— Piše Branko Veljković —
Poštovani građani Srbije. Ono što se dogodilo, dogodilo se ovako.
Neposredno pred početak studentskih i narodnih okupljanja za Vidovdan iz Bosne je po planu režima trebalo da uđe grupa od sedam lica biografija poznatih organima i službama bezbednosti više država. Akcijom nekih blagih ljudi čiji poziv nije lepo odbiti, “turisti” iz Bosne preusmereni su uz primerenu “međuresornu” pratnju na jednu lokaciju u Pljevljima gde je sa njima obavljen učtiv razgovor pun razumevanja i pažnje. Neočekivani gosti su sa pažnjom podelili svoja saznanja sa dobronamernim domaćinima. Spontano. Uostalom, na toj lokaciji je i ranije bilo sličnih tematskih razgovora gde su ljudi mogli da u miru i spokoju otvore svoju dušu. Ispostavilo se da su turisti sa ubilačkim namerama imali zadatak da se infiltriraju među narod okupljen na studentskim protestima i da u određenom momentu hladnim oružjem izbodu neutvrđen broj lica među kojima i izvestan broj pripadnika MUP-a, od kojih su neka lica, planirane žrtve, bile i poimenično određene. Ideja je bila da tako izazovu strah, masovne nerede i haos. Na taj način su organi sile trebali da dobiju povod da “reaguju”. Deo ovog plana je onda trebalo da bude neposredno angažovanje policije zbog ranjavanja i mogućeg ubistva većeg broja lica a odmah nakon toga i masovna hapšenja i utamničenje svih lica koja su voljom jednog dušebolnika i njegovih satrapa proglašeni za teroriste. Po tom planu trebalo je da se zbog istih optužbi zbog kojih se sada hapse studenti po Srbiji, pohapse i profesori koji su govorili na studentskim protestima na Vidovdan kao i sva lica koja su u proteklom periodu od strane samozvanog, partije i određenih pripadnika organa i službi bezbednosti identifikovani kao nosioci, inspiratori ili aktivniji učesnici na protestima.
Strah, teror i gola sila ogromnih razmera zapretila je da prepokrije Srbiju.
Države nikada nisu bile voljne da pokazuju zahvalnost prema vojnicima ratova koje nije sama pokrenula, a zapravo, mnoge ključne bitke su dobijene baš na ovakav način. Otuda ovde nema medalja, nema slave, nema privilegija. Ništa od toga. Zato, o blagim ljudima koji su ovim činom zadužili Srbiju nekom drugom prilikom, a za sada momci, od mene – hvala!
Na listi za utamničenje našao se i izvestan broj “diskretnih”, neki vrlo dobro društveno i socijalno pozicioniranih, koji nisu shvatili ni prirodu samozvanog ni kakav je pravac zauzeo nakon što je pomislio da je inženjer otišao. On jeste kartonac koji misli da je odlazak jednog inženjera po prirodi tih stvari uopšte moguć, što je idiotizam svoje vrste, ali trebalo je da razumete da su posledice delovanja maloumnika u mraku potencijalno nesagledivo opasne, čak i za vas lično. Trebalo je da shvatite da je u mraku sve moguće, a vi znate na koji mrak ja sada mislim, pa je onda moguće i to da onaj u koga ste se uzdali i koga ste podržali zapravo nikada nije ni video svetlo te da je sve što je činio oduvek bilo samo vođeno tumaranje po mraku. On svetlo ne razume, pa kako onda može da razume “bratski” odnos sem ako nije interesni ili poltronski. A kad nema više bratskog odnosa onda sve može da bude baš kao što je bilo i u vreme Kralja Milana Obrenovića, kada je Milan, obnevideo, dao nalog da se pobije na desetine braće. Zapravo, pobio je sve koji su mu zasmetali, a za koje je verovao da sme da ih ubija. Ne bih da vas sad razvlačim do teološkog osnova vaše bratske “ljubavi” i Kaina i Avelja, ali zanimljivo je koliko je malo vas bar ovo shvatilo. Poražavajuće malo vas je uopšte znalo da se primereno predstavi. Kako god, vaš deficit, ne moj.
