— Пише Бранко Вељковић —
Од Браће у Христу за верујуће, од Јерусалима до Пећке Патријаршије…
Србски народе, ваља да се зна.
Ово огледало о коме ћу вам данас писати није наша мера али може бити наша одредница. На нама је,… они су свој злочин већ починили !
За сутра, дан 30.07.2025. године, у 06.00 часова, планиран је састанак на коме ће врхушка Србске православне цркве, на челу са Патријархом Порфиријем и Иринејом Буловићем, архиепископом новосадским и митрополитом бачким, расправљати и одлучивати о последицама које могу да наступе када се у народ пусти вест о потписивању темељног уговора између Србске православне цркве (СПЦ) и тзв. државе Косово који, уговор, је у завршној фази. СПЦ тим чином јасно, недвосмислено, децидно пише и потписује темељни уговор са тзв. државом Косово!
СПЦ тим чином признаје у пуном капацитету државу Косово!
Оно о чему ће сутра да се расправља на поменутом састанку није сам темељни уговор, јер се та ствар сматра већ завршеном, већ стратегија којом ће врхушка СПЦ покушати да у јавности ову издају учини слабо видљивом, како ће да учине да ова ужасна издаја прође ван пажње народа и како ће заведени народ да се бави неким другим темама а не суштином! По директној сугестији главног идеолога цепања СПЦ, несуђеног патријарха несуђене Војвођанске православне цркве, Иринеја Буловића, о чијим сотонским марифетлуцима сам вам већ писао, одлучено је да се приступи блаћењу лика и дела блаженопочившег Јустина Поповића! Идеја је да се кроз покретање расправа о сукобу различитих догматика, Јустиново светоучење и подука учини беспредметном, тривијалном а на крају и лажном. Идеја им је да од Јустина направе пуког плагијатора!
Неименовани али неделом сада познати, а такви су јер сви знате да ко је у Христу крштен а издаје Христа онда крштено име не заслужује, лично сотони и прогони и блаженопочившег Јустина Ћелијског. Избацили су његово учење са Богословског факултета, наивно верујући да се допринос душе Божије Божијем поретку мери каноном а не Божијом светлошћу. Бедна ли је свака власт људска. Бедни ли су фарисеји земаљски !
Оно што желе да заташкају, да народ не види су одредбе које следе.
Читате радну верзију дела темељног уговора између СПЦ и државе Косово.
- Стране уговорнице потврђују да су СПЦ и Косово, свако у свом пољу деловања, независне и самосталне и обавезују се да ће у својим односима поштовати то начело.
- Држава Косово признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим уставом јемчи цркви и њеним правним лицима вршење јавноправних овлашћења на територији Косова у складу са православним канонским правом, Уставом СПЦ и Уставом Косова.
- Поштујући слободу вероисповести држава Косово признаје Цркви слободу вршења њене апостолске мисије, богослужења, устројства црквене управе, просвете и верске проповеди.
- Црква има право да уређује сопствено црквено устројство на територији Косова, да оснива и укида архијерејска намесништва, црквене општине, парохије и манастире.
- Црква на територији Косова је надлежна за именовања, премештаје, смене, доделу и одузимање црквених служби у складу са православним канонским правом, Уставом цркве.
- Држава Косово признаје право архијерејском сабору СПЦ, да је као највиша црквена власт, искључиво надлежна за избор, хиротонију и постављање архијереја у епархијама на Косову.
- Држава Косово јемчи цркви слободу богослужења, верских обреда и осталих верских и хуманитарних делатности.
- Држава Косово се обавезује у складу са сопственим правним поретком да изврши укњижбу свих неуписаних непокретности у власништву Српске Цркве на Косову.
У даљем, наводи се да СПЦ има право на специјалне везе са државом Србијом али се подразумева да СПЦ нема ништа против и да питање темељног уговора између СПЦ и тзв. државе Косово не дира у право темељних уговора других цркава. То значи да СПЦ нема ништа против да тзв. држава Косово оснује и Косовску православну цркву. На овај начин, прећутно, у сасвим извесној перспективи, СПЦ саучествује у оснивању Косовске православне цркве!
Истовремено, свесни изузетне осетљивости теме, тројка задужена за непосредне преговоре са тзв. државом Косовом, покушава да из терминологије уговора избаци реч – држава – што би требала да буде још једна бедна перфидарија смишљена да се манипулисањем наративом прикрије издаја. Сама чињеница да се потписује оваква врста темељног уговора између СПЦ и неког ентитета подразумева да је тај ентитет – држава.
И све би ово било у реду да је ово темељни уговор између СПЦ и неке далеке државе, признате, утемељене, неспорне из угла Устава Републике Србије и воље народа. Али, ако поново прочитате видећете да је у питању перфидно скројена превара, упакована у питко писаније помирљивих тонова и правно обавезујућих флоскула, али са ужасавајућом чињеницом – Србска православна црква признаје државу Косово!
Написано је заправо у највећој мери препис темељног уговора који је СПЦ потписала са државом Црном Гором. Јасно је и по тој мери да је то заправо уговор СПЦ са признатом државом, јер Црна Гора је призната држава. Отуда је сада јасно зашто је држава Црна Гора била правно немоћна да се меша у одлуку врха СПЦ да насилно поцепа Митрополију црногорско-приморску а да су након тога настали политички дискурси били последица овакве одлуке СПЦ. Отуда, јасно вам је и колико је перфидна игра издајничког политичког Београда и врхушке СПЦ која понизно служи тој издаји, који као саучесници у злочину са пуним умишљајем упоредо спроводе издају без преседана уз константно, историјски потврђено бројним примерима, оптуживање других политичких чинилаца овог простора за сопствене издаје. То чине због потребе да се у јеку сваке од тих издаја сакрију иза измишљених туђих поступака а да истовремено створе недогођени историјски контекст за неке будуће издаје. У име Истине, у наредном периоду, учинићемо све што је до нас да се целокупна историја и многе утемељене лажи о томе ко је издајник а ко „херој“ учине доступним народу. Па онда неко свако за себе промисли и с тим у вези учини шта мисли да ваља.
