— Piše Branko Veljković —
Raduj se!
Stigle su vesti sa istoka. Smrt će da preživi tvoj zagrljaj.
Nešto poput Kamijevog skoka u ništa usled nedostatka snage da se potpuna tišina premetne u lični sjaj.
Međutim, vesti iz Maroka, nisu baš tako lepe. Nećeš se baš tako obradovati.
Znaš onaj tovar što si naručio u želji da nadomestiš kvartal koji ti nedostaje?
E pa … Od neki dan, nemaš ga više.
Dobronamerni građani su iskusno sačekali da sve lepo stigne, da se premeri, prepakuje, utovari, adresira … Kontingent je uredno spremljen i taman da radost Evrope krene ka tebi, kad ono …
Poštujem smisao za humor i dramsku strategiju dobronamernih građana baš kao i tapas u zabačenim hacijendama u brdima oko Alikantea od neki dan, mada je naglasak bio na nektaru.
Opet, ostaće zapamćeno da će zbog tvoje nedostatnosti (objašnjeno u tekstu „Nedostatan, samozvani vožd od pripizdinu“, od 04.08.2025. godine, brankoveljkovic.com) tuce i po aktivista provesti ozbiljne godine u marokanskom prisilnom boravku. Neko mi reče da su četvorica od uhapšenih šiptari, a ostalo klasična internacionala te da se po pravilima te igre pokušaj takvog upada na tuđu teritoriju može smatrati objavom rata. Ne ide, kažu pregaoci, da se na taj način pokušava popuniti prostor koji nekom drugom pripada, a kom prostoru je odlukom omeđeno činjenje zbog tvoje nedostatnosti. To je poruka koja je prenešena dobrovoljcima iz Maroka, a šta će oni od svega toga preneti do tebe, videćeš. Uglavnom, običaj je da se za gubitak obraća naručiocu. Tako da, očekuj i njih.
U međuvremenu pitaj Bruna sa katuna da pokuša da dođe do prvih izjava koje su od uhapšenih uzete na pomenute okolnosti. Biće ti zanimljivo koga su sve imenovali i koga su naveli kao njima poznatog naručioca „posla“. E sad, pošto Bruno i svi njemu slični nemaju baš ni jedan jedini kanal koji mojoj bradi nije odavno poznat, ostaje da u nekom momentu pustimo te izjave onom ko prvi stigne do mene ili nas. Red je da i mi opet napravimo nekog novog generala. Trebaće novoj Srbiji.
U duhu onoga čime misliš da umeš da vladaš pomenuo si skoro borbu protiv klana, jednog klana. Ne zato što postoji samo taj klan, već zato što opet želiš da ih zavadiš do smrti i krvi, da ih okreneš jedne na druge, ne bi li oni međusobno završili „posao“ koji ti priželjkuješ da neko uradi. Usput bi voleo da nestanu i mnogi neprijatni svedoci svih tvojih nepodopština, a u opštem metežu i još neki koji ti smetaju. Zato bi i da okupiš raznorazne po Srbiji i da ih učiniš „bitnim“, kao da to tako može da ide. Priča se da je jedan od sveže trasiranih pre neki dan pretio visokom službeniku kriminalističke policije tako što mu je pominjao decu i porodicu. Službenik je o tome obavestio direkciju policije i zatražio je da odmah bude premešten na drugo radno mesto. Direkcija policije je stala na stranu sveže trasiranog i službenik policije će biti premešten.
Prljavo, jako prljavo samozvani.
Sve to prljavo te i čini tako predvidljivim ali i brbljivim u snu. Košmari. Predvidljiv si jer Azazel ne razara mačem, već ispunjavanjem nakaradnih želja i poriva. A ti si prepun nakaradnih želja i motiva. Što se tiče tvojih košmara, („U ime svih nas, običnih, pišem“ — tekst objavljen na ovom sajtu, od istog autora 15.06.2024. godine) o njima sam davno pisao u želji da nešto shvatiš i da se za pomoć i spas obratiš Bogu. U tami spuštenih kapaka lako se vrati svako zlo koje si ljudima naneo. A ti nanosiš zlo celom jednom narodu. Neki u takvim košmarima viđaju glave od svetla. Silom prilika, ne tvoje volje, u poslednje vreme si puno toga naučio. Vidiš kako su te ovi tekstovi više naučili od 42 knjige i sve te kartonske ezoterije smišljene za takve kao što si ti. Ali džaba, ti i dalje ne razumeš ko procenjuje ono što ti želiš da proglasiš za stvarno.