U svakom slučaju posle Pljevaljske pedagogije sada ide penologija. Dakle, samozvani, razmislio sam par sekundi i sada mi se sviđa ideja jednog blagog čoveka da se blagi ljudi sa pedagoškim sklonostima angažuju da recimo jedan kvartal ne dođe na odredište. Znaš ti na šta ja mislim i šta tebi stiže kvartalno. I naravno, veza ka jugu će razumeti, uostalom oni su i pravljeni zbog svoje discipline i poštovaće tu želju blagih ljudi sa slane vode. No ovi tvoji što su pre podne međedi, a popodne bi još uvek da veruju da ćeš ti da im dodeliš rutu, pa su zbog toga još i spremni da u ime vaše bludne ljubavi saučestvuju u klanju i bodenju građana Srbije na mirnim protestima, e oni to neće baš tako lako da shvate. Oni nedostatak ture vide kao nedostatak moći, a po prirodi preziru nemoćne, posebno ako treba da se “tale” sa njima. Njima shvatanje ionako ne ide najbolje u životu, a stvarno su poverovali da ti imaš tu “moć”, zato i plaćaju narod oko sebe da te hvali kao “velikog Srbina”. Neki od njih su već i potrošili bele milione i milijarde unapred i kud sad? Znam i za neke u lokalu koji neće razumeti uzročno posledičnu vezu između tvog organizovanog napada na studente Srbije sa pucanjem kvartala. Pitaće se gde su tu oni. Vodnici i oni sa višim činovima sa zadacima iz te sfere mogli bi da ti do detalja objasne zašto tako nešto ne sme da se dogodi. Preopasno je i po njih. Preopasna je svest da je država disfunkcionalna kao što sada jeste, svašta tu onda može da ispliva i iz nekih prošlih vremena. U takvim okolnostima neki nestaju po prirodi stvari a rađaju se novi.
Rekao sam ti, nemoj silom na studente i narod.
Rekao sam ti i da posle nekih gadosti nećeš moći da pereš ruke jer voda krv ne spira.
Rekao sam ti i da će studenti u jednom momentu izaći sa zahtevom i da će taj zahtev biti utemeljen, jasan i obavezujući za sve.
Što se tiče samih studentskih protesta, više je razloga zašto su tako uspešni.
Uspešnost protesta počiva pre svega na činjenici da su protesti neosporono i potpuno utemeljeni – građani Srbije imaju pravo na Ustavom uređenu državu i vladavinu prava, a aktuelni režim čini sve što može da Ustav i pravo ne postoje. Drugo – tragični povod, masovno ubistvo građana u Novom Sadu, još uvek nije dobio sudski epilog, a postojali su svi razlozi da država reaguje odlučno i brzo. Zapravo, odsustvo adekvatne reakcije države posle toliko vremena govori da je u toku skrivanje dokaza, “nameštanje” postupka i zataškavanje celog slučaja. Treće – protesti su nenasilni!
Sve što su u organizacionom smislu studenti trebali da sprovedu je da protesti ostanu nenasilni i vanpartijski. Vanpartijski momenat je bio od presudnog značaja da bi se za studentsku “stvar” opredelilo najveće glasačko telo u Srbiji, a to su politički apstinenti, dakle ljudi koji su na ovaj ili onaj način, neki intuitivno a neki spoznajno, shvatili da su u Srbiji sve partije iste, da su svi partijski lideri isto i da su svi oni deo jednog te istog zlog, nakaznog i destruktivnog establišmenta koji satire ovaj narod već jako dugo. To je u potpunosti uspelo uz neverovatan odziv građana te su se protestima priključili čak i brojni članovi nekih partija i političkih organizacija vidno razočarani u svoje dojučerašnje partijske lidere i strukture.
Što se tiče nenasilnosti, ona pre svega počiva na hrišćanskom arhetipu našeg naroda a onda i na svesti da se dugoročni ciljevi u kojima sadržaj odgovara izvornoj ideji postižu pre svega nenasilnim metodama i načinima.
Protesti su jasno vođeni tako da budu nenasilni, a druga je stvar što pozivanje na ISTINU i vladavinu prava jedan dušebolni samozvani vidi kao nasilje. On pozivanje građana na Ustav i pravo na život vidi kao nasilje, napad na njega lično, jer u umobolnom svetu koji je kreirao sem njega ništa nije vredno postojanja pa tako ni narod, ni država Srbija.
