— Piše Branko Veljković —
Saopštenje FON-a – Zašto niste uz svoju decu? Narativ o obojenoj revoluciji je zaista najjeftiniji. Mi nastavljamo da širimo ljubav, dostojanstvo, zajedništvo, mir,… To su naše vrednosti, koje su Vaše?
Ko ima mrvu svesti i savesti zna da je napisano tačno. Studenti nikada nisu pozivali na nasilje, nemaju političkih ambicija i ne traže ništa za sebe. Žele samo ISTINU!
Zato, studenti govore Istinu!
Studentski zahtevi nisu ispunjeni!
Studenti govore o ljubavi, a samozvani priziva komunoustaše, studenti se grle i pevaju, a samozvani angažuje batinaše i dušebolnog Bokan kokan muželožnika da priziva građanski rat, studenti žele istinu a režim ih naziva teroristima i boji u revoluciju. Studenti se bore za narod, a samozvani za vlast. Studenti zastavu uzdižu i slave, a političari sa zastavom brišu sline i skupštinske stolice. Studenti su za 5 meseci stvorili Srbiju u kojoj se cela jedna generacija grli i poštuje, bez obzira na veru i narodnost, a političari decenijama oštre kašike za tuđe oči. Studenti su mladi i njihovo tek dolazi, a sa druge strane su zadrigli i umrli. Studenti veruju u Boga, a političari u partije i podrume bez sunčevog svetla.
Narode Srbije, s kim ćemo?
U Srbiji nije na sceni nikakva obojena revolucija, jer čak ni po uzusima primitivnih političkih tumačenja ovo što se događa u Srbiji nema elemente obojene revolucije. O tome bi sasvim utemeljeno mogao da vam govori bilo koji brucoš sa FPN-a, pitajte ih, eno ih svaki dan na ulici sa svojim kolegama. Dakle, krajnje zlonamerna manipulacija impotentnih umova smišljena da stvori „uslove“ i „opravdanje“ za represivno delovanje kao i za opravdavanje činjenice da je neko izgubio daljinski. A šta to zapravo znači,… objasniću.
I opet, dobro je. Sada cela jedna generacija zna gde su u odnosu na Istinu koju traže i država i politika i institucije i crkva i NVO i kojekakvi bitni elementi međunarodne zajednice i „centri moći“ i sva pozicija i tzv. opozicija i mediji i svi „ja samo radim svoj posao“ i oni „morao sam“ i svi, svi, svi,… Sva pogan se sama ogolila. Bolji i uverljiviji kurs za mlade ljude o tome šta je zapravo ta izvikana „politička stvarnost“ i kome i čemu svi oni zajedno služe bilo je nemoguće organizovati. Sada, svi vide i razumeju – kada u dobroj nameri i čistoj veri počneš da govoriš i tražiš Istinu – svi su protiv tebe!
Tako nam o tome govori i Sveto pismo.
Zato je sada divno biti sa studentima na ulici. Čovek je biće koje može biti prevareno ali kada konačno poželi i krene putem Istine, onda i samo to putovanje postaje lekovito i isceljujuće. Zato se među studentima oseća ta zdrava atmosfera i zahvalnost Bogu što je dozvolio da cela jedna generacija sada spozna Istinu. Među njima srećem samo zrele ljude zrelih pogleda. I snažni su jer se ne boje procesa koji su pokrenuli. Ponosni su, a ponos se ne satire kordonima ni hordama maskiranih maloumnika. I svi ti mladi ljudi razgovaraju sa Bogom i za to im ne treba ni krov, ni kupola, ni mantijaš, ni posrednik. Sve što im treba za razgovor sa Bogom oni već imaju. U njima je. I veruju u to.
Zato što veruju, zato ne hodaju sami. Tu silu koja uz njih hoda možda mnogi ne vide, ali je svi osećaju.
Otuda i teološka dimenzija cele priče. Jer sada je u Srbiji na sceni jedna Istina i okean laži i to je zapravo teološki osnov onoga što se dešava. Jedna Istina protiv svih laži!
