Što lično, što dojavljivanjem okupacionim vlastima, pobili su ih listom. Sve.
E vidiš, i za to što je dobio, samozvani je oročen. Tek par meseci. EU bi možda i volela da sačuva njoj prepoznatljiv establišment, gde ti veruješ da pripadaš, ali šta misliš, koliko će im trebati da prihvate novo stanje stvari? Pogledaj Nepal ili Siriju.
Mogao bih da ti objasnim i koliko su tek EU komesari neobavešteni o svojoj sudbini i o opasnostima koje virus „samozvani“ nosi sa sobom, ali onda bih morao da te uvedem u tačku na izlazu, a za to nije vreme. Zapravo, to je više ona rupa na igli, ako se sećaš Svetog Pisma. Taj nauk podrazumeva svetlo, a ti si valjda shvatio da svetla ovde nema.
Za sada, rekao bih ti da je za sve bolje da ne kočite formiranje nove realnosti i da ne zloupotrebljavate smrt, ne samo zato da bi eventualno sebi obezbedili bar neke uloge, već i zato što ste u svesti da je ovo stanje neodrživo, a formiranje nove realnosti bez nas nije moguće.
Seti se. Samozvani nikada nije umeo racionalno da sagleda stvari. Svi oko njega su vremenom shvatili kako se on ponaša i nisu spremni da stradaju zbog njegovih deluzija i pretpostavki. Ono što neminovno sledi u njegovoj agendi je formalizacija izdaje, kako oko NATO-a, tako i oko Kosova i svih stranih projekata na teritoriji Republike Srbije. Sledi i potpuni krah ekonomije, jer samozvani nije ruka na ventilu, već samo materija u cevima. Šta će preteći nakon toga? Što se Rusa tiče, njima će Jevgenij da objasni, da nije lepo da podržavaju režim koji prodaje municiju za ubijanje ruskih vojnika. Ne zbog vojnika, jer nema tog režima koji svoju vlast nije spreman da učvrsti mrtvim vojskama, već zbog glasača. Pokazali smo da možemo i njima da darujemo traktat o održivosti imperija. Ako bude trebalo…
Uostalom, ludilo od „ko to beše taj Cvijan“ je u glavi umobolnog lako pretvorivo u „ko to beše taj Dragan“. To nije metafizika, to je samo još jedna dijagnoza. Tu, zapravo, nema vremenske razlike, samo akt bezumnika. Dovoljno je da poveruje da si opasan po njega ili samo da umisli da će neko da ga nadživi i slavi njegov pad. Damnatio memoriae i zabrana sećanja nisu njegov izum, ali vidiš da je upravo tome sklon. Nisu svi blaženi u spoznaji kao drug Kokeza sa plaže kome je trebalo dve godine da shvati da Trebinje nije Majami. Njega od pričanja čuva tuce teletabisa sa konkretnim zaduženjima za slučaj potrebe. Svi to znaju, sem Kokeze. On misli da su to telohranitelji.
Ko tebe čuva, Dragane?
Sećaš se onog tvog Stanojevića, bio je u tvojoj gradskoj upravi. Onako, zalizan, nadmen, verovao je da je svrha upravljanja lično bogaćenje na račun građana. Ti si to, recimo to politički korektno, tolerisao, ali inženjer nije. Lepo vam je rekao da niste normalni. Dobili ste rudnik u Ukrajini gde ste pravili i kupovali šipove za bagatelan novac, „sve vam je otvoreno kao magacin“, rekao vam je. „Možete da pravite poslovne aranžmane da se to reizvozi iz Srbije, sve je sređeno, ali postoji okvir šta mora da se ugradi u sve što se gradi da ne bi bilo problema u smislu stabilnosti i kvaliteta gradnje i vi hoćete da uštedite i na tome?“. Onda vam je zbog bezobrazluka i potencijalnih opasnosti obećao problem, ako se sećaš. I dobili ste problem. Nekoliko novinara je u vezi „Belvila“ bilo obavešteno o tome da su šipovi koje ste stavili u temelje zgrada bili radioaktivni. Počela je da „puca“ prodaja stanova, a postojala je opasnost da „pukne“ i Univerzijada. Uspaničili ste se. Počele su halucinacije. Onda vam je inženjer rekao da je on sve to pustio. Zanemeli ste. Da vas uteši, objasnio vam je da će sa Univerzijadom biti sve u redu, ali da više ne štedite na tome i da od toga oduzimate da bi zaradili dodatni novac. Rekao vam je i da će sledeći put da objavi da ste plutonijum stavili u temelje i da će onda neko morati da odgovara.
Rekao je da ne „štedite“, mislio je da ne kradete.
Nakon toga lično si se založio da Beograd konačno dobije jednu rekonstrukciju koja će da traje duže od izbornog ciklusa. Eno je, i danas traje. To je naravno bilo iznuđeno, ali dobro.
Inženjer je odlično znao koliko problema mogu da izazovu nepredviđena rušenja. Za jednu ovakvu tragediju i sve nastale posledice preventivno bi bol u srcu odavno doneo rešenje za odgovorne.
Samozvani nije sposoban da iznese nivelaciju i uporno od novosadske tragedije pravi težište za koje u jednom momentu više neće biti materijala za kontrateg.