Utemeljenost razloga i povoda i nenasilnost protesta ispravno je prepoznata od strane građana i zato su građani uz mladost Srbije masovno izašli na ulice sa decom, majke sa bebama i stariji sa unucima. Tako je sav taj nenasilan svet pokazao šta se protestima zapravo brani. Ako je išta merilo nenasilnosti onda je to takav vid okupljanja građana. Ako je išta merilo poverenja onda je to takva vrsta poverenja u organizatore protesta. Zato je režim kao svoj osnovni cilj sam sebi dao zadatak da po svaku cenu naruši ove temelje uspeha studentskih protesta. Zato je nastao “ćacilend”. Sa tako jasnim i utemeljenim masovnim protestima režim je po svaku cenu morao da formira “drugi pol” jer bi u suprotnom napad režima na goloruk narod bio ogledalo ogoljene tiranije. Ćacilend je farsa, dijabolična postavka u centru grada koja treba da predstavlja nekakav “drugi” pol u političkom spektru što bi onda režimu dalo prostor da se iz stvarne uloge tiranina stavi u ulogu “branioca” pa bi onda imao i “obavezu” da nešto brani. A zapravo, “braneći” tako kreiranu “stranu” režim čuva zadnji razlog svog “legitimiteta”, čuva elementarni razlog zašto uopšte postoji. Nenasilnost protesta je obesmislila i ovu strategiju. Ako ovo razumete onda možete da razumete zašto tako besmislena tvorevina kao što je ćacilend i dalje postoji uporedo sa masovnim studentskim protestima, kao i zašto je režimu trebala slika da se ćacilendi rašire po celoj Srbiji. Samo tako je mogla da se stvori lažna slika o svenarodnom otporu studentskim protestima koji se takav otpor zapravo nikada nije desio. Narod Srbije je zdušno uz studente!
I od svih metoda protiv ćacilend fenomena studenti su izabrali najbolji – ignorisanje. Ćacilend ne postoji! Baš kao što ne postoji ni predsednik ćacilenda, samozvani dušebolni diktator sa kartonskim navikama. Jedna groteskna figurica čija “vrhovna komanda” nešto znači još samo u toj “državi” pod čadorima između dve skupšine i to samo dok to bude bio spreman da plaća gotovim novcem. Samozvan, onaj koji nije nadležan, jednostavno više ne postoji.
Međutim, uhodana metoda stvaranja dve nasilne grupe koje se sukobljavaju oko nečega ovaj put nije uspela. Svako ko poziva na nasilje ili uopšte ne razume značaj nenasilnog rušenja (jer je samo takvo rušenje sada moguće) ili je direktno angažovan da podriva proteste. Politički establišment nije uspeo da generiše dve sukobljene grupe i odmah je propala i mogućnost kontrole procesa. Ostala je samo primitivna medijska manipulacija, puka opservacija i praćenje neposrednih učesnika protesta u čemu se posebno ističu neki delovi organa i službi bezbednosti. Kako to nije dalo očekivane rezultate režim se odlučio za primenu ogoljene sile. Da bi dobili “opravdanje” za besprizorno nasilje, pre svega u očima međunarodne zajednice, studente i profesore Srbije su onda proglasili za teroriste. Orkestrirano, to su učinili svi satrapi trulog, dušebolnog sistema, svako u svom domenu i zahvatu. Drago mi je što su ih studenti sve do jednog tako lako prepoznali.
A politički Beograd je opet “uspeo” da pomeri granice svoje beslovesne izdaje – za ovaj Vidovdan u Beogradu je uhapšeno na desetina puta više Srba nego na Kosovu! Politički Beograd i politička Priština inače uvek deluju sinhronizovano, štiteći jedni drugima leđa i interese, a protiv sopstvenih naroda ali sada je taj sinhronicitet potpuno ogoljen i vidljiv.
Sada je trebalo da se ubija. Ovo je po zamisli umobolnika trebalo da bude krvavi Vidovdan.
U arhitekturi organizovanog nasilja koja je isplanirana za Vidovdan ključne odrednice bile su vreme i mesto. Želeći da “ispoštuje” zabranu da dejstvuje po primarnom mestu gde se veliki skup mirnog naroda održao, morao je da nađe način da “skup” dovede do ćacilenda. I ovaj put, “država” je učinila sve da što bolje organizuje nasilje nad sopstvenim građanima. Otuda je bilo važno da organizovane grupe provokatora odvuku narod do ćacilenda, jer im je očajnički trebao masovan sukob “blokadera” i policije, koji “blokaderi” u okviru te strategije imaju teledirigovanu “potrebu” da se fizički obračunaju sa “ćacijevcima” a onda bi policija naprasno dobila razlog da nešto “sprečava”. Ključna tačka za planirano nasilje je opet bila pozicija ispred Crkve Svetog Marka. Ta tačka je uslovljena objektivnom arhitekturom Beograda, ali i nekim istorijskim i nekim drugim vrlo mračnim odrednicama. Za svoju kristalnu noć umobolni je postavio scenu, poređao jedinice i jediničare, zapravo janičare, odredio je podobne TV ekipe, kamermani i novinari na isturenim pozicijama sa “hamerima” žandarmerije željno su iščekivali najavljeni i obećani masakr. Sa druge strane među mlade ljude umešale su se i falange sa kacigama i palicama. Upravo je to bilo veliko finale kreiranja dva pola o kome sam vam danas pisao. Sve je bilo spremno i čekao se nalog iz centra da sinhronizovani haos počne. Otuda je došla i “zato što sam pametan” prognoza od dan ranije o tačnoj satnici kada će nemiri da počnu jer lako je prognozirati kad sam nešto organizuješ. No, ne bi baš tako. Puče prognoza a posledično pući će ti i tromesečni bilans za bele sportove.
