— Пише Бранко Вељковић —
Радуј се!
Стигле су вести са истока. Смрт ће да преживи твој загрљај.
Нешто попут Камијевог скока у ништа услед недостатка снаге да се потпуна тишина преметне у лични сјај.
Међутим, вести из Марока, нису баш тако лепе. Нећеш се баш тако обрадовати.
Знаш онај товар што си наручио у жељи да надоместиш квартал који ти недостаје?
Е па … Од неки дан, немаш га више.
Добронамерни грађани су искусно сачекали да све лепо стигне, да се премери, препакује, утовари, адресира … Контингент је уредно спремљен и таман да радост Европе крене ка теби, кад оно …
Поштујем смисао за хумор и драмску стратегију добронамерних грађана баш као и тапас у забаченим хацијендама у брдима око Аликантеа од неки дан, мада је нагласак био на нектару.
Опет, остаће запамћено да ће због твоје недостатности (објашњено у тексту „Недостатан, самозвани вожд од припиздину“, од 04.08.2025. године, brankoveljkovic.com) туце и по активиста провести озбиљне године у мароканском присилном боравку. Неко ми рече да су четворица од ухапшених шиптари, а остало класична интернационала те да се по правилима те игре покушај таквог упада на туђу територију може сматрати објавом рата. Не иде, кажу прегаоци, да се на тај начин покушава попунити простор који неком другом припада, а ком простору је одлуком омеђено чињење због твоје недостатности. То је порука која је пренешена добровољцима из Марока, а шта ће они од свега тога пренети до тебе, видећеш. Углавном, обичај је да се за губитак обраћа наручиоцу. Тако да, очекуј и њих.
У међувремену питај Бруна са катуна да покуша да дође до првих изјава које су од ухапшених узете на поменуте околности. Биће ти занимљиво кога су све именовали и кога су навели као њима познатог наручиоца „посла“. Е сад, пошто Бруно и сви њему слични немају баш ни један једини канал који мојој бради није одавно познат, остаје да у неком моменту пустимо те изјаве оном ко први стигне до мене или нас. Ред је да и ми опет направимо неког новог генерала. Требаће новој Србији.
У духу онога чиме мислиш да умеш да владаш поменуо си скоро борбу против клана, једног клана. Не зато што постоји само тај клан, већ зато што опет желиш да их завадиш до смрти и крви, да их окренеш једне на друге, не би ли они међусобно завршили „посао“ који ти прижељкујеш да неко уради. Успут би волео да нестану и многи непријатни сведоци свих твојих неподопштина, а у општем метежу и још неки који ти сметају. Зато би и да окупиш разноразне по Србији и да их учиниш „битним“, као да то тако може да иде. Прича се да је један од свеже трасираних пре неки дан претио високом службенику криминалистичке полиције тако што му је помињао децу и породицу. Службеник је о томе обавестио дирекцију полиције и затражио је да одмах буде премештен на друго радно место. Дирекција полиције је стала на страну свеже трасираног и службеник полиције ће бити премештен.
Прљаво, јако прљаво самозвани.
Све то прљаво те и чини тако предвидљивим али и брбљивим у сну. Кошмари. Предвидљив си јер Азазел не разара мачем, већ испуњавањем накарадних жеља и порива. А ти си препун накарадних жеља и мотива. Што се тиче твојих кошмара, („У име свих нас, обичних, пишем“ — текст објављен на овом сајту, од истог аутора 15.06.2024. године) о њима сам давно писао у жељи да нешто схватиш и да се за помоћ и спас обратиш Богу. У тами спуштених капака лако се врати свако зло које си људима нанео. А ти наносиш зло целом једном народу. Неки у таквим кошмарима виђају главе од светла. Силом прилика, не твоје воље, у последње време си пуно тога научио. Видиш како су те ови текстови више научили од 42 књиге и све те картонске езотерије смишљене за такве као што си ти. Али џаба, ти и даље не разумеш ко процењује оно што ти желиш да прогласиш за стварно.
То са кварталом, Мароком и тапасом из околине Аликантеа је морало да се деси а ово са АЛБСЕР (ALBSER) је пенологија, сада због CN1-а који си у жељи да их отрујеш бацио на студенте и народ у Новом Саду.
