— Piše gost sajta Dejan Milošević —
Postoje različiti nivoi simulakruma, od kopije realnosti do potpunog odsustva iste, gde je iluzija savladala pojavnu ravan. Srbija je u toj fazi društvenog stanja, tzv. hipersimulakrum koji je kreiran od strane aktuelne političke oligarhije. Taj kovitlac iluzija snaži i u narednoj izbornoj godini će biti na vrhuncu u pokušaju da se postojeće stanje održi. Danas svako može da uvidi da je savez lažnog nacionalnog i lažnog građanskog spektra, vlasti i tzv. opozicije, uz saglasnost i pomoć međunarodnih činilaca, zarobio Srbiju i da se sukobi simuliraju kao snažno sredstvo samoodržanja establišmenta. Taj pomenuti savez je stvoren 2013. godine na pitanju Kosova i Metohije. Režim Aleksandra Vučića je prekršio Ustav potpisom na sporazum u Briselu, čijim sprovođenjem je Srbija proterana sa Kosova i Metohije, a njene institucije predate u nadležnost separatistima u Prištini. Od tog trenutka institucije ove zemlje su uzurpirane, stvoren je koruptokratski provizorijum izvan ustavnih okvira, iz skupštine su prognani zakoni, a usvajaju se pravila koja uređuju međusobne odnose uzurpatora. Za taj čin brutalne agresije prema sopstvenom narodu bila je potrebna pomoć tzv. opozicije. Lažni nacionalni spektar je održao dva skupa i tako amortizovao nezadovoljstvo naroda, dok je lažni građanski spektar oličen u Draganu Đilasu (u tom periodu lider DS-a) uveo moratorijum na kritiku režima, nudio potpis na sporazum i najavio da će, ukoliko do referenduma dođe, pozvati građane da za sporazum glasaju. Kompletna šarada se ponovila nakon sporazuma u Ohridu kada je ustavokršitelj Aleksandar priznao sve elemente državnosti tzv. Kosova, dok je tzv. opozicija taj proces podržala pozivajući se na vrednosti EU kao nekakvog garanta za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji. Kao u kakvoj predstavi blasmefije, uloge su jasno podeljene. Tzv. opozicija otvoreno govori sve ono što režim sprovodi i tako pomaže istom da uz snažni narativ o zaštiti nacionalnih interesa pokrije nezabeleženu izdaju. Perverzne orgije nad našim nasleđem koje će nadživeti sve nas.
Uigrani mehanizam danas sve ponavlja. Isti scenario sa istim akterima.
Simulacije sukoba oko nacionalnih pitanja prati i kampanja oko uticaja međunarodnih aktera u našoj zemlji da bi se građani amputirali od promišljanja kako Srbija da štiti sopstvene interese, već da se politički opredeljuju u skladu sa afinitetima prema međunarodnim činiocima. Aktuelna saga NIS-a je ponovo pokrenula priču lažnog građanskog spektra da je režim pod kontrolom Moskve, što režimu pomaže da očuva lažnu sliku rusofilskog opredeljenja zbog strukture ljudi koji vlast podržavaju. Javnost zaboravlja da vlast ustavokršitelja Aleksandra čine i natofili i rusofili: jedni bi progutali sve što sa političkog Zapada dođe, makar to bilo ono žuto na sredini puta oko koga se muve roje, dok drugi plasiraju san o specnazu koji će da prepliva Dunav da bi Srbima doneo slobodu u zlatnom pakovanju. Naravno, oba stanovišta su lažna i u funkciji su opstanka režima.
Ipak, zbog istine i upornog otvaranja teme kojoj stranoj sili režim služi, veoma je važno podsetiti na neoborive činjenice.