Kao što sam juče objasnio jednom mom radoznalom drugaru, politika je kao strujni udar. Važno je znati gde ulazi i gde će da izađe, a sve što se dešava između može i da se prepusti slučaju. Zar to nije bio upravljački kredo francuske revolucije?
I reci sad ti meni, Dragane, koja je od te dve tačke poznata tebi ili bilo kome sa kim ti možeš danas da razgovaraš?
Ili, ajde nešto mnogo lakše. Reci mi, znaš li kakav prutić sa sobom u Beograd donosi nemački ministar za dve nedelje? Ne bi bilo korektno da tražim od tebe da znaš ko je odredio okvir te posete, ali tiče li se tebe sve to? Možda da o tome ja nešto kažem studentima, pa da i oni shvate koliko su zapravo već pobedili?
A sad, razmisli. Koliko je toga neodrživog sazidano u Srbiji u poslednjih 13 godina? Čovek si iz tehničkih nauka, pa možeš samo taj deo da sagledaš i biće ti jasno. Da ti ne pričam o društvenoj arhitekturi koja je ovakva kakva jeste potpuno neodrživa. I svi će u jednom momentu sa punim pravom da traže odgovor. I šta onda?
Samozvani će prvo da se olupa o svoje loše namere i karakter njegovog dušebolnog bića, a tek onda o volju naroda. No, ako se ovako nastavi, ko će da bude prvi branilac?
Niko!
Zašto bi posle svih vaših nerazumevanja?
Ti se sećaš da je Zoran Đinđić imao stav da Srbija ne može da iznese otvoreno suđenje Slobodanu Miloševiću i da bi takvo jedno suđenje značajno urušilo bezbednost države kada bi se videlo ko je tu stvarno šta radio tokom tih 12 godina. Za otvaranje 90-ih stvarno je bio potreban politički stomak koji naš narod ni danas nažalost nema. Zato se ušlo u dogovor. Milošević je prećutno prihvatio da bude odgovoran i za šta nije, tadašnji načelnik Resora državne bezbednosti je napravio svoj dogovor uz svest da „nema problem sa tim i da razume kako se to radi“, a Đinđić je izabrao da unutrašnju bezbednost stavi iznad suvereniteta zemlje, te da izruči Miloševića Haškom tribunalu. Time je pokazao da zemlja nema kapacitet da se bavi pravnim stanjem sa političkim kontekstom na svojoj teritoriji. Hrvatska, recimo, nije napravila takvu grešku. Hrvatska je prihvatila predlog inženjera da jednu epohu „zatvori“ sa Ivom Sanaderom. Time su bar za neko vreme pokazali da jesu suverena zemlja koja može da se nosi sa teškim političkim krivičnim postupcima.
A šta je sada rešenje?
Aktuelni koncept nacionalne bezbednosti Srbije sveo se na čuvanje „ćacilenda“ i pripadajuće „ćacadi“, hapšenje i progon studenata i pokušaje da se studenti pocepaju na nacionalni i građanski deo. Kakvo uopšte može biti održivo političko okruženje nakon takve postavke?
A ja sam ti sve ovo rekao, iako mi se čini da nećeš odstupiti. Ti nisi slobodan čovek, ti si saveznik samozvanog, pristao si.
Prvi zadatak novog poretka biće da pokaže da je u stanju da nosi svaki sudski postupak na svojoj teritoriji! U tom postupku svako savezništvo sa ustavorušiteljem, pa i tvoje, poziciono ili opoziciono, mora biti predmet presuđenja.
Kako sa ovakvom tenzijom misliš da je moguće kanalisati revanšizam?
Srbija je nakon ovakvih pošasti umela da juri i stiže obeležene i po deset godina.
Njegova nedela su sve ovo stvorila. A pošast se ne stišava.
Zato, zapamti – ako je suđenje nemoguće, onda je sud jedino rešenje!
Studenti su u pravu!
Studentski zahtevi nisu ispunjeni.
Vaspostavimo Ustav Republike Srbije.
A tebe što se tiče, samozvani, zamalo da zaboravim – po treći put, od kvartala nema ništa.
Znaš ti dobro zašto.
Nije lepo da šalješ hijene na moje blage ljude.
I nije ti pametno što zaboravljaš svoja dugovanja. U mojoj ravni koja se okreće dug nije materijalna kategorija i sada se već mislim, šta da ti uzmem?
- Dijana Hrka — Isečak iz teksta „Mi i oni, psi su pušteni“, objavljenom 29.10.2025. na ovom sajtu brankoveljkovic.com
Dana 1. novembra 2024. godine u Novom Sadu usled urušavanja nadstrešnice poginulo je šesnaestoro ljudi i jedna nerođena beba.
Stefan Hrka, rođen 1997. g., iz Beograda. Stefanova majka Dijana, pre limenog sanduka mogla je da na prepoznavanju vidi samo lice svoga sina: „Svesna sam toga da niko ne može da ga vrati, ali ja pričam sa njim. Neprekidno razgovaram sa njim… Moj Stefan mene čuje, on mene sve razume, on je deo moje duše.”
Dijana Hrka je zbog svoje borbe da se utvrdi istina i da odgovorni za pad nadstrešnice odgovaraju izložena organizovanom i neviđenom teroru od strane režima. Teror nad Dijanom još uvek traje. ↩︎ - Sve o tome u tekstu od 01.11.2025. objavljenom na ovom sajtu — „Poruka mira“ ↩︎