Дакле, АЛБСЕР је пројекат, будуће правно лице које је осмислио самозвани зарад реорганизације процеса пласмана очекиваних инвестиција са запада и оних стечених криминалом, који пројекат је замишљен као „доказ“ да ново време, време свеопштег мира, функционише добро по грађане. У питању је фирма која интегрише албанске и србске грађевинске компаније зарад извођења крупних и буџетски финансираних радова пре свега на територији „Отвореног Балкана“. Дакле, АЛБСЕР је предвиђен да профункционише након општег хаоса који „лидери“ Албаније и Србије спремају, у који хаос лако може да се „смести“ и један мали, прљави, договорени рат, те да се онда кроз волшебни свеобухватни „мир“ понуде и свеобухватна „решења“ која ће намучени народ у муци да препозна као спасоносна, а политичаре као „способне“. Дакле, народу који је предвиђен за одстрел се опет спрема нискобуџетна погибија краћег трајања а локалним грађевинцима реинтеграција у велики пословни систем. Дакле, грађевинци, ви сте до сада у овом криминализованом, коруптивном друштву јако добро по вас функционисали али са овим пројектом самозвани вас тера или да се асимилујете или да нестанете. Он није мафијаш па да разуме место и захват који му „припадају“, те да се у складу са тим и понаша, он је само један уплашени уличар који такве границе не уме да одреди ни себи ни подређенима. Зато, ако је по двојици самозваних из Србије и Албаније, грађевинци, спремите се за „добровољно“ препуштање својих грађевинских компанија новоствореном киклопу — АЛБСЕР-у.
У овоме, са албанске стране преговарач је извесни Фатмир Кубаљ, који слови за човека Ветона Суроиа. Ветон очигледно није довољно информисан о вирусу који са собом носи самозвани, али то га и поред његове познате способности за адаптацију и пословичне практичности ипак не оправдава. Ветон је свакако најеминентнији интелектуалац свог језичког подручја али АЛБСЕР са самозваним није одобрен. Ако Ветону омогућим да се сети инжењера, схватиће и он колико сам у праву. Јер управо је од инжењера толико тога научио што јесте било у духу тог времена али и узајамног односа. Разумем потребу да се каналишу обимне америчке инвестиције којима се надате као и објективно стање са радном снагом и грађевинским капацитетима у региону али са самозваним се више не послује. Није добро да се циклус — милиони за неке, а шаргарепе за народ, настави у недоглед. Не може више тако.
Отуда, увид у „ране радове“ може да отвори разлоге за дисциплину за убудуће. Сећамо се позиције Махмута Бакалија, Ибрахима Ругове, Ветона Суроиа и других у ложама Приштине, Пећи и Призрена, које су све биле „под“ ложом Србије. Сећамо се и узајамних врло присних односа са тамо на исти начин присутним владикама, бизнисменима, безбедњацима србске националности… Сећамо се и да је Behgjet Isa Pacolli (Behđet Pacolli) изричито тражио да буде у ложи у Приштини, али то је све било због спознаје каква се пијаца са територијама спрема и личног позиционирања а не због љубави према земљи и народу. Дакле, са истом љубављу сте своје профане сународнике договорно гурнули у рат баш као што је то учинио и тадашњи политички Београд. Упућенима је познат и један врло смислен предлог из тог времена који је гарантовао мир, очување Србије као и политичке и друге позиције за представнике свих мањина у тадашњој Југославији а који предлог су сви именовани прихватили. Тај предлог је поименце инкорпорирао све поменуте, па и све које они предложе, све до највиших државних позиција. Међутим, предлог је умоболни политички Београд одбио и било је шта је било. Међутим, остаје да се народу Албаније и људима који живе у нашој јужној покрајини Косову и Метохији објасни пуно тога. Рецимо, ко је заправо „наручио“ ликвидацију Адема Јашарија и зашто? По природи те спознаје могло би да се прича и о томе ко је све питан о томе и ко је све дао сагласност да се то догоди. Нови политички лидери жељни свог простора могли би све то да искористе за врло драматичан лични успон науштрб компромитованих „старих“ кадрова. Посебно ако би им објаснио основе, оно што многима фали – методологију новог времена и новоустановљене „техничке“ захтеве који се сматрају неопходнима за знати. Тим чином би створио потпуно нову и врло интегрисану платформу младих политичара целог региона који би због свега изнетог били необично високо мотивисани да партиципирају у оном што неминовно следи. Тако би цео стари наратив једноставно — нестао. Због свеопште глупости и константне недостатности балканског политичког талога, можда на крају и то урадим.
