— Piše Branko Veljković —
Braćo i sestre Srbi, građani Srbije.
U toku je genocid nad narodom Srbije. Sprovodi ga jedan pomračeni i demonizovani um koji očigledno ne namerava da stane.
Bog nam je svedok, sve smo učinili da mu se oduzme prostor da narod i zemlju uvede u građanski rat i da se ne proliva krv.
Ne čuje.
Demon u njemu je jači od njega.
Sredinom protekle nedelje na teritoriju Crne Gore ušla su tri autobusa sa pripadnicima MUP-a Republike Albanije sa namerom da preko teritorije Crne Gore dođu do teritorije Republike Srbije gde su imali naređenje da se, po zamolnici od naroda odmetnutog režima u Beogradu, priključe angažovanim policijskim snagama i bandama plaćenim od strane režima i da započne masovno maltretiranje i premlaćivanje naroda. U pitanju je bilo oko sto pripadnika MUP-a R. Albanije koji su po svom formacijskom mestu pripadnici snaga za razbijanje demonstracija i suzbijanje uličnih nemira. Plan je bio da tri autobusa u različitim intervalima pređu državnu granicu Srbije i Crne Gore i da se pod zaštitom bezbednosnih službi Srbije rasporede po kritičnim tačkama u zemlji kao pojačanje angažovanim snagama. Braća moja po veri i časti, onako kako je i dogovoreno, o tome su obavestili premijera Crne Gore Milojka Spaića. Izrečen je jasan stav da Crna Gora na takav način ni slučajno ne sme biti uvučena u dešavanja u Srbiji te da će u slučaju da odmah ne vrati autobuse u Albaniju istog momenta u Crnoj Gori početi problemi koji će destabilizovati državu i uvesti je u stanje koje neće moći da se reši. Spaić je izdao nalog da se autobusi sa pripadnicima albanske policije odmah vrate u Albaniju. O ovom planu obavešteni su i predsednik skupštine Crne Gore Andrija Mandić i predsednik DNS Crne Gore Milan Knežević, koji važe za Srbe od samozvanog, ne samo da nisu učinili ništa da se ovako nešto spreči već su za ove potrebe obezbedili i pomenuta tri autobusa. A zapravo, jedna od ideja samozvanog je i da se na ovaj način srbski politički diskurs u Crnoj Gori uvuče u njegove političke marifetluke u Srbiji i da se narod i po tom pitanju podeli u Crnoj Gori.
Ova situacija je razrešena ali je sasvim izvesno da će samozvani pripadnike albanske policije pokušati da dovede na teritoriju Republike Srbije preko tzv. države Kosova ili Makedonije. Tzv. država Kosovo je bila prva ideja ali su se ipak odlučili da se iskoristi teritorija Crne Gore jer je prelazak autobusa sa takvim putnicima sa teritorije tzv. države Kosovo na teritoriju Srbije previše suspektan i verovatno bi bio registrovan.
Dakle, jasno je da je samozvani odlučio da krene u otvoreni sukob sa studentima, građanima i narodom Srbije. Samozvani je tražio i dobio odobrenje iz Brisela da se u slučaju podizanja tenzija primeni sila ali da ta sila nije uzrokovana aktom državnih organa. Pisali smo o tome kakva je igra u tom smislu u toku. Međutim, ono što samozvani krije od naroda ali i od svojih saradnika je da on nije dobio prostor da može da zavede vanredno stanje već isključivo vanrednu situaciju i to izuzetno ograničenog karaktera sa vremenskom odrednicom da takva „situacija“ sme da traje najviše do 4 dana.
Otuda je, po logici ovih ograničenja, samozvani odlučio da u izuzetno kratkom vremenskom roku isprovocira nemire većih razmera, te da po logici nesnosnog pritiska natera narod da se brani i bori za goli opstanak, da bi na taj način opravdao uvođenje vanredne situacije.
