— Piše Branko Veljković —
Od Braće u Hristu za verujuće, od Jerusalima do Pećke Patrijaršije…
Srbski narode, valja da se zna.
Ovo ogledalo o kome ću vam danas pisati nije naša mera ali može biti naša odrednica. Na nama je,… oni su svoj zločin već počinili !
Za sutra, dan 30.07.2025. godine, u 06.00 časova, planiran je sastanak na kome će vrhuška Srbske pravoslavne crkve, na čelu sa Patrijarhom Porfirijem i Irinejom Bulovićem, arhiepiskopom novosadskim i mitropolitom bačkim, raspravljati i odlučivati o posledicama koje mogu da nastupe kada se u narod pusti vest o potpisivanju temeljnog ugovora između Srbske pravoslavne crkve (SPC) i tzv. države Kosovo koji, ugovor, je u završnoj fazi. SPC tim činom jasno, nedvosmisleno, decidno piše i potpisuje temeljni ugovor sa tzv. državom Kosovo!
SPC tim činom priznaje u punom kapacitetu državu Kosovo!
Ono o čemu će sutra da se raspravlja na pomenutom sastanku nije sam temeljni ugovor, jer se ta stvar smatra već završenom, već strategija kojom će vrhuška SPC pokušati da u javnosti ovu izdaju učini slabo vidljivom, kako će da učine da ova užasna izdaja prođe van pažnje naroda i kako će zavedeni narod da se bavi nekim drugim temama a ne suštinom! Po direktnoj sugestiji glavnog ideologa cepanja SPC, nesuđenog patrijarha nesuđene Vojvođanske pravoslavne crkve, Irineja Bulovića, o čijim sotonskim marifetlucima sam vam već pisao (02.06.2025 u tekstu „Izbora će biti i ti ćeš izgubiti“), odlučeno je da se pristupi blaćenju lika i dela blaženopočivšeg Justina Popovića! Ideja je da se kroz pokretanje rasprava o sukobu različitih dogmatika, Justinovo svetoučenje i poduka učini bespredmetnom, trivijalnom a na kraju i lažnom. Ideja im je da od Justina naprave pukog plagijatora !
Neimenovani ali nedelom sada poznati, a takvi su jer svi znate da ko je u Hristu kršten a izdaje Hrista onda kršteno ime ne zaslužuje, lično sotoni i progoni i blaženopočivšeg Justina Ćelijskog. Izbacili su njegovo učenje sa Bogoslovskog fakulteta, naivno verujući da se doprinos duše Božije Božijem poretku meri kanonom a ne Božijom svetlošću. Bedna li je svaka vlast ljudska. Bedni li su fariseji zemaljski !
Ono što žele da zataškaju, da narod ne vidi su odredbe koje slede.
Čitate radnu verziju dela temeljnog ugovora između SPC i države Kosovo.
- Strane ugovornice potvrđuju da su SPC i Kosovo, svako u svom polju delovanja, nezavisne i samostalne i obavezuju se da će u svojim odnosima poštovati to načelo.
- Država Kosovo priznaje kontinuitet pravnog subjektiviteta i u skladu sa svojim ustavom jemči crkvi i njenim pravnim licima vršenje javnopravnih ovlašćenja na teritoriji Kosova u skladu sa pravoslavnim kanonskim pravom, Ustavom SPC i Ustavom Kosova.
- Poštujući slobodu veroispovesti država Kosovo priznaje Crkvi slobodu vršenja njene apostolske misije, bogosluženja, ustrojstva crkvene uprave, prosvete i verske propovedi.
- Crkva ima pravo da uređuje sopstveno crkveno ustrojstvo na teritoriji Kosova, da osniva i ukida arhijerejska namesništva, crkvene opštine, parohije i manastire.
- Crkva na teritoriji Kosova je nadležna za imenovanja, premeštaje, smene, dodelu i oduzimanje crkvenih službi u skladu sa pravoslavnim kanonskim pravom, Ustavom crkve.
- Država Kosovo priznaje pravo arhijerejskom saboru SPC, da je kao najviša crkvena vlast, isključivo nadležna za izbor, hirotoniju i postavljanje arhijereja u eparhijama na Kosovu.
- Država Kosovo jemči crkvi slobodu bogosluženja, verskih obreda i ostalih verskih i humanitarnih delatnosti.
- Država Kosovo se obavezuje u skladu sa sopstvenim pravnim poretkom da izvrši uknjižbu svih neupisanih nepokretnosti u vlasništvu Srpske Crkve na Kosovu.
