— Пише Бранко Вељковић —
И на крају, од свих, само је један уважен, од свих, само је један поштован.
Он.
Једино рођени и прворођени, од Оца Свевишњега.
Ми, браћа по усвојењу, дужни смо да сведочимо и говоримо Истину.
Истина о ономе што се дешава у Србији сада се чује, одјекује светом.
Јер Срби јесу државотворан народ и заслужују свој животни простор и своје време.
Крајем ове радне недеље органи и службе безбедности Републике Србије обавестиле су надлежно тужилаштво о стању безбедности у Републици Србији по питању могућих терористичких напада. Наравно, извештај је писан у духу имбецилне политике и по накарадној свести и полтронским навикама обесмишљених службеника безбедности те овај обимни извештај у себи садржи мало тога што би се односило на стварне претње грађанима Србије од стране терористичких организација. Заправо, извештај презентован тужилаштву написан је тако да се тужилаштво „припреми“ за очекивани напад екстремиста на учеснике планиране геј параде у Београду. Јер, према сазнањима са којима располажемо, самозвани уставорушитељ одлучио је да представницима ЕУ, после свих неуспешних драма, „дарује“ напад на геј параду у Београду као неспорни casus belli („повод за рат“ – дакле не као збир свих околности које су довеле до избијања рата већ као конкретан, најчешће последњи, разлог због кога је неки рат почео. Отуда, режим има потребу да casus belli буде оправдан, неспоран, односно да се стварно десио), са неутврђеним бројем страдалих лица, не би ли тако створио политички простор да услед ванредних околности изнуди формирање техничке владе.
Дакле, припрема се организовани напад државе на геј параду коју организује држава од стране група које је за то одредила и исплатила држава зарад интереса једног самозваног који је себе поистоветио са државом и зарад интереса политичког естаблишмента који је потпуно разоткривен и пред заслуженим нестајањем. Дакле, по ко зна који пут, издајнички режим насиљем у сопственој режији креира политички простор да ЕУ прихвати техничку владу. У следственом, то прави простор да ЕУ не само подржи техничку владу већ и да конкретним мерама реагује против студената и народа Србије на позив режима. У ту сврху је осмишљена и спроводи се та свеопшта кампања да се студенти и народ пошто-пото прогласе за терористе. То ће рећи, као и до сада, режим сем блазираних позива на договоре који су део ове осмишљене мимикрије, не чује и не уважава захтеве студената и народа већ и даље наставља своју издајничку политику.
И поновићу – ако у овој освешћеној Србији икоме буде одузет живот, за то ће бити одговоран искључиво режим!
Што се тиче народа Србије он, народ, је јасно опредељен према свакој врсти геј параде на територији Србије и то, заправо, никада и није било организовано по вољи грађана Србије већ искључиво као део уставорушитељске политике овог одметнутог режима. Исто тако, нико никада, ко себе стварно сматра србским родољубом, није јавно позвао на убијање било које мањинске групе па ни на убијање припадника геј популације, нити на нападе на геј параду са жељом да се тим људима одузме живот или нанесе зло.
Управо то сада спрема овај обездушени режим са жељом да те нападе припише лажним србским екстремистима а то опет у намери да на тај начин дискредитује десетомесечне оправдане протесте студената и народа Србије против издајничког режима. У оквиру тог игроказа осмишљена је и театрално похапшена и ова транша наводних коловођа протеста, упоредо са свим другим медијским бљувотинама које су по природи својих задатака додељене за јавну експлоатацију припадницима такозване опозиције са све позивима на међународну арбитражу зарад решења кризе која потреса одметнути политички етаблишмент у Србији.
Студентски протести су ненасилни и учесници и организатори протеста никада нису изазвали насиље. Насиље организује, мотивише, спроводи и финансира искључиво режим.
Истовремено са овим игроказом режим непојмљивом жестином прати и прогони стварне родољубе, студенте и грађане Србије који су се срчано ангажовали у сврху коначног ослобођења Србије од издајничког режима и комплетног естаблишмента који му служи. Свакодневно слушамо и сведочимо умоболним акцијама јуришника режима против грађана и домаћина Србије, од Сомбора до Врања и од Ашање до Чачка, свуда… Монструми са којекаквим легитимацијама и звањима, реже, нападају, убијају, прете силовањима и пребијањима, они верују да све то могу да раде некажњено јер у Бога не верују а закон не признају.
Отуда, као акт самоодбране и борбе за спас државе и народа студентски протести су више него оправдани, студенти су у праву, студентски захтеви нису испуњени!
Србија, уставорушитељском политиком издајника доведена пред амбис потпуног уништења, мора да се врати у уставноправни оквир!
Студентски покрет је показао непојмљиву снагу, јединственост, одлучност и ванредну способност да и поред монструозних притисака, насиља, медијске пропаганде и прогона опстане и да изнесе борбу за спас Србије.
Стабилна Србија је услов за стабилан регион и сложићемо се са све чешћим оценама бројних светских медија да овај режим са овим самозванцем на челу не уме да контролише овај простор нити уме да поврати стабилност. Напротив. Умоболним идејама, које се уз Божију помоћ на време разоткривају и поништавају чињењем једне групе добро обавештених и одлучних људи, овај режим чини све да регион потоне у дубље насиље и немире. Техничка влада је заправо примитивно осмишљен начин да се кроз овај политички формат купи време те да се отупи праведна оштрица протеста народа и да се кроз блудно политичење „купи“ време и створи оквир за повампирење овог трулог политичког естаблишмента. Инсистирање на техничкој влади, по логици сличних примера у нашем непосредном окружењу, неминовно води у даље растакање Србије и ако је по искуствима Црне Горе и Македоније неминовно води до уласка државе у НАТО. Све закулисне и правне претпоставке за овај сценарио су већ створене и спроводе се пред нашим очима.