U političkom smislu samozvani je od Brisela tražio i dobio dozvolu da organizuje prelaznu vladu, što ima posebne implikacije na mogući razvoj političke situacije po pitanju svenarodne pobune protiv izdajničkog režima.
Ono što je posebno alarmantno a što se u dobro obaveštenim krugovima komentariše sa posebnom pažnjom je da se samozvani u realizaciji ovog svog genocidnog plana pozvao na deo ugovora koji su potpisani u okviru projekta „Otvoreni Balkan“. To zapravo znači da je „pravni osnov“ za postupanje oružanih formacija drugih država „Otvorenog Balkana“ napravljen, te da policijske snage Albanije ali i tzv. države Kosovo, jer projekat „Otvoreni Balkan“ Kosovo tretira kao državu, mogu po zamolnici odmetnutog političkog Beograda da deluju na teritoriji Republike Srbije!
Što se tiče stranaca koji budu na bilo koji način učestvovali u napadu na građane Republike Srbije ili na njihovu imovinu ili se u bilo kom svojstvu budu zatekli na teritoriji Republike Srbije naoružani ili sa namerom da atakuju na živote i imovinu građana Srbije, poručiću vam sledeće – što se tiče građana Republike Srbije vaš akt je akt otvorene vojne agresije i pošto se nalazite kao deo oružane formacije, bez oznaka svoje zemlje, na teritoriji Srbije vi ste u statusu koji međunarodno pravo jasno definiše. Možda ova umobolna vlast to ne vidi tako ali narod će to da vidi samo na taj način i nikako drugačije! Ne dolazite vamo!
O svim ovim dešavanjima i aktu agresije oružanih snaga Republike Albanije na teritoriju Republike Srbije kanalima koji su nam dostupni i poznati obavestićemo međunarodnu zajednicu i sve centre odlučivanja u svetu.
Zarad razumevanja po dubini, valja da se zna da ovo nije prvi put da vlasti odmetnute od sopstvenog naroda pribegavaju ovakvim genocidnim potezima. Naime, ukratko, Srbija je pod Milanom Obrenovićem, 1881. godine potpisala identičan ugovor sa tadašnjom Austrougarskom Carevinom i to baš na Vidovdan 28. juna. Isti demon je izdajnike terao tada kao i ovog sada. I njima tada i ovima sada smeta Milošev podvig i Lazarev izbor. Zato biraju Vidovdan. Zato ga skrnave.
Ugovor je potpisan na teritoriji Austrougarskog Carstva, u tadašnjem Zemunu i podrazumevao je potpuno odricanje od suvereniteta Srbije u korist Austrougarske monarhije. Milan Obrenović je u tom momentu duboko potonuo u paranoju i svuda je video špijune i tražio je pomoć od tadašnje velesile. Pored direktne vojno-policijske intervencije sporazum je podrazumevao i da Srbija ni jedan međunarodni ugovor ne sme da potpiše bez znanja i odobrenja Austrougarske monarhije. Politička partija u krilu koje je sve ovo sprovedeno bila je tadašnja, sveže osnovana, Srpska napredna stranka!
Naravno, nije išlo po tom planu. U godinama koje su usledile došlo je do velikih nemira u Srbiji koji su rezultirali masovnim progonom „naprednjaka“ i neutvrđenim brojem stradalih pripadnika SNS-a tog vremena. Ubijen je neutvrđeni broj lica, a broj se kreće između 150 i 400. Spaljeno je više od 800 objekata koji su pripadali „naprednjacima“.