I zapamti, samozvani – kristalna noć ti nije propala, već ti je oduzeta!
U odnosu na ovaj plan zločinaca valjalo se onda organizovati i u određeno vreme razbiti sinhronicitet planiranog otpočinjanja nemira od momenta završetka mirnih studentskih protesta.
Ako se samozvani pitaš otkud onda neki ljudi tamo, između kordona i dovedenih i ubačenih navijača, evo ti odgovora. To što sada čitaš je razlog zašto su srčani Zvečanac, onaj koji je budući ali sada slobodni i otpisani bradati Životni, fizički odvojili sve te okupljene, neobaveštene i one preplaćene od kordona. Tako je “kupljeno” potrebnih sat vremena i oduzet ti je sled događaja. I svi sada znaju, pa i instruisani i namireni strani posmatrači, dve stvari. Prvo, kompletan plan i program ti je šupalj, dakle nepouzdan si, nemaš aparat za kontrolu čak ni akcija koje sam organizuješ, `oće reći, ne umeš da rešiš ni problem koji sam napraviš i drugo – prinuđeni su, doduše neki i nevoljno, da jasno kažu da studentski protesti nemaju nikakve veze sa nemirima koji su potom usledili. To onda, posledično, režim stavlja u jasan kontekst da je upravo režim organizator nemira, a ne studenti. Otuda, sledstveno tome, i svako hapšenje studenata koje je tokom noći i narednog dana usledilo nije nikakva borba protiv terorizma već ogoljeni akt nasilja dela državnog aparata prema građanima Republike Srbije. To je državni terorizam totalitarnog tipa.
Zbog tog događaja, iz razloga koje ti ne razumeš, zahvalan je bio okupljeni narod, zahvalna je bila i jedinica policije koja je postupala, mada je starešina bio svestan da će u jednom momentu nešto doleteti ka njima, zahvalni su studenti, njihovi roditelji, zahvalni su čak i oni koji su dovedeni da prave nerede, zahvalni su i brojni državni službenici koji su nešto od svega ovog i sami shvatili, zahvalna je i ulica i ona mnogo ozbiljnija “ulica” od koje se ti toliko plašiš. Zahvalni su i neki diskretni, naravno oni koji su malo prisutniji u svom životu od ostalih. Dakle, svi su zahvalni. Jer, verovao ili ne, svi oni žele mir. Svako iz svojih razloga ali svi žele mir.
U državi Srbiji samo jedan čovek i jako uzak krug njegovih poltrona žele nešto drugo.
I vidiš kako su studenti savršeno dobro razumeli i ideju i pravo vreme za internacionalizaciju priče o protestima koja je internacionalizacija preko noći počistila tvoju tezu da je u pitanju “obojena revolucija”. Dobro, shvatio si i ti kakav je bio odjek dvodomih majskih druženja u Ruskom Ivanovu i kako se onda, sasvim prikladno, po logici gornjeg doma izjava Sergeja Lavrova nekako naprasno sravnila sa ondašnjom izjavom Ričarda Grenela – ako si u međuvremenu naučio da čitaš videćeš da su obojica zapravo uputili na “Ustav i Zakon”. Rečnikom diplomatije to znači – studentski protesti su legitimni i zahtev za vanrednim parlamentarnim izborima je legitiman! Ono na čemu se insistira je zapravo mirna primopredaja vlasti. Dakle, studentska strategija je odlična!
Možda ti je promaklo ali ovaj put čak ni većina ruskih medija više ne govori o “obojenoj revoluciji” već o masovnim demonstracijama i pobuni naroda. Ostvarena vremenska diskrepanca između satnice za kada su isplanirani neredi i onoga što se dogodilo kao i deo koji ima veze sa snagom svetla u nama oduzeli su ti planirani i toliko bitni vremenski kontinuitet. Nema kontinuiteta, nema ni “obojene revolucije”, nema ni vesti. A kad nema tvojih vesti onda nema ni tvoje vlasti.
U Srbiji nema obojene revolucije!