To sa kvartalom, Marokom i tapasom iz okoline Alikantea je moralo da se desi a ovo sa ALBSER (ALBSER) je penologija, sada zbog CN1-a koji si u želji da ih otruješ bacio na studente i narod u Novom Sadu.
Dakle, ALBSER je projekat, buduće pravno lice koje je osmislio samozvani zarad reorganizacije procesa plasmana očekivanih investicija sa zapada i onih stečenih kriminalom, koji projekat je zamišljen kao „dokaz“ da novo vreme, vreme sveopšteg mira, funkcioniše dobro po građane. U pitanju je firma koja integriše albanske i srbske građevinske kompanije zarad izvođenja krupnih i budžetski finansiranih radova pre svega na teritoriji „Otvorenog Balkana“. Dakle, ALBSER je predviđen da profunkcioniše nakon opšteg haosa koji „lideri“ Albanije i Srbije spremaju, u koji haos lako može da se „smesti“ i jedan mali, prljavi, dogovoreni rat, te da se onda kroz volšebni sveobuhvatni „mir“ ponude i sveobuhvatna „rešenja“ koja će namučeni narod u muci da prepozna kao spasonosna, a političare kao „sposobne“. Dakle, narodu koji je predviđen za odstrel se opet sprema niskobudžetna pogibija kraćeg trajanja a lokalnim građevincima reintegracija u veliki poslovni sistem. Dakle, građevinci, vi ste do sada u ovom kriminalizovanom, koruptivnom društvu jako dobro po vas funkcionisali ali sa ovim projektom samozvani vas tera ili da se asimilujete ili da nestanete. On nije mafijaš pa da razume mesto i zahvat koji mu „pripadaju“, te da se u skladu sa tim i ponaša, on je samo jedan uplašeni uličar koji takve granice ne ume da odredi ni sebi ni podređenima. Zato, ako je po dvojici samozvanih iz Srbije i Albanije, građevinci, spremite se za „dobrovoljno“ prepuštanje svojih građevinskih kompanija novostvorenom kiklopu — ALBSER-u.
U ovome, sa albanske strane pregovarač je izvesni Fatmir Kubalj, koji slovi za čoveka Vetona Suroia. Veton očigledno nije dovoljno informisan o virusu koji sa sobom nosi samozvani, ali to ga i pored njegove poznate sposobnosti za adaptaciju i poslovične praktičnosti ipak ne opravdava. Veton je svakako najeminentniji intelektualac svog jezičkog područja ali ALBSER sa samozvanim nije odobren. Ako Vetonu omogućim da se seti inženjera, shvatiće i on koliko sam u pravu. Jer upravo je od inženjera toliko toga naučio što jeste bilo u duhu tog vremena ali i uzajamnog odnosa. Razumem potrebu da se kanališu obimne američke investicije kojima se nadate kao i objektivno stanje sa radnom snagom i građevinskim kapacitetima u regionu ali sa samozvanim se više ne posluje. Nije dobro da se ciklus — milioni za neke, a šargarepe za narod, nastavi u nedogled. Ne može više tako.