Дакле, још један покушај да се обесмисли Устав Републике Србије. Почело је са „па нећемо се ваљда држати Устава као пијан плота“ и противуставним Бриселским споразумом а завршава се са покушајима режима да земљу гурне у грађански рат исценираним и изрежираним нападима на улицама градова Србије. „Правни“ оквир за овакво понашање режима спроводе они који тврде да се одлуке власти морају спроводити па макар оне биле и противуставне! Тај став није само погрешан већ је и криминалан. Устав морају да поштују сви! Безусловно и безрезервно! То се посебно односи на оне који се налазе на позицијама власти јер је рушење уставно-правног оквира у обиму који стварно угрожава темеље државности могуће само са позиција власти! Због обима, природе, намере и последица оваквих уставорушитељских активности у савременим законодавствима то се јасно зове – велеиздаја!
Управо то нам се и дешава.
Устав је највиши правни акт једне државе. Устав је документ око чијег су се садржаја и непорецивих вредности које устав штити, сложили сви релевантни елементи једног друштва. Зато се кршење устава у савременим државама види као нарушавање уставног поретка и то се онда третира као најтеже могуће кривично дело. Актуелни режим је смишљено, организовано и са јасном намером да се униште елементарне вредности овог друштва систематски кршио устав и тиме починио низ кривичних дела. Почело је са Бриселским споразумом и по природи тако створеног против-уставног стања, то нарушавање устава никада није престало. У евидентном недостатку институција које су на овакво рушење државности Републике Србије требале одавно да реагују, доведен на саму ивицу голог опстанка, обавезу да одбрани устав и државу на себе је преузео слободни народ Србије.
Народ, предвођен најбољим што овај народ има, младошћу, студентима Србије, изашао је на улице и тргове у историјски незабележеном броју и рекао своје – студентски захтеви нису испуњени! Режим мора да оде! Ванредни парламентарни избори – одмах!
Режим је реаговао бруталном силом, уценама, манипулацијама, медијским бљувотинама и удворичким, улизичким замолницама међународним факторима да му се омогући да потраје још мало. Таман толико колико им треба да Србију доведу до тачке са које више нема повратка.
Међутим, услед свима очигледних околности, сада никаква техничка влада није одржива. Народ се неће вратити у јарам и окове само зато што се режим одлучио за још један луциферијански марифетлук. То сада стварно више није могуће ни у једном политичком формату.
Слобода је на дохват руке. Прозор је отворен!
И колико год се сада самозвани трудио, „Вучићу педеру“, сада када је коначно еволуирао у истинито „Ацо шиптаре“ више се никада неће вратити на претходно. Немогуће је. Евентуално, могло би да буде неко „Ацо Вучићу педерошиптаре“ али то није практично за скандирање. Остаће за вечност – „Ацо шиптаре“.
У накарадном духу те исте свеобухватне издаје, сада, када су нам стихире, тропари и богослужење у Високим Дечанима тројезичне са нагласком на албански језик, можда ће и поглавари СПЦ добити заслужене уличне и све-историјске епитете због своје издаје и бесомучног лагања. Камо сада „званично саопштење“ о „целовитости србске цркве“ и „очувању интереса СПЦ на Косову,…“. Камо сада деманти на „Јерусалим…како него Небески, овај патријарх, како него издајник“ кад очигледно не реагујете на стварање албанских митрополија на територији Косова? А не реагујете јер је такво понашање СПЦ управо део „темељног договора“ СПЦ са тзв. државом Косово. Биће ипак да и врхушка СПЦ, као и врхушка режима, у огавном садејству спроводе и потписану и непотписану издају. Сведочимо томе!
Отуда, реченог ради, по адреси наслова па све до ненаписане адресе друга-господина Радченка до кога самозвани не може да добаци ни у умоболним сновима – били смо у праву, зар не? И за временски оквир, и за намере па и за адресе којима ће умоболник да се обрати… Није само зато што је анамнеза његове болести предвидљива већ и што је његов картонски степеник ограничен, с разлогом.
Зато, наслову и свима, опасно је да се у Европи толико дуго гаји један уставорушитељски накот. Опасан је то вирус. Видите како је успешно до потпуног уништења потрошио буквално све тривијалне елементе локалне политике али и како успешно за собом повлачи и међународне адресе. Примитивна демагогија сада потмуло одјекује и по кулоарима белосветских политичких тунела и то више није само пука пошалица на рачун Срба. Идеја о могућем неограниченом и непојмљиво лукративном непоштовању устава метастазира сада у вашим оквирима и прилагођава се вашим циркусима и аренама и гле … ако устав може тако да се не поштује у срцу Европе, ко онда и на основу чега сада и којекуда по свету може да баштини углед неприкосновеног ауторитета? Шта ће се десити кад се осећај снаге и моћи помери из мрачних тунела на све и свакога ко узурпира неку позицију власти?
Ако се једном умнопоремећеном самозванцу дозволи да рушењем устава сам себи да „casus belli“ за рат против сопственог народа – где је онда крај?
Истражите, ја већ јесам, шта тај мисаони ток порађа на улицама Манчестера, Брисела или у подрумима Петрограда?
Ко сада долази по своје а тако се лепо притајио у небитним детаљима и поремећеним умовима?
Чујете ли … ?
Oвај текст је преведен са српског на енглески, немачки и руски језик.