Režim je potpisao i u skupštini 2016. godine ratifikovao IPAP sporazum sa NATO paktom. Odredbe sporazuma:
· NATO ima pravo na slobodan prolaz kroz teritoriju Republike Srbije
· diplomatski imunitet za pripadnike NATO pakta po Bečkoj konvenciji, što podrazumeva da ne odgovaraju pred zakonima Republike Srbije
· NATO ima pravo korišćenja vojne infrastrukture
· NATO je oslobođen poreza i carina
· NATO ima pravo pristupa svim državnim i privatnim objektima, pa i onima na kojima se vrše ispitivanja i probe
· NATO ima pravo na uvoz robe
· NATO ima pravo na izgradnju infrastrukture bez dodatnih nameta
· NATO ima pravo da obučava svoje pripadnike u bazi „JUG“
· pravo pristupa informacijama bezbednosnog sektora Republike Srbije
Odredbe sporazuma koji definišu prava NATO pakta i obaveze Republike Srbije.
Ako uporedimo odnos režima prema NATO paktu i prema centru za vanredne situacije u Nišu, možemo videti da pripadnici tog centra nemaju diplomatski imunitet i da je njihovo delovanje striktno ograničeno na angažovanje u slučaju elementarnih nepogoda.
Iz svega što vidimo, IPAP sporazum Srbiju kategorizuje kao deo NATO pakta bez formalnog članstva. Dakle, plasirani narativ da je režim pod kontrolom Moskve nije u skladu sa istinom. Sve navedeno ne znači glorifikaciju pozicije Moskve u odnosu prema Srbiji. Ta politička pozicija je šizofrena jer podržava režim u Beogradu koji sa municijom i granatama otvoreno snabdeva Kijev, sa kojim je Rusija u sukobu. U aktuelnom procesu pobune studenata i naroda, zvanična Moskva je više puta podržala narativ režima u Beogradu o obojenoj revoluciji bez obzira na relacije koje vlast ima prema NATO paktu i može se slobodno reći da je aktuelna politika Rusije, koja gotovo 14 godina podržava režim ustavokršitelja Aleksandra, i antisrpska i antiruska, a sve to dovodi do zaključka da politika rukovodstva Rusije poziciju naše zemlje koristi da plasira svoj narativ kada na međunarodnoj sceni kritikuje politički Zapad. Te kritike su tačne, ali su plasirane da se pojača moralna pozicija Moskve u aktuelnom procesu promena globalne arhitekture sveta. Ne treba zaboraviti ni pomenutu sagu NIS, koja zapravo nije iznenađenje. U septembru 2024. godine, Marko Đurić, ministar inostranih poslova režima, je sa g-dinom Fernandezom, zamenikom sekretara za energetiku SAD, potpisao strateški sporazum koji podrazumeva diversifikaciju u snabdevanju energentima i afirmiše ulaganja SAD u toj oblasti. Taj sporazum podrazumeva i promenu strukture u kompaniji NIS, pa su aktuelni procesi poznati svim stranama. Režim u Beogradu to koristi da stvori sliku kako junački brani interese Srbije bez obzira na pritiske, dok u isto vreme dramatično odbija da prisustvuje samitu EU / Zapadni Balkan, o čemu su Ursula fon der Lajen i Antonio Košta obavešteni 9. decembra prilikom poslednje posete Aleksandra Vučića Briselu. Veoma je važno da razumemo da međunarodne činioce ne zanima šta će režim plasirati našoj javnosti, njima je važno da režim sprovodi njihove interese. Aktuelna dešavanja oko Generalštaba i trenutno povlačenje g-dina Kušnera iz tog projekta, kao i najnovije odluke administracije u Vašingtonu o stanju demokratije u Srbiji, kao i sankcionisanju političara koji ugrožavaju suverenitet zemalja u ovom regionu i koji su povezani sa korupcijom, ne menjaju puno stvar. Takvu poziciju je imao i Milorad Dodik, pa je učinio ustupke koji su važni za strance. Tako nešto se očekuje i u slučaju Srbije. Hipersimulakrum radi punom parom.
U tom kovitlacu iluzija, nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, i smrti 17 ljudi pojavio se studentski pokret, koji je zajedno sa narodom pokrenuo novi politički talas izvan kontrole establišmenta.
Razotkriven je savez lažnog nacionalnog i lažnog građanskog spektra, pa je zato smetnja. Ustavni patriotizam koji podrazumeva zaštitu nacionalnih i građanskih interesa, kao temeljne tačke okupljanja, reafirmisao je političko stanovište iz 19. veka: „ni sa jednom silom do kraja ne raskidaj, ni za jednu silu se konačno ne vezuj“.