Otuda, uvid u „rane radove“ može da otvori razloge za disciplinu za ubuduće. Sećamo se pozicije Mahmuta Bakalija, Ibrahima Rugove, Vetona Suroia i drugih u ložama Prištine, Peći i Prizrena, koje su sve bile „pod“ ložom Srbije. Sećamo se i uzajamnih vrlo prisnih odnosa sa tamo na isti način prisutnim vladikama, biznismenima, bezbednjacima srbske nacionalnosti… Sećamo se i da je Behgjet Isa Pacolli (Behđet Pacolli) izričito tražio da bude u loži u Prištini, ali to je sve bilo zbog spoznaje kakva se pijaca sa teritorijama sprema i ličnog pozicioniranja a ne zbog ljubavi prema zemlji i narodu. Dakle, sa istom ljubavlju ste svoje profane sunarodnike dogovorno gurnuli u rat baš kao što je to učinio i tadašnji politički Beograd. Upućenima je poznat i jedan vrlo smislen predlog iz tog vremena koji je garantovao mir, očuvanje Srbije kao i političke i druge pozicije za predstavnike svih manjina u tadašnjoj Jugoslaviji a koji predlog su svi imenovani prihvatili. Taj predlog je poimence inkorporirao sve pomenute, pa i sve koje oni predlože, sve do najviših državnih pozicija. Međutim, predlog je umobolni politički Beograd odbio i bilo je šta je bilo. Međutim, ostaje da se narodu Albanije i ljudima koji žive u našoj južnoj pokrajini Kosovu i Metohiji objasni puno toga. Recimo, ko je zapravo „naručio“ likvidaciju Adema Jašarija i zašto? Po prirodi te spoznaje moglo bi da se priča i o tome ko je sve pitan o tome i ko je sve dao saglasnost da se to dogodi. Novi politički lideri željni svog prostora mogli bi sve to da iskoriste za vrlo dramatičan lični uspon nauštrb kompromitovanih „starih“ kadrova. Posebno ako bi im objasnio osnove, ono što mnogima fali – metodologiju novog vremena i novoustanovljene „tehničke“ zahteve koji se smatraju neophodnima za znati. Tim činom bi stvorio potpuno novu i vrlo integrisanu platformu mladih političara celog regiona koji bi zbog svega iznetog bili neobično visoko motivisani da participiraju u onom što neminovno sledi. Tako bi ceo stari narativ jednostavno — nestao. Zbog sveopšte gluposti i konstantne nedostatnosti balkanskog političkog taloga, možda na kraju i to uradim.
O tome, za sada, toliko.
Sa samozvanim se ne posluje!
Ovo oko poslovanja sa samozvanim odnosi se i na sve vlastiugodne sadašnje i buduće nosioce takozvanog „srednjeg puta“ koji „srednji put“ bi sada režim perfidno da formira na političkoj sceni Srbije, sve u nadi da će na taj način otupiti oštricu i umanjiti ogromnu snagu studentskog pokreta.
Dakle, vama, „srednjašima“ blagovremeno, sada kažem — nema srednjeg puta!
Ili ste da se izdajnički režim sruši ili niste. Stvari su sada potpuno jasne, više nema alternativa, demagogije, verbalne onanije. Postoji samo studentska lista i kandidati koji prihvataju načela studentskog programa!
Onima koji vas poznaju, a moj krug blagih ljudi vas odlično poznaje sa obe strane ogledala, znaju da sem ogavnog politikanstva svi vi nikada niste radili ništa za Srbiju i njen narod, već isključivo za svoje lukrativne potrebe i primitivne instinkte. Vaše ideološke odrednice su vazda bile lažne, a vaše javno delovanje pogubno po narod i državu.
Tako da i ovaj put izgleda da niste shvatili poentu — Srbija može i treba da bude celovita!
Zarad pune slike, za vas koji mislite da u maniru „zato što sam pametan“ možete da zloupotrebljavate prozor koji je otvoren za Srbiju, ispričaću vam jednu priču.