Za sve te impotentne što mudruju i traže im greške, što zamerkama svoje frustracije leče, kad već ne umete da poštujete svo to novorođeno divno, bar pogledajte bolje – ne sadi se samo da bi se bralo! Sadi se i da bi živelo! Sadi se i da bi posađeno samo svojim postojanjem podarilo! I eto, zasađena je cela jedna generacija mladih ljudi koja sada postoji, generacija koja ume da voli, ume to da pokaže i razume slobodu!
Bio je Jedan, koji je rođenjem odabran da govori samo Istinu. Znamo ko se tada sve urotio protiv njega i koliko im je trebalo da izmisle formalan razlog da ga razapnu. I u tome što su učinili, On im je oprostio, „jer ne znaju šta čine“, a oni su ga ubili jer su tako želeli da ubiju Istinu zbog koje je došao. Opet, baš kao i ovi što misle da po Srbiji mogu da određuju momenat kada će da primene silu protiv Istine, i oni su razapeli samo telo. Dušu ne mogu da razapnu. Ekseru dušu ne dotiču. Duša pripada Bogu. Istina pripada Bogu. Oni koji su odlučili da govore Istinu pripadaju Bogu. Svi vlasnici sile i nalogodavci i izvršioci pripadaju nekome i nečemu drugom. Tako su odabrali. Tako im onda i sledi. Tako je zapisano.
U tom političkom brlogu to „svi“ onda neminovno dobije svoja lica, lica koja liče na ljudska, lica koja govore u ime te manipulacije i laži. Njihov gospodar ne prašta kada se služe njegovim alatom, a onda laži budu razotkrivene. U teološkom smislu to onda znači da je Istina pobedila laž, a to njihov gospodar nikako ne može da voli. I što je doslednost onih koji govore i traže Istinu postojanija i trajnija, to više lažova pokazuje svoje pravo lice. Zato su se o bedem studentske nepokolebljivosti razbili svi ešaloni primitivne politike lokalnih samozvanaca, počev od onih koji su pravljeni za sezonsku upotrebu, pa do onih koji su željom lokalnih režisera projektovani da traju.
Otuda je sada tako ogoljen i onaj koji se predstavlja za duhovnog vođu našeg naroda, purpurni visokosveštenik. Zaklet na Istinu, odabrao je laž.
Purpurni mantijaš sa crvenim cipelama koji istrajava u ulozi zaštitnika političkog sistema crvenih ruku i crvenih korena. Da u Srbiji nije sve tako mračno – bilo bi crveno.
O purpurnom bi se moglo naširoko. Od ranih radova i Predićevih ikonostasa, preko dodeljenih tetoviranih drugarica koje o istom trošku zabavljaju i njega i neke druge, pa tako razmenjuju utiske i poneku polovnu bolest, majbah siromaštva i produhovljene vile na Dedinju tik do omraženog ambasadora, pa do REM-a i dvostrukih apartmana u Los Anđelesu, gradu svetlosti u kome svetlosti nema, po prilici svih koji tamo zalutaju. I snimci iz tih apartmana bi sablaznili svakoga, ali ti bi se, ti purpurni, i na to samo nasmejao. Tebi ta sablazan prija. Jer ti jesi duhovnik, al’ ne onoga za koga se predstavljaš i kome si se pred narodom zakleo na službu. Jer da jesi, sve i da se ništa drugo ne vidi, ti nikada ne bi smeo da lažeš jer si se na Istinu zavetovao.
A lažeš, Kajafo, lažeš.