To podrazumeva da naše političko angažovanje pozicionira Srbiju kao primarnu delatnost svih aktera, nacionalnog i građanskog stanovišta, koji nisu sukobljeni oko nacionalnih interesa artikulisanih Ustavom Republike Srbije. Zato je studentski pokret pretnja i meta je gotovo celokupnog političkog spektra koji želi da ih marginalizuje, ubaci u kalup kreiranih podela na rusofile i zapadne agente. Režim ih kvalifikuje kao teroriste koji žele da naruše poredak, a tzv. opozicija ih brani tako što ih naziva KGB agentima, sve to dok u skupštini daje legitimitet režimu i ne podnosi zvanični zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kako je to bilo ranijih godina. Studentski pokret je aktivan i u nemogućim okolnostima obilazi Srbiju. 21. decembra u Novom Pazaru je zakazan skup koji ima za cilj da ukaže na težak položaj Univerziteta (DUNP) u tom delu Srbije, kome preti gašenje. Taj proces ima i širi kontekst koji se odnosi i na Kosovo i Metohiju.
Prištinski univerzitet sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, kako se već neko vreme govori, treba da se izmesti baš u Novi Pazar. To nam pokazuje da je proces koji je sadržan u tačkama 16 i 21/22 Statuta ZSO, čiji je nacrt prihvaćen u oktobru 2023. godine, a potvrđen izjavom Aleksandra Vučića u maju 2024. godine, a podrazumeva prelazak Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici u tzv. kosovsku prosvetnu mrežu, u završnoj fazi. Takođe, namera je da donatori izmeštenog prištinskog univerziteta budu Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, koji su već prisutni u regionu, da bi se, zbog verske strukture stanovništva u tom delu Srbije, amortizovalo eventualno nezadovoljstvo u slučaju gašenja DUNP-a. Režim je perverzan i sve poluge moći koristi da izdaju sprovede i izazove sukobe po verskim osnovama i time razbije stvoreno jedinstvo koje i studenti iz Novog Pazara promovišu kroz politiku ustavnog patriotizma. Ovaj proces je veoma težak i zato je važno podržati skup studenata u Novom Pazaru 21. decembra, kao i najavljene skupove na celoj teritoriji Republike Srbije 28. decembra. Masovnost i potpisi koji zahtevaju raspisivanje vanrednih izbora su dobar manevar u dodatnom oduzimanju legitimiteta antisrpskom režimu. Studentski pokret je od starta afirmisao mirni način borbe protiv vlasti. Taj način sprečava pokušaje režima da isprovocira sukobe da bi brutalno, uz upotrebu svih raspoloživih sredstava sile, ugušio pobunu. Svako ko kaže da se izborima ne može promeniti ništa, nesvesno ili svesno, radi u korist režima koji želi da ljude gurne u političku apstinenciju. Izbori su uvek povod za promene. Bez obzira na nepravedne uslove, promene su, uz aktivan pristup, moguće. Svi oni čiji su džepovi puni kuka i motika će onda imati priliku da brane svoj glas.
Studentsko-narodni pokret u procesu koji traje punih godinu dana je razotkrio taj autošovinistički savez koji je zarobio Srbiju. Zastava je vraćena narodu. „Bože pravde“, naša himna je putokaz koji nas podseća da uz snažnu veru možemo doći do promena koje reformišu politiku primarne zaštite interesa Srbije.
Srpski narod na to ima pravo. Mi smo koren ovog prostora, nismo ni škart niti zaslužujemo da nas u nestajanju pojede mrak. Mi smo grešni ljudi koji su deo jednog vremena koje snažno nameće nečinjenje i malodušnost. Međutim, kao i mnogo puta u istoriji, pojavi se iskra koja može da preokrene stanje. Borba neprestana ponovo treba da postane vodilja. Sada je prilika za takav pristup.
I u ovoj gomili pepela ipak nešto tinja.
Život ima smisla samo ako živi slobodan čovek.