Kada je posle afere Watergate i smene Richarda Milhousa Nixona inženjer boravio u SAD prezentovan mu je koncept upravljanja tako obimnim i globalnim sistemom kakve su SAD. Upućeni, zvaćemo ga dodeljenim imenom Džeremaja, dobro je razumeo momentum u kome se našla država i odlučio je da „igračima“ prezentuje neka nova rešenja koja su podrazumevala i neka nova kadrovska rešenja. Stavio je pred svoje sagovornike šahovsku tablu i poređao sve figure u osnovni poredak. Onda je izneo svoje predloge i tražio je od prisutnih da se na rečeno izjasne. Počeli su da se svađaju međusobno, da negoduju na predložena kadrovska rešenja i predloge. Džeremaja ih je pristojno saslušao i onda ih je mirnim glasom upitao: „Je l’ to vaše konačno mišljenje? Ne slažete se oko ovoga?“. Prisutni su potvrdili da se sa predlozima ne slažu. Džeremaja je onda jednim potezom ruke porušio i sa table sklonio sve figure. I crne i bele. Ostala je samo prazna tabla. Onda im se opet obratio: „Vaše karijere će ostati na nivou gde ste sada“. Tada su usplahireni sagovornici pokušali da mu objasne da nisu tako mislili, da ima još prostora za razgovor … Džeremaja im je odlučno odgovorio kratko: „Nema. Razgovor je završen“. Odmah je formirana sledeća grupa koja je sve sugestije prihvatila i takva postavka stvari, tako formirana šahovska tabla sa novim crnim i belim figurama, delovala je sve do 1996. godine. SAD su u skladu sa svojim planom i zadacima funkcionisale savršeno. Tada formirana grupa je, opet u skladu sa svojim mandatom i zaduženjima, formirala sledeću postavku figura, ali niko od tada više nikada nije smetnuo sa uma da Džeremaja može jednim potezom ruke da izbriše SVE.
Zato, svi politikanti, zapamtite dok je vreme! Napravili smo šahovsku tablu. Ta tabla pripada SRBIJI!
Nemojte da sumnjate da možemo da napravimo i potpuno nove figure. To je nemerljivo lakši posao od pravljenja table.
Što se tiče objave „Sputnjika“ o naknadnoj pameti ruskog SVR-a i o „srpskom Majdanu“ i nasrtljivim „elitama Evrope“, čudi me gde vam je bila ta pamet i svest o istim tim „elitama“ dok se samozvani grlio sa svima njima na preplaćenim druženjima, što zapravo čini i sada, dok je primao i dočekivao svu Soroševu političku i biološku decu, postavljao ih na rukovodeća mesta u Srbiji, dok je „srbovao“ sa Blerom, Kušnerom, Klintonom, ili dok je „zato što sam pametan“ direktno finansirao klan koji je bombardovao Srbiju kao protiv kandidata Donaldu Trampu na izborima u SAD? Je l’ vam zasmetalo kada je sa Gerhardom Šrederom 24. marta 2017. godine, na godišnjicu otpočinjanja bombardovanja Jugoslavije, upriličio partijski skup SNS-a u beogradskoj „Areni“? Je l’ vam zasmetao ideolog bombardovanja Srbije na mitingu SNS-a, partije u čijem ste formiranju i vi učestvovali? Uostalom, kako gledate na „rad“ tih istih „elita“ u bivšim državama lagera – Bugarska, Rumunija, Mađarska koje su sve do jedne, uz vaše odobrenje, a doćićemo i do toga, postale članice NATO? Ili, ako hoćete, kako gledate na aktivnosti istih tih „elita“ u Rusiji?
Kako se u to „rusovanje“ i „srbovanje“ sada uklapa glamurozno druženje supruge samozvanog sa prvim damama istih tih „elita“ u Kijevu ili kako gledate na sve to kad pobrojavate tone i tone vojne opreme koju je opremu samozvani izvezao u Ukrajinu? Razumem da sada treba opravdati sva katastrofalna kadrovska „rešenja“ u regionu i sve te silne neupotrebljive ali podobne „male Ruse“, bahaćenje i aroganciju „podmazanu“ sa milijardama u „talovima“ lokalnih podobnih kreatura sa ruskim „faktorom“ i virus samozvanog koji se po prirodi straha od koga je virus sačinjen sada skuplja i po podrumima nekih građevina na istoku. Razumem i da ste u teranju da Srbiju što pre uterate u dogovore koje ste vi sklapali u naše ime, ali zašto toliko radite na tome da vas narod omrzne? Uostalom, Ukrajinski majdan … Je l’ on uspeo jer ste vi u tome učestvovali ili nije uspeo zato što ste tako isprogramirali početak i kraj Ukrajine?
Srbija se u te procese nije mešala. Rekao sam davno da je to unutrašnje pitanje Rusije.