Otišao si kao trećerazredni glasnik već obrisanog režima da avansiraš Samozvanog za Moskovske majske prigode i da doprineseš da ta umrla teza o „obojenoj revoluciji“ živi. Ali, eto, vidiš kako to ne ide tako. Zapravo, sve što se desilo jeste da je meštre iz podruma geografije domaćina naredio da to treba tako da bude, ali ne zbog toga što mu nešto nije jasno u vezi tebe ili domaćina. Tvom domaćinu treba oreol zaštitnika pravoslavlja i to je najviše što su mogli da izvuku iz zvaničnog susreta sa potrošenim emisarima iz pripizdine, a tebi, purpurni, i ovdašnjim samozvancima očajnički treba iluzija da ste svi vi nekakvi nepokolebljivi borci protiv pošasti izmišljene obojene revolucije. Vi ništa bolje niste mogli da smislite, a sve da biste tako mogli da održite iluziju o sopstvenoj upotrebljivosti nakon što je svima koji znaju o čemu se radi postalo jasno da ste izgubili daljinski. Otuda i ta teza o obojenoj revoluciji u Srbiji, trivijalna i potpuno neutemeljena politička identifikacija sa nekim drugim kontrolisanim procesima. Zato te je domaćin tako gledao. On bar zna kako se stvaraju, kanališu i ishoduju „obojene revolucije“. Koliko si nedorastao mestu i temi videlo se i kada si u duhu „našeg“ lokalnog politikanstva potpuno neprikladno sagovorniku, protokolom neodobreno, uleteo u temu o „zlom zapadu“ u političkom momentu kada Rusija i SAD traže način da rat privedu dogovorenom kraju. Odmah si kažnjen po meri uočene nekompetencije i trivijalne gluposti. Sada možeš, mimo onoga što si i sam primetio, da u miru pregledaš snimak i videćeš u koju kartonsku kutiju te je domaćin pogledom smestio i šta piše na toj kutiji.
Jer domaćin zna šta mu je Zajcanovljeva prikaza rekla – izgubili su daljinski!
Domaćin odlično zna šta to znači i kuda to vodi i da je rekonstrukcija već naveliko u toku. I veruj mi, ne želi da svoju sudbinu veže za vašu. Zato je ta kartonska kutija, što se domaćina tiče, već zatvorena. U duhu davnašnje ruske tradicije, možda neko iz vašeg okruženja sada dobije i neki orden, jer znaš kako to ide,… pre ispraćaja ide odlikovanje. Tako to oni vole.
I sada, džaba se režim i satrapi trude da pokažu kako daljinski nije izgubljen već samo zaturen, drug Zajcanov odlično zna pravo stanje stvari. Vi verujete da ćete ako simulirate da ste pronašli daljinski pronaći i sebe i da se ponovo usvrsishodite, ali ne ide to tako, baš kao što ni Lazareva subota ne može služiti političkom vaskrsenju. I drug Zajcanov i, recimo, drug Bobi, o kome ću nešto kasnije reći nešto više, odlično znaju kako stoje stvari sa daljinskim. Znaju da daljinski više nije kod vas i da vi čak ne znate ni gde je, i da iako ste se decenijama svojski trudili da pripidina ostane pripidina, sada to više nije tako. Sada to uopšte više nije tako, a to nije vaš plan niti je išta pod vašom kontrolom. Ako vas baš interesuje, mnogo ozbiljniji od vas se sada, silom događaja za koje ste vi bili odgovorni, pozicioniraju u odnosu na vas i vaše izgubljene dizgine, jer opasan je virus koji putuje sa vama. Čak su i perfidni i tradicionalno uzdržani Kinezi počeli da traže način kako da se ograde od neželjenih efekata „investicionog ciklusa“ zvanog – Srbija. Na Harvardu, najstarijem univerzitetu u SAD, je posle vrlo opsežne pripreme prošle srede otvorena tribina na kojoj je vrlo detaljno i prilično realno obrazložena politička situacija u Srbiji, sa jasnim odrednicama da je u pitanju jedinstven proces koji se zbog svoje autentičnosti širi kontinentom, od Turske pa do univerzitetskih centara Evrope. Konstatovano je da studenti Evrope sada sa pažnjom izučavaju situaciju u Srbiji, gde je ustanovljen nov i održiv način odlučivanja i donošenja odluka koje su utemeljene u narodnoj volji i kao takve – odluke obavezujuće su za svaku vlast. Posebno je naznačen uočljiv i nedvosmislen stav, već etablirani narativ studentske populacije, da se do političkih promena dođe NENASILNIM putem! Studenti sveta su zahvaljujući studentima Srbije došli do ideje kako mogu da se bore sa problemima sa kojima se susreću u svojim društvima. Ono što je ključno, a što sada izučavaju univerziteti sveta, jeste da je moguće artikulisati snažan pokret građana koji će se boriti za svoja prava, a bez ikakvog upliva etabliranih političkih stranaka!