Za razliku od studenata sistem bezbednosti Republike Srbije i dalje pokazuje zavidnu sposobnost da se ponaša mimo Ustava i zakona ali ovaj put je sve postalo vrlo nategnuto. Neposredno naređenje za hapšenje jednog studenta po optužbi za terorizam od pre neki dan došlo je od načelnika regionalnog centra BIA i, kako se to kaže u “međuresornoj terminologiji”, naređenje je spušteno na Službu za borbu protiv terorizma MUP-a Srbije. Starešine i radnici ove Službe su vrlo nevoljno i gotovo pred odbijanje naređenja pristali da ipak sprovedu naređenje ali je sada situacija pred pucanjem. Deo policije i deo inspektora jednostavno ne želi više u svemu tome da učestvuje.
Budala i dalje ne manjka ali ipak dramatično se smanjio broj onih koji hoće da hapse decu zato da bi jedan umobolnik ostao na vlasti, a vi “ja samo radim svoj posao” koji ipak u svemu ovome želite da učestvujete znajte – lica koja su iz Bosne krenula u Srbiju sa naređenjem i namerom da hladnim oružjem bodu i ubijaju građane Srbije su klasični teroristi sa punom svešću i u jasnoj nameri da svojim činjenjem u zemlji izazovu nemire većih razmera, da opravdaju planiranu neviđenu represiju režimskih poslušnika prema građanima Srbije i sa namerom da se stvore uslovi za moguće izbijanje građanskog rata. Svakom ko je ovo pročitao ovde napisano može da zvuči kako god on to misli da treba, ali ako je nešto terorizam, onda je to terorizam. Saučesništvo u ovom teškom krivičnom delu je kažnjivo, ako je saučesnik na poziciji državnog službenika, naročito ako je iz izvršne vlasti ili iz “aparata” sile onda je to kvalifikovani oblik. Inspiratori, medijski manipulatori i svi drugi koji su u ovome učestvovali su saizvršioci.
I zapamtite, optužnicu će pisati oslobođeni narod – ovo je više kao nekakav kroki, nacrt, idejno rešenje.
Za kraj ovog teksta valja da kažem.
Kordoni i pretori su izmišljeni zato da bi štitovima branili tirane od naroda ali tirani se ne pobeđuju jurišom na kordone. Tirane su oduvek rušili oni koji znaju da upravljaju mirom a ne ratom. To valja sada naučiti i od studenata Srbije jer u nemogućim uslovima odlično upravljaju MIROM i odlično izbegavaju sve zamke profesionalnih ratnih huškača i zlikovaca. Rat je uvek poraz za narod jer u ratu nikada nema pobednika. Srbski političari nikada nisu bili bolećivi na stradanje srbskog naroda, naprotiv, uvek su nalazili načina da nekako sve prežive i da se onda uredno isplaču na grobljima onih koji su izginuli zbog njihovih političkih floskula, umobolnih konfabulacija i od naroda pokradenih para. Prepoznajete li ovaj stravični „recept“ za vladanje i među svim ovim današnjim „najvišim državnim rukovodiocima“? Ovaj put mora biti drugačije jer Srbija više nema kud. Ovaj režim je već rasprodao sve čega se dohvatio i sada bi i poslednjeg studenta ove zemlje rado potrošio na nekom kordonu. Zato, hrabro ali i mudro dalje!
Ja bih voleo da moj narod može svoje lekcije da nauči i na neki lakši način ali izgleda da opet mora ovako. To stvarno nije do mene, a onoga do koga je svi valja da poštujemo, jer sve što imamo nam i jeste od njega pa i Istina, savest, čast i obraz. Ovaj put, lekcija je jasna – Srbija nikada u svojoj istoriji nije imala bezočniju i ogavniju vlast! Nikada se za tako kratko vreme nisu stvorili toliko izvesni preduslovi da država i narod potpuno nestanu i nikada vlast nije bila oličena u toliko bezočnih gnusoba.
Zato, samozvani, ako uopšte taj dan dočekaš na slobodi, ne zaboravi da kada po sili zakona budeš saopštavao odluku naroda za vanrednim parlamentarnim izborima, obučeš zelenu majcu i obavezno neke braon pantalone. Imaš jedne u ormaru na čiviluku u sredini. Nisu nove ali poslužiće.
Zbog svega što sam vam napisao i zbog svega što ću tek da vam saopštim, studentska pobuna nije opcija, ona je spas!
Studenti su u pravu, studentski zahtevi nisu ispunjeni!
Ovaj tekst je preveden sa srpskog na engleski jezik.
Englesku verziju možete pročitati na drugoj strani.