— Пише Бранко Вељковић —
Браћо и сестре Срби, грађани Србије.
У току је геноцид над народом Србије. Спроводи га један помрачени и демонизовани ум који очигледно не намерава да стане.
Бог нам је сведок, све смо учинили да му се одузме простор да народ и земљу уведе у грађански рат и да се не пролива крв.
Не чује.
Демон у њему је јачи од њега.
Средином протекле недеље на територију Црне Горе ушла су три аутобуса са припадницима МУП-а Републике Албаније са намером да преко територије Црне Горе дођу до територије Републике Србије где су имали наређење да се, по замолници од народа одметнутог режима у Београду, прикључе ангажованим полицијским снагама и бандама плаћеним од стране режима и да започне масовно малтретирање и премлаћивање народа. У питању је било око сто припадника МУП-а Р. Албаније који су по свом формацијском месту припадници снага за разбијање демонстрација и сузбијање уличних немира. План је био да три аутобуса у различитим интервалима пређу државну границу Србије и Црне Горе и да се под заштитом безбедносних служби Србије распореде по критичним тачкама у земљи као појачање ангажованим снагама. Браћа моја по вери и части, онако како је и договорено, о томе су обавестили премијера Црне Горе Милојка Спаића. Изречен је јасан став да Црна Гора на такав начин ни случајно не сме бити увучена у дешавања у Србији те да ће у случају да одмах не врати аутобусе у Албанију истог момента у Црној Гори почети проблеми који ће дестабилизовати државу и увести је у стање које неће моћи да се реши. Спаић је издао налог да се аутобуси са припадницима албанске полиције одмах врате у Албанију. О овом плану обавештени су и председник скупштине Црне Горе Андрија Мандић и председник ДНС Црне Горе Милан Кнежевић, који важе за Србе од самозваног, не само да нису учинили ништа да се овако нешто спречи већ су за ове потребе обезбедили и поменута три аутобуса. А заправо, једна од идеја самозваног је и да се на овај начин србски политички дискурс у Црној Гори увуче у његове политичке марифетлуке у Србији и да се народ и по том питању подели у Црној Гори.
Ова ситуација је разрешена али је сасвим извесно да ће самозвани припаднике албанске полиције покушати да доведе на територију Републике Србије преко тзв. државе Косова или Македоније. Тзв. држава Косово је била прва идеја али су се ипак одлучили да се искористи територија Црне Горе јер је прелазак аутобуса са таквим путницима са територије тзв. државе Косово на територију Србије превише суспектан и вероватно би био регистрован.
Дакле, јасно је да је самозвани одлучио да крене у отворени сукоб са студентима, грађанима и народом Србије. Самозвани је тражио и добио одобрење из Брисела да се у случају подизања тензија примени сила али да та сила није узрокована актом државних органа. Писали смо о томе каква је игра у том смислу у току. Међутим, оно што самозвани крије од народа али и од својих сарадника је да он није добио простор да може да заведе ванредно стање већ искључиво ванредну ситуацију и то изузетно ограниченог карактера са временском одредницом да таква „ситуација“ сме да траје највише до 4 дана.
Отуда је, по логици ових ограничења, самозвани одлучио да у изузетно кратком временском року испровоцира немире већих размера, те да по логици несносног притиска натера народ да се брани и бори за голи опстанак, да би на тај начин оправдао увођење ванредне ситуације.
У политичком смислу самозвани је од Брисела тражио и добио дозволу да организује прелазну владу, што има посебне импликације на могући развој политичке ситуације по питању свенародне побуне против издајничког режима.
Оно што је посебно алармантно а што се у добро обавештеним круговима коментарише са посебном пажњом је да се самозвани у реализацији овог свог геноцидног плана позвао на део уговора који су потписани у оквиру пројекта „Отворени Балкан“. То заправо значи да је „правни основ“ за поступање оружаних формација других држава „Отвореног Балкана“ направљен, те да полицијске снаге Албаније али и тзв. државе Косово, јер пројекат „Отворени Балкан“ Косово третира као државу, могу по замолници одметнутог политичког Београда да делују на територији Републике Србије!
Што се тиче странаца који буду на било који начин учествовали у нападу на грађане Републике Србије или на њихову имовину или се у било ком својству буду затекли на територији Републике Србије наоружани или са намером да атакују на животе и имовину грађана Србије, поручићу вам следеће – што се тиче грађана Републике Србије ваш акт је акт отворене војне агресије и пошто се налазите као део оружане формације, без ознака своје земље, на територији Србије ви сте у статусу који међународно право јасно дефинише. Можда ова умоболна власт то не види тако али народ ће то да види само на тај начин и никако другачије! Не долазите вамо!
О свим овим дешавањима и акту агресије оружаних снага Републике Албаније на територију Републике Србије каналима који су нам доступни и познати обавестићемо међународну заједницу и све центре одлучивања у свету.