Dakle, studenti ne žele da vlast uzimaju silom, ali vlast želi silom da se zadrži na svojim pozicijama!
I to je Istina!
Čak i ideja o formiranju univerzitetske liste pokazuje da studenti ne žele da vlast uzmu silom i da su dosledni u svojoj ideji da je potrebno delati i učiniti društvo koliko-toliko normalnim da bi se u takvoj atmosferi mogli održati regularni izbori. Dakle, studenti su prepoznali „otvoreni prozor“ o kome smo pisali i govorili i iskoristili su ga prema situaciji na najbolji mogući način.
I otuda taj panični strah koji se oseća kod vas. I zarad vaše edukacije, koliko karton uopšte može da se edukuje, slutim da vlasnik svih fenjera uopšte nije blagonaklon prema (ružna je reč pa da je ne pominjem) onima koji izgube daljinski, i to iz više razloga. Ono što možete da razumete je da on nikako ne želi da se pomisli da ste vi, paranoidne isprepadane zelene mušice skupljene oko jednog ginekomastičnog fenjera, deo njegove horde i da neko slučajno pomisli da je sav taj strah možda i njegov! On to nikako ne želi. Jer, ko bi onda poverovao da bi sa svim tim strahom obrisanih zelenih mušarica on, gospodar svih fenjera, mogao da ide pred Oca Sunca! Jer, kako bi tako uplašen sa drhtavom šibicom pred zvezdu u stvaranju? On će morati da jasno da do znanja svom legionu da vaš strah nije njegov. A vi znate šta to onda posledično znači.
I ne bi sada o tome kako vas je video inženjer, onaj sa kojim se i mrtvim priča, ali za sve u vezi vas je bio u pravu. Možemo o tome šta vam je u bezvremenskom režimu koji ne razumete poručio Zajcanov, za koga do ovih pisanja niste ni znali da postoji. Rekao je, za neke davno, a za vas kao da je bilo juče: „Ne mešam se u vaš rad, ali ne dolazite mi sa problemima, ne želim probleme.“ Jer i gospodin Zajcanov i drug Bobi dali su vam sve alate za tlačenje naroda, za laganje, za satirenje i uništavanje, za manipulisanje i vladanje, i vama nekako promakne cela jedna generacija, dakle, celo jedno vreme, koje sada na oči celog sveta bira Istinu, a ne vas. A to je u očima Zajcanova i Bobija veliki problem. Ne Srbija, ne vi, ne ceo kontekst i sva moguća pripadajuća kadrovska rešenja — to je sve nebitno i već je nebitno. Opet, ne očekujem da razumete zašto. Ipak ste vi samo arlekini sa kartonskih stepenika.
I sada, purpurni mantijašu, tebi.
Vezano za osmeh koji ti titra na ivicama usana kad god te prozivaju za koještare koje sablažnjuju narod i gade se čestitim ljudima, ti kao i tvoj svetovni odraz u ovom vremenu, obojica samozvani jer niste ono što govorite narodu da jeste, zapravo uživate u tome da vas za sablazni prozivaju. Uživate jer ste dušebolni.
S tobom ću onda ovako…
Red je da se zna.
Desetog meseca 2010. godine, mali princ od malog ostrva posetio je Srbiju. Bila je to neformalna poseta, na njegov lični zahtev, diskretno i u jednoj rečenici na RTS-u je objavljena vest da u Srbiji, u neformalnoj poseti, boravi princ Čarls Filip Artur Džordž. Za upriličene upriličeno je da princ i njegova diskretna pratnja obiđu par sakralnih objekata i hramove od značaja. Reci sada, Kajafo, jesu li to bili hrišćanski hramovi i otkud ti u njima i šta ćeš ti u njima ako si Hristov?
U pratnji princa, a zapravo obrnuto, bio je veliki majstor crvenog škotskog obreda Robert Dinvidi. Sećaš li se, purpurni mantijašu, kako si puzio pred njim? I bez bljutavih detalja, reci nam, pored vile koju zovete Jelenom, koju zovete hramom, koju ste molitvu i kome izgovarali u onom drugom hramu, onom samo za takve molitve ocrtanom? Čemu je tu služila ružičasta figurina? Čemu ta boja prijemčivosti i latinske liturgije ružičastih odeždi na nedelju Gaudete? Reći ćeš, purpurni, rečnikom verziranog znalca simbola, da je ta boja tu zato da pokaže da nema straha. A otkud onda sav taj strah danas? Možda zato što si danas za jedan dan bliži ogledalu nego juče, a ti znaš šta je u ogledalu, zar ne?