О томе, за сада, толико.
Са самозваним се не послује!
Ово око пословања са самозваним односи се и на све властиугодне садашње и будуће носиоце такозваног „средњег пута“ који „средњи пут“ би сада режим перфидно да формира на политичкој сцени Србије, све у нади да ће на тај начин отупити оштрицу и умањити огромну снагу студентског покрета.
Дакле, вама, „средњашима“ благовремено, сада кажем — нема средњег пута!
Или сте да се издајнички режим сруши или нисте. Ствари су сада потпуно јасне, више нема алтернатива, демагогије, вербалне онаније. Постоји само студентска листа и кандидати који прихватају начела студентског програма!
Онима који вас познају, а мој круг благих људи вас одлично познаје са обе стране огледала, знају да сем огавног политиканства сви ви никада нисте радили ништа за Србију и њен народ, већ искључиво за своје лукративне потребе и примитивне инстинкте. Ваше идеолошке одреднице су вазда биле лажне, а ваше јавно деловање погубно по народ и државу.
Тако да и овај пут изгледа да нисте схватили поенту — Србија може и треба да буде целовита!
Зарад пуне слике, за вас који мислите да у маниру „зато што сам паметан“ можете да злоупотребљавате прозор који је отворен за Србију, испричаћу вам једну причу.
Када је после афере Watergate и смене Richarda Milhousа Nixona инжењер боравио у САД презентован му је концепт управљања тако обимним и глобалним системом какве су САД. Упућени, зваћемо га додељеним именом Џеремаја, добро је разумео моментум у коме се нашла држава и одлучио је да „играчима“ презентује нека нова решења која су подразумевала и нека нова кадровска решења. Ставио је пред своје саговорнике шаховску таблу и поређао све фигуре у основни поредак. Онда је изнео своје предлоге и тражио је од присутних да се на речено изјасне. Почели су да се свађају међусобно, да негодују на предложена кадровска решења и предлоге. Џеремаја их је пристојно саслушао и онда их је мирним гласом упитао: „Је л’ то ваше коначно мишљење? Не слажете се око овога?“. Присутни су потврдили да се са предлозима не слажу. Џеремаја је онда једним потезом руке порушио и са табле склонио све фигуре. И црне и беле. Остала је само празна табла. Онда им се опет обратио: „Ваше каријере ће остати на нивоу где сте сада“. Тада су усплахирени саговорници покушали да му објасне да нису тако мислили, да има још простора за разговор … Џеремаја им је одлучно одговорио кратко: „Нема. Разговор је завршен“. Одмах је формирана следећа група која је све сугестије прихватила и таква поставка ствари, тако формирана шаховска табла са новим црним и белим фигурама, деловала је све до 1996. године. САД су у складу са својим планом и задацима функционисале савршено. Тада формирана група је, опет у складу са својим мандатом и задужењима, формирала следећу поставку фигура, али нико од тада више никада није сметнуо са ума да Џеремаја може једним потезом руке да избрише СВЕ.
Зато, сви политиканти, запамтите док је време! Направили смо шаховску таблу. Та табла припада СРБИЈИ!
Немојте да сумњате да можемо да направимо и потпуно нове фигуре. То је немерљиво лакши посао од прављења табле.
Што се тиче објаве „Спутњика“ о накнадној памети руског СВР-а и о „српском Мајдану“ и насртљивим „елитама Европе“, чуди ме где вам је била та памет и свест о истим тим „елитама“ док се самозвани грлио са свима њима на преплаћеним дружењима, што заправо чини и сада, док је примао и дочекивао сву Сорошеву политичку и биолошку децу, постављао их на руководећа места у Србији, док је „србовао“ са Блером, Кушнером, Клинтоном, или док је „зато што сам паметан“ директно финансирао клан који је бомбардовао Србију као против кандидата Доналду Трампу на изборима у САД? Је л’ вам засметало када је са Герхардом Шредером 24. марта 2017. године, на годишњицу отпочињања бомбардовања Југославије, уприличио партијски скуп СНС-а у београдској „Арени“? Је л’ вам засметао идеолог бомбардовања Србије на митингу СНС-а, партије у чијем сте формирању и ви учествовали? Уосталом, како гледате на „рад“ тих истих „елита“ у бившим државама лагера – Бугарска, Румунија, Мађарска које су све до једне, уз ваше одобрење, а доћићемо и до тога, постале чланице НАТО? Или, ако хоћете, како гледате на активности истих тих „елита“ у Русији?