Зарад разумевања по дубини, ваља да се зна да ово није први пут да власти одметнуте од сопственог народа прибегавају оваквим геноцидним потезима. Наиме, укратко, Србија је под Миланом Обреновићем, 1881. године потписала идентичан уговор са тадашњом Аустроугарском Царевином и то баш на Видовдан 28. јуна. Исти демон је издајнике терао тада као и овог сада. И њима тада и овима сада смета Милошев подвиг и Лазарев избор. Зато бирају Видовдан. Зато га скрнаве.
Уговор је потписан на територији Аустроугарског Царства, у тадашњем Земуну и подразумевао је потпуно одрицање од суверенитета Србије у корист Аустроугарске монархије. Милан Обреновић је у том моменту дубоко потонуо у параноју и свуда је видео шпијуне и тражио је помоћ од тадашње велесиле. Поред директне војно-полицијске интервенције споразум је подразумевао и да Србија ни један међународни уговор не сме да потпише без знања и одобрења Аустроугарске монархије. Политичка партија у крилу које је све ово спроведено била је тадашња, свеже основана, Српска напредна странка!
Наравно, није ишло по том плану. У годинама које су уследиле дошло је до великих немира у Србији који су резултирали масовним прогоном „напредњака“ и неутврђеним бројем страдалих припадника СНС-а тог времена. Убијен је неутврђени број лица, а број се креће између 150 и 400. Спаљено је више од 800 објеката који су припадали „напредњацима“.
Упоредо са овом геноцидном намером душеболног самозваног дешава се још нешто о чему народ треба да буде ноћас обавештен. Упоредо са свеобухватним преговорима око овог простора, те регулисања међусобног признања тзв. државе Косово и Србије иду и преговори који се воде под политичком флоскулом постизања „свеобухватног мира на овим просторима“. У тим преговорима учествују страни фактори, Ватикан, представници Хрватске и емисари СПЦ. У ингеренцији емисара СПЦ је и финални договор око тога колики је тачан број јасеновачких жртава. Хрватска страна је изашла са предлогом да тај број буде сведен на 85.000 док делегација СПЦ предлаже да то буде између 90.000 и 95.000 страдалих. Као „награда“ за тај уступак Србији се гарантује да ће попустити међународни притисак по питању Сребренице те да ће свим међународним субјектима бити наложено да поступе у складу са тим договором, тј. да релаксирају притисак на Србију. Свеобухватни договор укључује и статус Косова које ће, зарад добијања темељног уговора са СПЦ и статуса посматрача у УН, одустати од тезе да су снаге безбедности Републике Србије извршиле геноцид над Косоварима. Став САД је у складу са ставом велике силе – оно око чега се ви договорите, ми ћемо да подржимо и спроведемо. Проблем је што ову земљу воде издајници који не само да се никада и нигде нису борили за свој народ и државу већ су пристали и саучествују у најмонструознијој издаји која је икада задесила Србију.
Дакле, оно што се дешава је да ће неко, издајничком и демонском намером и чињењем, са бројног стања избрисати 800.000 побијених Срба. Као да никада нису постојали. На тај начин, посредно, „аболирају“ се и убице. Иначе, зарад пуног разумевања читаоца, треба да знате да ова монструозна игра бројевима није случајна јер се у великим ратним сукобима бројеви до 100.000 страдалих третирају као „десило се“, као некакав „историјски инцидент“. Дакле, геноцидна НДХ не би више била геноцидна творевина већ пуки политички „догађај“ везан за II светски рат, а побијени народ, побијени Срби, Јевреји, Роми и остали, као да нису постојали. Ако ово видите у пуном смислу, разумећете да је ово други геноцид над свим тим људима. Први пут се десио када су сви ти људи поклани, а други пут када су представници наше државе и цркве пристали на то да сви ти несрећници, заправо, никада нису ни постојали.
Иначе, момак који је синоћ пребијен у Ваљеву од умоболника налази се у тешком стању и лекари се моле Богу да остане жив. Лекари кажу да никада нису видели такве повреде. Други момак који је ухапшен, нема ни оца ни мајку, ухапшен је јер је био присутан. Има 12 година,…
Ја се надам, молим се Богу, да свако име, сваког крвника који је учествовао у свему овоме народ сазна и запамти. Богу смо сви ми ионако већ познати.
Још једном, напомињем – све што се сада дешава почело је актом агресије који је извршен над Уставом Републике Србије! Заправо, свако ко жели да разуме смисао и значај Устава једне државе разумеће и да сваки напад на државу и народ почиње нападом на Устав, јер Устав је кровни правни акт у коме су регулисана сва права и слободе грађана једне земље. Режим упорно тврди да студенти и народ руше устав и да траже грађански рат, а заправо Устав је срушен актом издаје 2013. г. и потписивањем Бриселског споразума. Таквим рушењем устава срушено је и право сваког грађанина ове земље!
Студенти и народ желе мир! Одметнути геноцидни режим шаље убице на народ!
Устав служи и да заштити грађане од сопствене власти.
Устав служи да нас заштити од геноцидних намера једне отуђене политичке мафије и умоболника који мисли да је на власти.
Зато, студенти су у праву! Студентски захтеви нису испуњени!