Svi su se onda hvalili tobom te da je tada mitropolit i REM-ovac uređivač bio domaćin uveženog gosta, Roberta, od milošte zvanog Bobi, Bobi sa početka ovog teksta. Tim radom svi se tada pohvališe širom zajednice. Svi su se pravili da razumeju šta se dogodilo. I oni koji su s razlogom bili na radu i oni koji su s razlogom ispušteni. Po spisku, svi.
Sećaš se, pored malobrojnih pred Bobijem ushićenih, zaneti Kobra se dodatno zaneo, ponelo ga, pa je izgovorenim poželeo da „konačno dođe vreme spoznaje i da se onaj koji je bio najmudriji, koji je sa najviše svetlosti, konačno spoji sa svojim bratom…“. Purpurni, reci narodu šta to Kobrino znači, ko je taj koji je „bio najmudriji“ i zašto su ti se oči tada caklile kao purpur kome pripadaš? Reci nam, ta molitva — je li to molitva Bogu Ocu i Njegovom Sinu, prvorođenom, jedinorodnom, monogenezu Isusu Hristu, ili nekome drugom? Je li se ta molitva odnosila samo na vas prisutne ili na ceo narod?
Kajafa ti je ime, purpurni mantijašu.
Na tebe je Sin mislio kada je rekao šta će se desiti kada Mu ti i svi kao ti pristupite – „Govorili smo Gospode, uz Tvoje ime izgonili smo demone“, a On će im reći: „Idite od mene vi koji činite bezakonje, nikada vas nisam poznavao!“
Zato, kada svi vi jednom odete, svetlost će da sine!
A što se tiče daljinskog i svih onih koji su ga izgubili, ukratko neka sada bude ovako.
Poštovani čitaoci, ako ste već bili u prilici da u kontinuitetu čitate tekstove koje pišem, onda vam je jasno koliko se narod, iako suštinski element svake državnosti, malo pita po pitanju rukovođenja sopstvenom državom. I to je tako oduvek i to je tako svuda. Taj osećaj otuđenosti čoveka od sopstvene države nije fikcija, nije apstraktan jer stvarno postoji. Ogleda se u tome što vremenom stanovnici država postaju svesni da ni na koji način ne učestvuju u upravljanju državom u kojoj žive. Međutim, i pored toliko očiglednih pojavnih oblika koji nam o tome govore, a kojima svedočimo svi svakodnevno, to možete da razumete u punom smislu samo ako razumete da države i narodi nastaju po Božijem dopuštenju, a ne po Božijoj volji. Bog govori o samo jednom narodu — i to je narod Božijih ljudi koji Boga poznaju i priznaju. Sve drugo, sve ostalo nije po Božijoj volji već samo po dopuštenju. A na ljudima je da izaberu. Taj izbor nas onda čini i ovde i tamo.
Za upravljanje državama i narodima stvorena je – politika. A one koji preuzimaju političke funkcije nazivamo političarima. Politika je alat demonskog porekla, a političari su njegove odane sluge. To je jedina Istina.
Međutim, pozicija stvarne moći oduvek je bila locirana izvan puke javne politike.
Dakle, politika je laž, a političari su lažovi.