Како се у то „русовање“ и „србовање“ сада уклапа гламурозно дружење супруге самозваног са првим дамама истих тих „елита“ у Кијеву или како гледате на све то кад побројавате тоне и тоне војне опреме коју је опрему самозвани извезао у Украјину? Разумем да сада треба оправдати сва катастрофална кадровска „решења“ у региону и све те силне неупотребљиве али подобне „мале Русе“, бахаћење и ароганцију „подмазану“ са милијардама у „таловима“ локалних подобних креатура са руским „фактором“ и вирус самозваног који се по природи страха од кога је вирус сачињен сада скупља и по подрумима неких грађевина на истоку. Разумем и да сте у терању да Србију што пре утерате у договоре које сте ви склапали у наше име, али зашто толико радите на томе да вас народ омрзне? Уосталом, Украјински мајдан … Је л’ он успео јер сте ви у томе учествовали или није успео зато што сте тако испрограмирали почетак и крај Украјине?
Србија се у те процесе није мешала. Рекао сам давно да је то унутрашње питање Русије.
Из угла грађана Србије, било би лепо да нам „руски фактор“ објасни и напрасно присуство руских привредних и других субјеката у процесу изградње нове енергетске мреже на КиМ, која је увезана са мрежом из Албаније, а која ће бити и енергетска мрежа у Македонији. Је л’ то можда део коначне политичке слике Балкана у коме ће се велика Албанија и велика Бугарска коначно „срести“ на Вардару? Биће да то све иде преко пројекта „Отворени Балкан“ и преко финансијских институција тзв. државе Косово, које, Косово, држава Русија не признаје али ипак јако добро сарађују!?!.
Откуда сада напрасно тако лукративна присност руских привредних интереса са не-Србским елементима чак и на територијама које још увек руска званична политика сматра Србским? Откуда и тако лака уклопивост руских интереса у омражене пројекте западних интересних сфера на Балкану?
За развијање пуног капацитета те љубави сада је потребно само да самозвани или неко сличан њему доврши процес еутаназије Србије до краја, рецимо пријемом тзв. државе Косово у УН. Онда ће сав тај политички противприродни блуд напрасно да постане — легалан. Србија ће постати пашалук а сви около ње ће коначно понети свој епитет „велики“ у својим најекстензивнијим националним маштаријама.
Биће да је договорено растакање србских институција на Косову и предавање надлежности Србије у организацији издајника самозваног сада коначно добија пуну слику. У описаном случају то се посебно односи на предавање надлежности у оквиру електропривреде Косова и поклањање материјално-техничких ресурса које је на територији своје јужне покрајине градила Република Србија деценијама. Отуда, што би рекли омражени империјалисти, пратићемо токове новца, баш као што предлажу и студенти. А што ми је давно рекао мој деда — Ако не знаш ко је рат почео, само прати ко на крају има корист од рата.
Уосталом, када је ламентирање о новембру у Србији у питању, закаснили сте. Овде се већ и портири навелико „темпирају“ и нуде за „нова лица“ Србије после самозваног.
Касно је и да му правите „јуначку“ одступницу. Разумем да је уплатио све могуће котизације, али за овај народ он више никада неће бити ништа више од „Ацо шиптаре“. Тако ће бити третирани и сви они који му буду понудили уточиште или спас од заслуженог кривичног поступка.
У свему томе заборавили сте да је 1. новембар дан на који се навршава пуна година од када је режимска корупција у којој су учествовале и компаније под руском „шапом“ као и привредници одавно инкорпорирани у руске пословне системе, коштала живота 16 живих душа. Заправо 17, јер је једна од страдалих девојака била у благословеном стању. И ту је та ужасавајућа, мрачна парадигма свега што овај режим чини — одлуке које доноси, потезе које вуче издајнички режим убијају и још нерођену децу Србије, јер су све те одлуке такве да наносе огромну штету и свим следећим генерацијама.