Uporedo sa ovom genocidnom namerom dušebolnog samozvanog dešava se još nešto o čemu narod treba da bude noćas obavešten. Uporedo sa sveobuhvatnim pregovorima oko ovog prostora, te regulisanja međusobnog priznanja tzv. države Kosovo i Srbije idu i pregovori koji se vode pod političkom floskulom postizanja „sveobuhvatnog mira na ovim prostorima“. U tim pregovorima učestvuju strani faktori, Vatikan, predstavnici Hrvatske i emisari SPC. U ingerenciji emisara SPC je i finalni dogovor oko toga koliki je tačan broj jasenovačkih žrtava. Hrvatska strana je izašla sa predlogom da taj broj bude sveden na 85.000 dok delegacija SPC predlaže da to bude između 90.000 i 95.000 stradalih. Kao „nagrada“ za taj ustupak Srbiji se garantuje da će popustiti međunarodni pritisak po pitanju Srebrenice te da će svim međunarodnim subjektima biti naloženo da postupe u skladu sa tim dogovorom, tj. da relaksiraju pritisak na Srbiju. Sveobuhvatni dogovor uključuje i status Kosova koje će, zarad dobijanja temeljnog ugovora sa SPC i statusa posmatrača u UN, odustati od teze da su snage bezbednosti Republike Srbije izvršile genocid nad Kosovarima. Stav SAD je u skladu sa stavom velike sile – ono oko čega se vi dogovorite, mi ćemo da podržimo i sprovedemo. Problem je što ovu zemlju vode izdajnici koji ne samo da se nikada i nigde nisu borili za svoj narod i državu već su pristali i saučestvuju u najmonstruoznijoj izdaji koja je ikada zadesila Srbiju.
Dakle, ono što se dešava je da će neko, izdajničkom i demonskom namerom i činjenjem, sa brojnog stanja izbrisati 800.000 pobijenih Srba. Kao da nikada nisu postojali. Na taj način, posredno, „aboliraju“ se i ubice. Inače, zarad punog razumevanja čitaoca, treba da znate da ova monstruozna igra brojevima nije slučajna jer se u velikim ratnim sukobima brojevi do 100.000 stradalih tretiraju kao „desilo se“, kao nekakav „istorijski incident“. Dakle, genocidna NDH ne bi više bila genocidna tvorevina već puki politički „događaj“ vezan za II svetski rat, a pobijeni narod, pobijeni Srbi, Jevreji, Romi i ostali, kao da nisu postojali. Ako ovo vidite u punom smislu, razumećete da je ovo drugi genocid nad svim tim ljudima. Prvi put se desio kada su svi ti ljudi poklani, a drugi put kada su predstavnici naše države i crkve pristali na to da svi ti nesrećnici, zapravo, nikada nisu ni postojali.
Inače, momak koji je sinoć prebijen u Valjevu od umobolnika nalazi se u teškom stanju i lekari se mole Bogu da ostane živ. Lekari kažu da nikada nisu videli takve povrede. Drugi momak koji je uhapšen, nema ni oca ni majku, uhapšen je jer je bio prisutan. Ima 12 godina,…
Ja se nadam, molim se Bogu, da svako ime, svakog krvnika koji je učestvovao u svemu ovome narod sazna i zapamti. Bogu smo svi mi ionako već poznati.
Još jednom, napominjem – sve što se sada dešava počelo je aktom agresije koji je izvršen nad Ustavom Republike Srbije! Zapravo, svako ko želi da razume smisao i značaj Ustava jedne države razumeće i da svaki napad na državu i narod počinje napadom na Ustav, jer Ustav je krovni pravni akt u kome su regulisana sva prava i slobode građana jedne zemlje. Režim uporno tvrdi da studenti i narod ruše ustav i da traže građanski rat, a zapravo Ustav je srušen aktom izdaje 2013. g. i potpisivanjem Briselskog sporazuma. Takvim rušenjem ustava srušeno je i pravo svakog građanina ove zemlje!
Studenti i narod žele mir! Odmetnuti genocidni režim šalje ubice na narod!
Ustav služi i da zaštiti građane od sopstvene vlasti.
Ustav služi da nas zaštiti od genocidnih namera jedne otuđene političke mafije i umobolnika koji misli da je na vlasti.
Zato, studenti su u pravu! Studentski zahtevi nisu ispunjeni!