O tome kako se reguliše pozicija moći, citiraću inženjera: „Kako se reguliše pozicija moći? Kako poziciju moći možeš da vidiš iz sopstvene kuće? To je daljinski za televizor u državi. Kad si mlad, daljinski u ruci drži tvoj otac i on upravlja kanalima i programom koji ćeš ti da gledaš. Prirodna je stvar — kako odrastaš i pređeš neko punoletstvo, taj daljinski prelazi u tvoje ruke. Jesi li osećao nekada nelagodnost ili ti je bilo krivo što ne možeš da gledaš nešto što želiš jer je daljinski u rukama tvog oca? E tako je i u državi. Daljinski je u rukama, metaforički rečeno, oca koji iz fotelje menja kanale. Do daljinskog nije lako doći, moraš da ga zaslužiš. Da razumeš šta je psihološki potrebno tvojim ukućanima da gledaju na TV kanalu i da tako kanale menjaš.“
Dakle, pozicija moći podrazumeva da u rukama imate „daljinski“ i da razumete šta svetina želi, i to što želi svetini se i daje. Tako se najlakše upravlja. Iluzija da se i svetina nešto pita hranila se oduvek i na brojne načine, prilagođene vremenu i prostoru.
U Srbiji, oni koji su izgubili daljinski sada bi da stvore iluziju da je daljinski ipak u njihovim rukama ili bar da znaju gde je. Gubitak daljinskog znači da su posao izgubili svi. I pozicija i opozicija, i mali i veliki, i upisani i neupisani. Svi. Zato je ovaj studentski protest jedinstven – izbrisao ih je sve!
Iza svih politika i političara se zapravo nalazi teološki koncept, nešto što nema nikakve veze sa materijalnim i što, po svojoj suštini, materijalno prezire. Taj koncept pripada onome kome je predat ovaj svet na kome živimo i u toj strukturi vlast se prenosi sa „krupnijih“ na sve niže i niže subjekte. Da bi upravljali, dodeljuje im se adekvatan alat, prilagođen vremenu i prostoru koji im je dat na upravljanje. Zato se sada, kao jedan od efekata studentskih protesta, jasno vidi kako su nekim nevidljivim nitima uvezani svi ti naizgled nepovezivi subjekti koji sa svih strana horski napadaju studentske proteste. Te niti koje ih uvezuju su izvan narodu poznatih i vidljivih načina upravljanja državama i narodima, jer i ne pripadaju narodima i državama. Međutim, da bi opravdali sve to što im je predato, političari moraju da ispune zadatke koji nisu isključivo u domenu političkih odluka kako ih narod vidi. I sve je po političare u redu dok se drže plana i ostvaruju predviđene rezultate. Kada iz bilo kog razloga nešto ne krene po planu — onda nastaju potresi. Najdramatičniji potresi nastaju kada se u regionima koji su im dati na upravljanje pojave procesi koji nisu pod njihovom kontrolom. A to se upravo dešava u Srbiji. Studentski protesti su samonicijativni! Neposredan povod jeste masovno ubistvo u Novom Sadu, ali nemaju nikakve veze sa bilo kojom strukturom političkog establišmenta i zasnivaju se na jednostavnim, utemeljenim zahtevima koje je sada nemoguće ignorisati. Zato se o tako formulisane zahteve lupaju sve marionete establišmenta, kako one koje bi da ih satru tako i one koje bi da im se prišljamče.
Otuda, ako sve rečeno u ovom tekstu razumete, onda lako možete i da razumete zašto je samozvanom tako opsesivno značajno da ceo proces pripiše bilo kom političkom subjektu, sve i da nisu, kao što jesu, svi sada tako očigledno deo istog establišmenta. To je zato jer je iz ugla onih koji su njegovim šefovima dali daljinski u ruke neophodno, zarad sopstvenog spasa, da kako znaju i umeju izbegnu činjenicu da se proces samopokrenuo i da je samoodrživ po logici koja nije politička. Zato im je važno da od studenata „naprave“ šta god treba — samo da to ne budu slobodni ljudi koji traže nešto za zajednicu, što im svakako pripada, a ne traže ništa za sebe lično. Smeta im i što ti mladi ljudi u tom svom traženju svoj cilj uspešno čine vidljivim i ostvarivim, a da pri tom ne koriste nijednu instituciju sistema ili mejnstrim medije. To, sasvim logično, SVE institucije sistema pravljene, tobož, za zaštitu građana i ljudskih prava, kao i SVE medije, stavlja u istu situaciju: Vi niste deo rešenja, već deo problema i nepotrebni ste. Za sve samozvane zlikovce i njihovog gazdu, u teološkom smislu, to stvara jedan posebno opasan prostor jer upućuje na očigledan zaključak: Za širenje istine ne trebaju vam ni ministarstvo za informisanje, ni RTS, ni N1. Pa taman posla kada bi gospodari nacionalnih frekvencija i ministarskih fotelja stvarno imali tapiju na širenje Istine! Isto je i sa crkvama i menadžerima u tim neoporezovanim „preduzećima za pružanje verskih usluga“. „Istina“ za koju su oni utvrdili da imaju ekskluzivno pravo da je tumače i „šire“ — raspala se kao ćaćilend u jednoj jedinoj izjavi jednog purpurnog, purpurnog samozvanca, sve i da nije toliko gadosti pre toga bilo. I njega je politika potrošila jer sve vreme politici i služi. Da purpurni služi Istini, kao što se zavetovao, Istina bi ga i sačuvala. Pošto je i on samo još jedan rob dnevne politike, ista ta politika ga je i proždrla. Jasno vam je gde se on, tako proždrani, nalazi sada.