U daljem, navodi se da SPC ima pravo na specijalne veze sa državom Srbijom ali se podrazumeva da SPC nema ništa protiv i da pitanje temeljnog ugovora između SPC i tzv. države Kosovo ne dira u pravo temeljnih ugovora drugih crkava. To znači da SPC nema ništa protiv da tzv. država Kosovo osnuje i Kosovsku pravoslavnu crkvu. Na ovaj način, prećutno, u sasvim izvesnoj perspektivi, SPC saučestvuje u osnivanju Kosovske pravoslavne crkve!
Istovremeno, svesni izuzetne osetljivosti teme, trojka zadužena za neposredne pregovore sa tzv. državom Kosovom, pokušava da iz terminologije ugovora izbaci reč – država – što bi trebala da bude još jedna bedna perfidarija smišljena da se manipulisanjem narativom prikrije izdaja. Sama činjenica da se potpisuje ovakva vrsta temeljnog ugovora između SPC i nekog entiteta podrazumeva da je taj entitet – država.
I sve bi ovo bilo u redu da je ovo temeljni ugovor između SPC i neke daleke države, priznate, utemeljene, nesporne iz ugla Ustava Republike Srbije i volje naroda. Ali, ako ponovo pročitate videćete da je u pitanju perfidno skrojena prevara, upakovana u pitko pisanije pomirljivih tonova i pravno obavezujućih floskula, ali sa užasavajućom činjenicom – Srbska pravoslavna crkva priznaje državu Kosovo!
Napisano je zapravo u najvećoj meri prepis temeljnog ugovora koji je SPC potpisala sa državom Crnom Gorom. Jasno je i po toj meri da je to zapravo ugovor SPC sa priznatom državom, jer Crna Gora je priznata država. Otuda je sada jasno zašto je država Crna Gora bila pravno nemoćna da se meša u odluku vrha SPC da nasilno pocepa Mitropoliju crnogorsko-primorsku a da su nakon toga nastali politički diskursi bili posledica ovakve odluke SPC. Otuda, jasno vam je i koliko je perfidna igra izdajničkog političkog Beograda i vrhuške SPC koja ponizno služi toj izdaji, koji kao saučesnici u zločinu sa punim umišljajem uporedo sprovode izdaju bez presedana uz konstantno, istorijski potvrđeno brojnim primerima, optuživanje drugih političkih činilaca ovog prostora za sopstvene izdaje. To čine zbog potrebe da se u jeku svake od tih izdaja sakriju iza izmišljenih tuđih postupaka a da istovremeno stvore nedogođeni istorijski kontekst za neke buduće izdaje. U ime Istine, u narednom periodu, učinićemo sve što je do nas da se celokupna istorija i mnoge utemeljene laži o tome ko je izdajnik a ko „heroj“ učine dostupnim narodu. Pa onda neko svako za sebe promisli i s tim u vezi učini šta misli da valja.
Ako pratite ogavnu političku scenu videćete, uočićete i taj mučni sinhronicitet između politike razaranja Srbije i politike vrhuške SPC. Zato su sada u javni politički diskurs iz gliba lokalne politike isplivali bljutavi likovi sa idejama o „nužnim“ kompromisima i „konačnom rešenju“ svih balkanskih problema. Otuda, o čemu tek valja puno toga reći, celoj toj izdajničkoj sceni, smeta i jedan profesor koji je prihvatio da bude prvi među jednakima i da svojim delom, čašću i spoznajom zajedno sa studentima i narodom brani ono što je ostalo od Srbije i čini šta je moguće da se uništeno vaspostavi.
Nikad u istoriji nije bila očiglednija ta strašna sprega između nosilaca dve vlasti – svetovne i duhovne a da, zapravo, ni jedna ni druga nisu mera ni prilika Srba i naroda Srbije, već su mera neke mračne politike. Zakulisne, perfidne, ogavne. Ta sprega je lako vidljiva i povodom prikrivanja teme oko potpisivanja ovog temeljnog ugovora, jer, upućenima je poznato – međunacionalne sukobe i nemire u Novom Pazaru ovih dana izazvao je i „naručio“ politički Beograd zato da bi se i na ovaj način skrenula pažnja sa temeljnog ugovora i procesa priznanja tzv. države Kosovo od strane SPC.
Otuda, pamtite, oni ne vladaju u ime ovog naroda, oni su sluge nepomjanika.