Ако пратите огавну политичку сцену видећете, уочићете и тај мучни синхроницитет између политике разарања Србије и политике врхушке СПЦ. Зато су сада у јавни политички дискурс из глиба локалне политике испливали бљутави ликови са идејама о „нужним“ компромисима и „коначном решењу“ свих балканских проблема. Отуда, о чему тек ваља пуно тога рећи, целој тој издајничкој сцени, смета и један професор који је прихватио да буде први међу једнакима и да својим делом, чашћу и спознајом заједно са студентима и народом брани оно што је остало од Србије и чини шта је могуће да се уништено васпостави.
Никад у историји није била очигледнија та страшна спрега између носилаца две власти – световне и духовне а да, заправо, ни једна ни друга нису мера ни прилика Срба и народа Србије, већ су мера неке мрачне политике. Закулисне, перфидне, огавне. Та спрега је лако видљива и поводом прикривања теме око потписивања овог темељног уговора, јер, упућенима је познато – међунационалне сукобе и немире у Новом Пазару ових дана изазвао је и „наручио“ политички Београд зато да би се и на овај начин скренула пажња са темељног уговора и процеса признања тзв. државе Косово од стране СПЦ.
Отуда, памтите, они не владају у име овог народа, они су слуге непомјаника.
Зато немојте да вас изненади и сазнање да се у вези са свим наведеним догађањима врхушка СПЦ обратила органима и службама безбедности Црне Горе, укључујући и Агенцију за Националну безбедност, да за потребе контролисања ситуације у вези са насилним цепањем Митрополије, „обрате пажњу“ на верујући народ, да их извештавају о ситуацији и да, по потреби, реагују у складу са жељама и потребама СПЦ! Та замолница ка Влади Црне Горе испоручена је преко политичког Београда. Речено практично значи да се врх СПЦ обратио безбедносним службама друге државе, наравно уз свесрдну асистенцију политичког Београда, да применом оперативно техничких метода и радњи прате активности верујућег народа у Црној Гори и наравно, активности духовног оца свог тог народа – Митрополита Јоаникија ! Јер, за кога другог би у Црној Гори издајнички врх СПЦ могао да буде заинтересован ако не за чувара Пећког трона, егзарха, оног који живи своју заклетву и пред Богом и пред народом!
Зато, народе, ваља ствари и појаве гледати по суштини а не по магли коју ће да проспу по нама а речено је суштина. Пустиће сада по опробаним рецептима онолико лажно завађених теолога, теоретичара, догмата и политичара, јавних радника и стручњака, сви и све само да не видите ову ужасну издају. Сада нам ваља, баш као што су и студенти издржали непојмљиве притиске и успели да истрају у елементарном – УСТАВ РЕПУБИКЕ СРБИЈЕ, да тако и ми, као народ, истрајемо у елементарном – ВОЉА НАРОДА А НЕ ИЗДАЈНИКА!
А све ово је метастаза истог канцера. Сви знамо где је болест зачета. И запамтите, свака болест тела и ума је у корену болест душе! То зато да би знали са ким и чим имамо посла.
И ако је за Јустина, који као и сви честити и мртав изродима смета, а за Јустина јесте, нека песников стих народу нешто сада каже о Јустину, кога би безчасници сада да облате:
На гробу оца Јустина
На гробу оца Јустина,
Код манастира Ћелије,
Сестра замењује цвеће
И тепа му да брже расте.
Видиш, каже ми црноризац Амфилохије,
Ава није имао деце по телу,
Откако је бризнуо у плач за Христом,
Ничим се на земљи није могао утешити,
А опет на њој има безбројну духовну децу.
Она му хумку греју врућим сузама,
Пољске цветове смењују неувелим,
Неутешној свећи не дају да пресвисне,
А толиким родитељима, поред рођене деце,
Гроб негде самотари урушен у шикари.
А ти, песниче и твоја се важи. И теби је инжењер аманет оставио, све аманете па и оне ка теби. Ти знаш и да ја знам и шта је најлепше у Паризу и према томе се сада равнај. И нека сада свих, па и жене без кућног васпитања, сви они морају да постоје, али сада ваља рећи, ваља изговорити и пред народом. Зато изговори и твоја се важи!
Песниче, добро је било да се у оно време штафетом будалама ред и место одреде, али сада ваља и образ сачувати. За истину, наш народ поштује штафету, такви смо, али тек у комплету са образом. Тада је тек штафетоносац делија.
А ваља нам са образом међу народ ићи, да не буде да због ћутања пишемо стихове убијеној Србији.
Јар сада сви видимо, њима нису блиске сузе за Христом, ни Јустинове, ни Христовог целог народа,… Њима је драже сребро и злато, виле на Дедињу, картонске степенице, и издашна помазанија Власти. Зато, они нису људи, погледајте их добро, они су нешто друго. То друго припада другом. А за то друго ваља нам, како је и у Светом Писму речено, призвати Бога да се са тим обрачуна. Он то хоће да учини, Он то нуди човеку !
Ми припадамо Христу, Богу, јединорођеном и прворођеном, моногенезу.
Зато, у име тог Бога, дигнимо Глас !
Србија мора да живи и преживи и ову несрећу !
Овај текст је преведен са српског на енглески, немачки и руски језик.
Енглеску верзију можете прочитати на другој, немачку на трећој, а руску на четвртој страни.