Dakle, za širenje Istine potreban vam je samo iskren čovek koji u Istinu želi da veruje i Božija pomoć.
I na kraju, a ne i najmanje važno — „alat“. Naime, samozvanom i njegovim prilepcima je studentskim iskrenim rodoljubljem, čovekoljubljem, oduzet prostor jedinih „patriota“ i to nenasilnim i neagresivnim načinom. Dakle, dvostruko su poništeni. Prvo, najunosniji i najkrvaviji „prostor“ za satirenje balkanskih naroda stvoren je upravo oko te male grupacije zlikovaca koji su „patriotizam“ prisvojili za sebe i od sasvim uobičajenog i poželjnog rodoljublja napravili su industrijsku granu u kojoj je osnovna sirovina za obradu bio i ostao ljudski život. U toj međunacionalnoj krvavoj ekonomiji zlikovaca iz svih balkanskih naroda za sebe su izgradili političke imperije i „zvučna“ mesta u istoriji, a od sebe su napravili nekakve neporecive i nedodirljive autoritete za to šta se ima smatrati patriotskim, a šta ne, a posledično tome — i ko se ima smatrati patriotom, a ko izdajnikom. Najskuplja zabluda novije istorije balkanskih naroda. Zato dosledno i uvek pravim razliku između te demonske industrije patriotizma i iskrenog rodoljublja. Baš kao što pravim nepremostivu razliku između vere i religije. U tom poretku, što sada svi mogu da vide, sasvim je logično da politički zlikovac iz Srbije savršeno dobro sarađuje sa svojim sabratom političkim zlikovcem iz Albanije, Bosne ili Hrvatske, a da će pri tom svi zajedno — što se upravo sada dešava — u ovako stvorenom studentskom pokretu videti nepomirljivog neprijatelja. Sa druge strane, ove strane koja sada zrači Istinom, mirom i ljubavlju, mlad čovek iz Kragujevca ili Novog Pazara naći će toliko životnih razloga da zagrli mladog čoveka iz bilo kog mesta Balkana ili sveta. Drugo, nenasilnim metodama, sve i za one koji ne razumeju ili ne veruju u teološki značaj takvog pristupa, svim samozvanim zlikovcima oduzet je osnovni alat na kome su gradili svoje karijere — brutalna sila! Jer koliko god da su osioni i zapravo priglupi (iznenadili biste se, poštovani čitaoci, koliko su svi oni zapravo glupi), niko sa te strane tame ne može da predvidi u kom pravcu bi se pokrenuo točak istorije ako bi se na ove mlade ljude pokrenula sila. Strah od takvih poteza ne parališe samo lokalne zlikovce i samozvance, već se oseća i mnogo dalje od Beograda…
I nisu se majstori razbili o prikaze, već su se prikaze razbile o majstora. Student je sada majstor!
Jer, kada Istina zasvetli, ta svetlost se jako daleko vidi.
Zato je jasno da je neko od „nadležnih“ izgubio daljinski i da je ovo što se dešava — jako, jako opasno po sve njih. A u takvim situacijama, dolazi račun…
A jasno vam je sada, sve i da u Boga i đavola ne verujete — ko onda njima isporučuje račun…
Studentski zahtevi nisu ispunjeni!