Zato nemojte da vas iznenadi i saznanje da se u vezi sa svim navedenim događanjima vrhuška SPC obratila organima i službama bezbednosti Crne Gore, uključujući i Agenciju za Nacionalnu bezbednost, da za potrebe kontrolisanja situacije u vezi sa nasilnim cepanjem Mitropolije, „obrate pažnju“ na verujući narod, da ih izveštavaju o situaciji i da, po potrebi, reaguju u skladu sa željama i potrebama SPC! Ta zamolnica ka Vladi Crne Gore isporučena je preko političkog Beograda. Rečeno praktično znači da se vrh SPC obratio bezbednosnim službama druge države, naravno uz svesrdnu asistenciju političkog Beograda, da primenom operativno tehničkih metoda i radnji prate aktivnosti verujućeg naroda u Crnoj Gori i naravno, aktivnosti duhovnog oca svog tog naroda – Mitropolita Joanikija ! Jer, za koga drugog bi u Crnoj Gori izdajnički vrh SPC mogao da bude zainteresovan ako ne za čuvara Pećkog trona, egzarha, onog koji živi svoju zakletvu i pred Bogom i pred narodom!
Zato, narode, valja stvari i pojave gledati po suštini a ne po magli koju će da prospu po nama a rečeno je suština. Pustiće sada po oprobanim receptima onoliko lažno zavađenih teologa, teoretičara, dogmata i političara, javnih radnika i stručnjaka, svi i sve samo da ne vidite ovu užasnu izdaju. Sada nam valja, baš kao što su i studenti izdržali nepojmljive pritiske i uspeli da istraju u elementarnom – USTAV REPUBIKE SRBIJE, da tako i mi, kao narod, istrajemo u elementarnom – VOLJA NARODA A NE IZDAJNIKA!
A sve ovo je metastaza istog kancera. Svi znamo gde je bolest začeta. I zapamtite, svaka bolest tela i uma je u korenu bolest duše! To zato da bi znali sa kim i čim imamo posla.
I ako je za Justina, koji kao i svi čestiti i mrtav izrodima smeta, a za Justina jeste, neka pesnikov stih narodu nešto sada kaže o Justinu, koga bi bezčasnici sada da oblate:
Na grobu oca Justina
Na grobu oca Justina,
Kod manastira Ćelije,
Sestra zamenjuje cveće
I tepa mu da brže raste.
Vidiš, kaže mi crnorizac Amfilohije,
Ava nije imao dece po telu,
Otkako je briznuo u plač za Hristom,
Ničim se na zemlji nije mogao utešiti,
A opet na njoj ima bezbrojnu duhovnu decu.
Ona mu humku greju vrućim suzama,
Poljske cvetove smenjuju neuvelim,
Neutešnoj sveći ne daju da presvisne,
A tolikim roditeljima, pored rođene dece,
Grob negde samotari urušen u šikari.
A ti, pesniče i tvoja se važi. I tebi je inženjer amanet ostavio, sve amanete pa i one ka tebi. Ti znaš i da ja znam i šta je najlepše u Parizu i prema tome se sada ravnaj. I neka sada svih, pa i žene bez kućnog vaspitanja, svi oni moraju da postoje, ali sada valja reći, valja izgovoriti i pred narodom. Zato izgovori i tvoja se važi!
Pesniče, dobro je bilo da se u ono vreme štafetom budalama red i mesto odrede, ali sada valja i obraz sačuvati. Za istinu, naš narod poštuje štafetu, takvi smo, ali tek u kompletu sa obrazom. Tada je tek štafetonosac delija.
A valja nam sa obrazom među narod ići, da ne bude da zbog ćutanja pišemo stihove ubijenoj Srbiji.
Jar sada svi vidimo, njima nisu bliske suze za Hristom, ni Justinove, ni Hristovog celog naroda,… Njima je draže srebro i zlato, vile na Dedinju, kartonske stepenice, i izdašna pomazanija Vlasti. Zato, oni nisu ljudi, pogledajte ih dobro, oni su nešto drugo. To drugo pripada drugom. A za to drugo valja nam, kako je i u Svetom Pismu rečeno, prizvati Boga da se sa tim obračuna. On to hoće da učini, On to nudi čoveku !
Mi pripadamo Hristu, Bogu, jedinorođenom i prvorođenom, monogenezu.
Zato, u ime tog Boga, dignimo Glas !
Srbija mora da živi i preživi i ovu nesreću !
Ovaj tekst je preveden sa srpskog na engleski, nemački i ruski jezik.