Iz ugla građana Srbije, bilo bi lepo da nam „ruski faktor“ objasni i naprasno prisustvo ruskih privrednih i drugih subjekata u procesu izgradnje nove energetske mreže na KiM, koja je uvezana sa mrežom iz Albanije, a koja će biti i energetska mreža u Makedoniji. Je l’ to možda deo konačne političke slike Balkana u kome će se velika Albanija i velika Bugarska konačno „sresti“ na Vardaru? Biće da to sve ide preko projekta „Otvoreni Balkan“ i preko finansijskih institucija tzv. države Kosovo, koje, Kosovo, država Rusija ne priznaje ali ipak jako dobro sarađuju!?!.
Otkuda sada naprasno tako lukrativna prisnost ruskih privrednih interesa sa ne-Srbskim elementima čak i na teritorijama koje još uvek ruska zvanična politika smatra Srbskim? Otkuda i tako laka uklopivost ruskih interesa u omražene projekte zapadnih interesnih sfera na Balkanu?
Za razvijanje punog kapaciteta te ljubavi sada je potrebno samo da samozvani ili neko sličan njemu dovrši proces eutanazije Srbije do kraja, recimo prijemom tzv. države Kosovo u UN. Onda će sav taj politički protivprirodni blud naprasno da postane — legalan. Srbija će postati pašaluk a svi okolo nje će konačno poneti svoj epitet „veliki“ u svojim najekstenzivnijim nacionalnim maštarijama.
Biće da je dogovoreno rastakanje srbskih institucija na Kosovu i predavanje nadležnosti Srbije u organizaciji izdajnika samozvanog sada konačno dobija punu sliku. U opisanom slučaju to se posebno odnosi na predavanje nadležnosti u okviru elektroprivrede Kosova i poklanjanje materijalno-tehničkih resursa koje je na teritoriji svoje južne pokrajine gradila Republika Srbija decenijama. Otuda, što bi rekli omraženi imperijalisti, pratićemo tokove novca, baš kao što predlažu i studenti. A što mi je davno rekao moj deda — Ako ne znaš ko je rat počeo, samo prati ko na kraju ima korist od rata.
Uostalom, kada je lamentiranje o novembru u Srbiji u pitanju, zakasnili ste. Ovde se već i portiri naveliko „tempiraju“ i nude za „nova lica“ Srbije posle samozvanog.
Kasno je i da mu pravite „junačku“ odstupnicu. Razumem da je uplatio sve moguće kotizacije, ali za ovaj narod on više nikada neće biti ništa više od „Aco šiptare“. Tako će biti tretirani i svi oni koji mu budu ponudili utočište ili spas od zasluženog krivičnog postupka.
U svemu tome zaboravili ste da je 1. novembar dan na koji se navršava puna godina od kada je režimska korupcija u kojoj su učestvovale i kompanije pod ruskom „šapom“ kao i privrednici odavno inkorporirani u ruske poslovne sisteme, koštala života 16 živih duša. Zapravo 17, jer je jedna od stradalih devojaka bila u blagoslovenom stanju. I tu je ta užasavajuća, mračna paradigma svega što ovaj režim čini — odluke koje donosi, poteze koje vuče izdajnički režim ubijaju i još nerođenu decu Srbije, jer su sve te odluke takve da nanose ogromnu štetu i svim sledećim generacijama.
Zato je ovaj režim tog dana već pao.
Ono što vi sada radite je pokušaj da spasete sebe, a ne režim. I ne ide vam baš najbolje.
Davno, na jednom putovanju na kome nisam bio, u pauzi predstave u Baljšoj teatru, jedan moj ruski kolega, dobronameran i više nego duplo stariji od mene, ozbiljan, utemeljen, upućen, tražio je reči da mi objasni koliko može o tome šta je to ruska politika. Posle nekog vremena, pogledao me je direktno u oči i rekao mi je: „Jako je teško, nama Rusima, da volimo Rusiju. A bez nje, umrli bi“.