Зато је овај режим тог дана већ пао.
Оно што ви сада радите је покушај да спасете себе, а не режим. И не иде вам баш најбоље.
Давно, на једном путовању на коме нисам био, у паузи представе у Баљшој театру, један мој руски колега, добронамеран и више него дупло старији од мене, озбиљан, утемељен, упућен, тражио је речи да ми објасни колико може о томе шта је то руска политика. После неког времена, погледао ме је директно у очи и рекао ми је: „Јако је тешко, нама Русима, да волимо Русију. А без ње, умрли би“.
После сам дуго размишљао зашто у сваком Русу кога сам упознао може да живи само дивни Јесењин или само расцепани Раскољников, али о томе у некој књизи коју пишем, није за овакав текст.
У маниру овог издајничког режима, никако другачије, може да се разуме и низ других процеса. Неки дан је на мрежама објављено да Министарство правде Србије предлаже измене Кривичног законика којима би се увело кривично дело — обљуба без пристанка, као лакши облик силовања. Предвиђена казна би у складу са „лакшим обликом“ била од 3 до 12 година затвора. Јавност ће тек да се ускомеша и овим поводом, али ваља да објаснимо повод, разлог, зашто је овако нешто некоме пало на памет да учини.
Према истраживањима која нису јавно објављена, спремите се за шок, од свих миграната из земаља које не познају слободу жене као што то, барем декларативно, негује Европа, само 3% током свог боравка у државама Европе, није покушало или извршило силовање! Дакле, 97% миграната је барем једном покушало или извршило силовање! У ову ужасавајућу статистику нису укључене свакодневне непристојности, вулгарности и вређања којима су жене Европе изложене на улицама својих градова.
Наравно да Европљани нису ништа мање склони свим врстама насиља од миграната, али овде није реч о предиспозицији за тако нешто, јер сам чин силовања је увек дело умоболног човека без обзира на веру, расу или шта год, већ је овде реч о стварању осећаја некажњивости код једног врло агресивног, новоусељеног дела Европске популације. Идеја да се и за такво кривично дело може проћи некажњено претворила се у пандемију некажњеног насиља према слабијем полу у великом броју европских градова.
Због накарадне политике европских земаља према сопственом становништву, укључујући и нашу земљу, мигранти у огромном броју случајева уопште не одговарају за учињено кривично дело, нити сносе било какве друге последице. Чак ни депортацију. Правосудни и репресивни системи у бројним земљама Европе чак налажу да се уместо силоватеља приводи и „третира“ жртва, силована особа, са све отвореном принудом да се о учињеном злочину „ћути“ под претњом тужби за „узнемиравање јавности“. Када су схватили да за ово, али и за многа друга кривична дела, уопште не одговарају, мигранти су почели да се понашају као разуларене банде које због њихових активности нико не прогони нити процесуира. Постоје разлози због којих се све то дешава о којима ћу неком другом приликом, али државни системи који су требали свему томе да се супротстављају паралисани су политичким одлукама и потпуним одсуством професионалног интегритета и било какве личне храбрости свих надлежних државних службеника. Баш као и код нас. Сви државни службеници и даље „само раде свој посао“ па макар им и сам ђаво прописао правила рада.
Накарадни политички системи створили су бројне претпоставке да све то буде тако, а једна од тих претпоставки је и правна претпоставка. Отуда је овај предлог закона заправо увод у „благонаклону“ политику законодавца према силеџијама и насилницима, а све у духу „европских“ вредности и свеопштег тренда о инклузивности. Они који су дали налог да се овакав предлог нађе у законској процедури одлично знају чему ће то да служи и на кога ће да се односи.
Дакле, ако је по њима, силовање ће бити — по закону!
Отуда, поновићемо опет сви — Студенти су у праву!
Студентски захтеви нису испуњени!
Васпоставимо Устав Републике Србије!
- CN → гас, бојни отров ↩︎
Овај текст је преведен са српског на енглески, руски и немачки језик.