Posle sam dugo razmišljao zašto u svakom Rusu koga sam upoznao može da živi samo divni Jesenjin ili samo rascepani Raskoljnikov, ali o tome u nekoj knjizi koju pišem, nije za ovakav tekst.
U maniru ovog izdajničkog režima, nikako drugačije, može da se razume i niz drugih procesa. Neki dan je na mrežama objavljeno da Ministarstvo pravde Srbije predlaže izmene Krivičnog zakonika kojima bi se uvelo krivično delo — obljuba bez pristanka, kao lakši oblik silovanja. Predviđena kazna bi u skladu sa „lakšim oblikom“ bila od 3 do 12 godina zatvora. Javnost će tek da se uskomeša i ovim povodom, ali valja da objasnimo povod, razlog, zašto je ovako nešto nekome palo na pamet da učini.
Prema istraživanjima koja nisu javno objavljena, spremite se za šok, od svih migranata iz zemalja koje ne poznaju slobodu žene kao što to, barem deklarativno, neguje Evropa, samo 3% tokom svog boravka u državama Evrope, nije pokušalo ili izvršilo silovanje! Dakle, 97% migranata je barem jednom pokušalo ili izvršilo silovanje! U ovu užasavajuću statistiku nisu uključene svakodnevne nepristojnosti, vulgarnosti i vređanja kojima su žene Evrope izložene na ulicama svojih gradova.
Naravno da Evropljani nisu ništa manje skloni svim vrstama nasilja od migranata, ali ovde nije reč o predispoziciji za tako nešto, jer sam čin silovanja je uvek delo umobolnog čoveka bez obzira na veru, rasu ili šta god, već je ovde reč o stvaranju osećaja nekažnjivosti kod jednog vrlo agresivnog, novouseljenog dela Evropske populacije. Ideja da se i za takvo krivično delo može proći nekažnjeno pretvorila se u pandemiju nekažnjenog nasilja prema slabijem polu u velikom broju evropskih gradova.
Zbog nakaradne politike evropskih zemalja prema sopstvenom stanovništvu, uključujući i našu zemlju, migranti u ogromnom broju slučajeva uopšte ne odgovaraju za učinjeno krivično delo, niti snose bilo kakve druge posledice. Čak ni deportaciju. Pravosudni i represivni sistemi u brojnim zemljama Evrope čak nalažu da se umesto silovatelja privodi i „tretira“ žrtva, silovana osoba, sa sve otvorenom prinudom da se o učinjenom zločinu „ćuti“ pod pretnjom tužbi za „uznemiravanje javnosti“. Kada su shvatili da za ovo, ali i za mnoga druga krivična dela, uopšte ne odgovaraju, migranti su počeli da se ponašaju kao razularene bande koje zbog njihovih aktivnosti niko ne progoni niti procesuira. Postoje razlozi zbog kojih se sve to dešava o kojima ću nekom drugom prilikom, ali državni sistemi koji su trebali svemu tome da se suprotstavljaju paralisani su političkim odlukama i potpunim odsustvom profesionalnog integriteta i bilo kakve lične hrabrosti svih nadležnih državnih službenika. Baš kao i kod nas. Svi državni službenici i dalje „samo rade svoj posao“ pa makar im i sam đavo propisao pravila rada.
Nakaradni politički sistemi stvorili su brojne pretpostavke da sve to bude tako, a jedna od tih pretpostavki je i pravna pretpostavka. Otuda je ovaj predlog zakona zapravo uvod u „blagonaklonu“ politiku zakonodavca prema siledžijama i nasilnicima, a sve u duhu „evropskih“ vrednosti i sveopšteg trenda o inkluzivnosti. Oni koji su dali nalog da se ovakav predlog nađe u zakonskoj proceduri odlično znaju čemu će to da služi i na koga će da se odnosi.
Dakle, ako je po njima, silovanje će biti — po zakonu!
Otuda, ponovićemo opet svi — Studenti su u pravu!
Studentski zahtevi nisu ispunjeni!
Vaspostavimo Ustav Republike Srbije!
- CN → gas, bojni otrov ↩︎
Ovaj tekst je preveden sa srpskog na engleski, ruski i nemački jezik.